Izvor: Politika, 21.Jan.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukidanje blanko ostavki zaobilazi Ustav
Da li će „hibridno rešenje” koje priprema vladajuća koalicija da je poslanik vlasnik mandata završiti na Ustavnom sudu
Ukidanje poslaničkih blanko ostavki, čije postojanje je Evropska komisija ocenila kao nedopustivo i postavila kao prepreku na evropskom putu naše zemlje, biće rešeno izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, najavljeno je iz vladajuće koalicije. Pravni eksperti se slažu da je najbolje promeniti Ustav u kome je i pravni osnov za blanko ostavke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali tu prestaje sloga.
Za jedne bi rešavanje problema zakonom bilo protivustavno, za druge je to moguće „ako zažmurimo na jedno oko”, a za treće je to „možda, moguće”. Za opozicionare, koji su za ukidanje blanko ostavki, predlog vlasti je protivustavan, pa će se, ako prođe, kažu njime baviti Ustavni sud.
Blanko ostavke nisu definisane ni Ustavom, ni zakonom, one se baš nigde ne pominju, ali u praksi oduvek postoje s tim što su aktuelnim Ustavom iz 2006. godine, na neki način, „ozakonjene”. Ustavnu formulaciju da je „narodni poslanik slobodan da neopozivo svoj mandat stavi stranci koja ga je predložila na raspolaganje”, sve stranke, koje su posle izbora 2008. godine ušle u Skupštinu Srbije, izuzev LDP-a, iskoristile su za „potpisivanje ugovora” sa poslanicima, odnosno sa kandidatima za poslanike, kojim je vlasništvo nad mandatom prenošeno na stranku.
Nada Kolundžija (DS), šef poslaničke grupe ZES-a, kaže za „Politiku”, da će „prvi tekst izmena zakona, oko koga ćemo se usaglašavati, biti gotov sledeće nedelje”. Na primedbe, koje su se čule, da je to protivustavno, Kolundžija odgovara da ne razume na osnovu čega se to zaključuje. Prema njenim rečima „Ustav ne poznaje blanko ostavke, već ostavlja zakonu da reguliše pod kojim uslovima poslanik može da stavi mandat na raspolaganje stranci”. Mi ćemo, kaže ona „zakonom definisati pod kojim uslovima je to moguće, ali tako da bude jasno da je poslanik vlasnik mandata i da niko u njegovo ime ne može da podnese ostavku, dakle stranka neće moći da raspolaže mandatom i ne vidim šta je tu protivustavno”. Boško Ristić (DS), predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, takođe, tvrdi da je ovo rešenje moguće i da nije protivustavno.
Profesor Stevan Lilić, predsednik Udruženja pravnici za demokratiju, kaže za „Politiku” da je član 102 Ustava napravio veliki problem i da je na njega ukazivano i kada je donošen. Prema rečima profesora Lilića „sa pravne tačke gledišta, jedna od opcija za rešavanje pitanja blanko ostavki bila bi izmena izbornog zakona, pa da se malo zažmuri na jedno oko u odnosu na ono što piše u Ustavu, druga opcija je promena Ustava, što je vrlo komplikovano i to sad nije moguće, iako je Ustav izuzetno lošeg kvaliteta”.
Konačno, kaže ovaj pravni stručnjak, „mogao bi Ustavni sud da donese odluku u smislu tumačenja, a njegova odluka u suštini ima isti rang kao Ustav”. Profesor Lilić ističe da „svako ko se razume u ustavnu materiju i ima želju da stvar reši ispravno može da uzme bilo koje od ovih rešenja”.
Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda Srbije, izjavio je za B92, da „blanko ostavke ne mogu biti ukinute zakonom, za to je neophodna promena Ustava”. Prema Vučetićevim rečima „Brisel bi prihvatio i da se blanko ostavke ukinu zakonom, EU se time neće baviti, ali imaćemo ovde problem, jer bi takvo rešenje bilo predmet spora pred Ustavnim sudom”.
Stručnjak za evrointegracije Vladimir Todorić, iz Centra za novu politiku, kaže da bi „zakon, verovatno rešio probleme sa EU, ali bi bio u suprotnosti sa Ustavom”. Todorić, ipak, dodaje da u Ustavu piše „narodni poslanik može…”, što znači da je to neko kome je već verifikovan mandat i objašnjava: „Možda bi se ovaj problem mogao rešiti, tako što bi se reklo u zakonu da kandidat za poslanika ne može da stavlja mandat na raspolaganje, već samo onaj kome je mandat već verifikovan, stranke bi tad imale smanjenu mogućnost ucenjivanja”. Najbolje rešenje bi, kaže Todorić, ipak, bila promena Ustava, ali to je vrlo teško uraditi u predizbornoj godini.
Ivan Andrić (LDP), poslanik jedine stranke koja nema blanko ostavke, kaže da je LDP, naravno, protiv blanko ostavki, ali „one su pisane na osnovu Ustava, a vlast sada traži neko hibridno rešenje, koje će završiti na Ustavnom sudu…”. Što se Evropske komisije tiče „za nju bi prvi korak u pravom smeru bio da se postojeće ostavke unište”, a što se LDP-a tiče, „mi ćemo prvo da vidimo šta je to što vlast nudi, jer je toliko puta pokazala rešenja koja nisu u nekom civilizacijskom okviru”.
Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić kazao je da su naprednjaci protiv blanko ostavki i dodao „ali ne znam kako bi zakonom bilo moguće sprečiti prelazak poslanika iz jednog u drugi poslanički klub.
M. Čekerevac
objavljeno: 22.01.2011
