Izvor: Politika, 13.Dec.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ugled na probi

Od političara se očekuje da budu ribe u vodi. Stvorena je klima da politika nije časna

Barak Obama pozvao je guvernera Ilinoisa Roda Blagojevića da podnese ostavku na svoju funkciju. Guverner je osumnjičen da je trgovao tuđim funkcijama zarad pribavljanja lične, materijalne i političke koristi. Novi američki predsednik obećao je „moralno ozdravljenje vlasti", pa je slučaj guvernera našeg porekla bio prvi test za njega. Tako je Blagojevićeva karijera presečena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u 52. godini uprkos njegovim velikim ambicijama.

Kod nas se još nije dogodilo da predsednik države ili predsednik stranke izopšti nekoga zarad moralnog ozdravljenja vlasti.A sigurno je da je bilo prilika za to i da skoro niko ne sumnja da se u politici ugled teško stiče a lako gubi.

Jovan Komšić, sociolog politike, kaže da se ugled u politici stiče drugačije nego u međuljudskim odnosima. „Profesionalac stiče ugled odnosom prema ljudima i kvalitetom svog proizvoda. Zna se ko je ugledni paor ili lekar. Za to je potrebno dugotrajno iskazivanje u profesiji i moralni kvalitet. Političari ugled mogu steći za kratko vreme, ali se takav ugled brzo i potroši. Moderni političari često demagoški podilaze strastima građana ne shvatajući da zbog takvih ideja mogu da propadnu. Jedna od takvih ideja je proširenje države zbog čega su Hitler i Musolini propali.”

Komšić kaže da je Slobodan Milošević devedesetih godina dobio enormnu podršku građana propagirajući jedinstvo države, homogenizaciju, dostojanstvo, pravdu. „Za nepune dve godine dobio je podršku svih struktura”. On kaže da političari-demagozi lako skliznu u pohlepu i podseća da je još Platon rekao da tiranin kada se suoči sa nezadovoljstvom naroda – zapodeva nove ratove, jer građani tada traže vođu.

Miodrag Radojević, istraživač saradnik Instituta za političke nauke, kaže da političari stiču ugled obećanjima. „Za to je potreban i ambijent, kao što ga je imao Milošević koji je došao na jednom talasu potrebe za vođom. Ljudi stiču poverenje u političare zahvaljujući rečitosti, minulom radu ili dopadljivosti.”

Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da političari stiču ugled kroz poštenje i stručnost, ili da bar znaju tako da se predstave. „Potrebno je da se političari drže obećanja i da budu dosledni. U politici se ponekad moraju praviti kompromisi ili veliki zaokreti, ali je Vuk Drašković, drugi čovek po popularnosti devedesetih godina, stradao zbog zaokreta."

Kod nas se ugled ipak ne gubi lako kao što kaže poslovica. Iako socijalisti od 1994. nisu mogli samostalno da vladaju, njihov lider Slobodan Milošević je 2000. godine prvi put izgubio na izborima zato što je prethodne godine Srbija bila bombardovana a rat izgubljen. „Ugled se ponajviše gubi zbog loše ekonomske situacije. Vinston Čerčil je za razliku od našeg vođe bio pobednik posle Drugog svetskog rata, ali prvi izbori posle rata dali su podršku njegovim protivnicima. Još za vreme rata začela se ideja o državi blagostanja. Građani su tražili kvalitetniji život”, kaže Komšić.

I građani Srbije žele bolji život i čekajući ga slušaju o platama i nagradama u javnim preduzećima i agencijama. Iako su te plate i nagrade postojale i ranije građani su za njih saznali za vreme vlade koja im je pre izbora obećavala bolji život. Po Komšiću to je rizičan moment u kome vlada može da izgubi ugled i u kome pozivanje na svetsku ekonomsku kriza neće biti dovoljno opravdanje.

Radojević kaže da se ugled gubi zbog zloupotrebe vlasti, neispunjenih obećanja građanima i poraza na izborima. „Francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju poverenje je počelo da se topi zbog nemira na koje vlada nije dobro reagovala, prijateljstva sa američkim predsednikom Džordžom Bušom i novim brakom sa Karlom Bruni”.

Vuletić veruje da i mediji mogu dosta da utiču na gubljenje ugleda političara. „Zoran Đinđić je doživeo medijsku satanizaciju i bilo mu je teško da podigne svoj ugled. Na našoj političkoj sceni ima mnogo kompromisa, pa je sada malo situacija kada se protiv nekoga vodi kampanja, ili se satanizuje."

Đinđiću je ugled vraćen na najstrašniji način – ubistvom. Sarkozi je ugled vratio slanjem Bernara Kušnera u mirovnu misiju u Gruziju. Bil Klinton nije povratio ugled posle afere Levinski. Tomislavu Nikoliću je neznatno istanjen ugled pošto je, po njegovom dojučerašnjem rečniku, izdao kuma i prijatelja Vojislava Šešelja. Sve su to primeri da se u politici ugled gubi i stiče od slučaja do slučaja. Ipak istraživanja pokazuju da u Srbiji niko više nema popularnost Miloševića ili Vojislava Koštunice iz 2000. godine.

Ali, ne znači da ih neko neće dostići, jer, kako kaže Vuletić:

„U političare su uprte oči javnosti, ali se od njih očekuje da budu ribe u vodi, odnosno da ne budu uvek dosledni i zato im ljudi često opraštaju. Stvorena je klima da politika nije časna."

Ivana Anojčić

[objavljeno: 14/12/2008]

Nastavak na Politika...