Izvor: Blic, 24.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udružena opozicija u prednosti i bez SPO
Udružena opozicija u prednosti i bez SPO
Istraživanje agencije za javno mnjenje 'Medium' sprovedeno je u prvoj polovini juna, neposredno posle obznanjivanja da se ujedinjena opozicija (ponovo) podelila, tj. da je, kako je to saopšteno, SPO izdvojio svoje mišljenje i da neće dalje učestvovati na sastancima opozicije. Terensko ispitivanje sprovođeno je u vreme međusobnih čarki i optuživanja opozicionih stranaka za saradnju s režimom. Cilj istraživanja je bio da se ispita >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako je ta podela uticala na birače i na rejting stranaka. Istraživanjem je obuhvaćeno 1000 ispitanika koji reprezentuju punoletne građane Srbije bez Kosova. Primenjen je stratifikovani slučajni uzorak kojim je obuhvaćeno 57 gradova i sela.
Za ovu priliku objavljujemo samo rezultate stranaka ako bi se na izborima pojavila jedinstvena lista vladajućih stranaka i dve opozicione liste. Tekst pitanja je glasio: 'Kako biste glasali ako bi stranke natupile u sledećim koalicijama?' i pri tom je ispitanicima pokazivana lista:
1. Koalicija SPS, JUL i SRS
2. Udružena opozicija (SZP, DSS, Savez demokratskih stranaka, Koalicija DAN)
3. Srpski pokret obnove
Prihvatani su i odgovori 'neka druga', 'ne znam, ne mogu da se opredelim' i 'ne bih glasao', ali ovi modaliteti nisu bili na listi koja je pokazivana ispitanicima.
Dobijeni su sledeći rezultati u procentima: Udružena opozicija 33,6, SPS-JUL-SRS 25,3, neopredeljeni 18,9, SPO 10, neće glastai 9 i drugo 3,2 odsto. Rezultati pokazuju:
1. Odnos snaga između vlasti i opozicije nije se bitno promenio u odnosu na raniji trend koji od januara do maja pokazuju Mediumova istraživanja. Ovo je važno napomenuti jer su se u odnosu na taj period desila dva krupna događaja: gubitak Studija B i raspad jedinstvene opozicije.
2. Smanjen je procenat pristalica SPO. Izgleda da je gubitak Studija B skupo koštao ovu stranku, ali da opoziciju u celini nije bitno pogodio. Gubitak ove stanice je dvostruko uticao na slabljenje rejtinga SPO: s jedne strane nestao je jedan moćan kanal njene promocije; s druge strane mlaka i neodlučna reakcija SPO i očigledna nepripremljenost za ovakav (više nego očekivani) potez vlasti udaljio je od ove stranke njene meke pristalice. Moguće je da će rejting SPO skočiti posle pokušaja ubistva njegovog lidera jer će to kod mnogih razvejati sumnje u mogućnost saradnje SPO s vladajućim strankama. Ali to eventualno poboljšanje će verovatno kratko trajati. Dugoročno, konfrontiranje sa celokupnom ostalom opozicijom bi ovu stranku moglo stajati trajnog gubitka glasova, drugim rečima, ona će se u tom slučaju svesti samo na svoje tvrde pristalice.
3. Ni SZP ni Demokratska stranka nisu prošle bolje kad je u pitanju pojedinačni rejting stranaka (to je ispitivano kroz posebna pitanja). I one su pojedinačno izgubile dosta pristalica u odnosu na majsko i na druga ranija istraživanja. To pokazuje da je novi rascep u opoziciji veoma loše odjeknuo među opoziciono opredeljenim biračima. Ipak ovi birači u velikom broju glasaju za udruženu opoziciju ne zbog toga što imaju mnogo poverenja u stranke koje je čine, već pre svega zato što smatraju da jača grupacija ima veće izglede na pobedu. Drugim rečima, ne žele da ponovo bacaju svoje glasove dajući ih onim listama za koje znaju da nemaju velike šanse da pobede.
4. Prilično je skočio rejting Demokratske stranke Srbije i njenog lidera Koštunice. Mnogi birači očigledno najnoviji rascep tumače kao novu epizodu u sukobu između Draškovića i Đinđića i u manjem procentu daju glasove njihovim strankama i njima lično, sankcionišući tako njihovo patološko rivalstvo. Koštunica se u ovoj delikatnoj situaciji držao prilično konstruktivno i to mu je povećalo ugled među opoziciono opredeljenim biračima.
5. Pretpostavku da se birači opredeljuju za Udruženu opoziciju pre svega zato što smatraju da ona ima veće izglede na pobedu potvrđuju i podaci da lideri stranaka koje čine Udruženu opoziciju nisu mnogo popularni među biračima koji bi glasali za ovu stranačku grupaciju. O trojici lidera više od 40% potencijalnih pristalica ove liste ima negativno mišljenje. No ti ljudi bi ipak glasali za zajedničku listu, što potvrđuje koliko je očajnička želja za promenom kod ove kategorije birača. Verovatno kod njih preovlađuje onaj dobro poznati rezon da je važno jednom izboriti političku promenu, a da će oni koji posle toga dođu na vlast imati mnogo manje moći od sadašnjih vlastodržaca, te da će stoga morati mnogo više da vode računa o interesima birača. Oni, dakle, suštinski glasaju protiv vlasti, a ne za opoziciju. Zato su besmislene svađe oko kvota i procenata u preostalom delu opozicije: može se desiti da ih birači pošalju na popravni mnogo pre nego što oni materijalizuju te svoje besmislene dobitke u sadašnjim pogodbama. (KRAJ U PONEDELJAK)
