Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Maj.2015, 13:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Udarni timovi protiv finansijskog kriminala

Javni tužioci već od ovog leta moći će da formiraju specijalne timove za razotrivanje složenih krivičnih dela finansijskog kriminala i da u saradnji sa finansijskim stručnjacima prate sumnjive tokove novca, najavio je Ministar pravde Nikola Selaković govoreći o Strategiji finansijskih istraga čije se usvajanje očekuje za desetak dana.

"Strategija će pružiti tužiocu mogućnost da u tim slučajevima formira udarne grupe ili timove takozvane 'task fors' koje će činti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ne samo od pripadnici tužilaštva i policije, već i niza drugih organa u zavisnosti od inkriminisanog ponašanja, odnosno vrste krivičnog dela u konkretnom slučaju", rekao je Selaković u intervjuu Tanjugu.

Prema njegovim rečima, Strategija finansijskih istraga, koja se donosi na dve godine uz Akcioni pan za njeno sprovođenje, planirano je da bude usvojena na Vladi u prvoj polovini maja.

Ministar je ukazao da je značaj ove Strategije što ona predviđa mnogo bolju organizaciju pravosudnih organa - javnih tužilaštava i sudova, kao i policije kada je u pitanju procesuranje krivičnih dela iz oblasti finansijskog kriminala, koruptivnih krivičnih dela, krivičnih dela protiv privrede i takozvanih krivičnih dela "belog okovratnika".

Konkretne mere koje predviđa su pre svega drugačiji način rada koji će biti regulisan novim Zakonom o organizaciji državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala.

Taj zakon će predvideti da se u sedištima apelacionih sudova - Beograd, Novi sad , Niš i Kragujevac, u okviru viših tužilaštava i viših sudova formiraju posebna odeljenja koja će biti nadležna isključivo za gonjenje i procesuiranje finansijskog kriminala, naveo je ministar pravde.

"To nije samo puko formiranje novih odeljenja. Javni tužioci će biti u prilici da uspostave bolji sistem komunikacije sa drugim državnim organima i organizacijama koji mogu biti od značaja za procesuiranje krivičnih dela finansijskog kriminala", naglasio je Selaković.

To, kako je ukazao, znači sistemski uređenu saradnju sa policijom, Upravom za sprečavanje pranja novca, Narodnom bankom Srbije, Poreskom upravom, Upravom carina, Agencijom za borbu protiv korupcije, fondom PIO i sa svim drugim činiocima koji mogu doći u dodir sa podacima koji su od značaja za procesuiranje počinilaca krivičnih dela.

Osvrćući se na finansijske forenzičare, Selaković je naveo da su upravo ti stručnjaci deo koji je nedostajao našem antikorupcijskom sistemu, jer nismo imali uređeno pitanje rada stručnjaka u okviru pravosudnih oragana koji bi svojim znanjima i veštinama poboljšali optužnice tužilaštva.

Strategija predviđa da se u posebnim odeljenjima tužilaštava stalno zaposle finansijski forenzičari koji će se isključivo baviti istragama finansijskog kriminala, naglasio je Selaković.

Ministar je istakao da bi taj korak trebalo da doprinese kvalitetnojoj istazi i optužnom aktu ali i kvalitetnijem suđenju - kada dođe predmet pred sud, da sudija dobije jasnu situaciju kako ne bi imali više maratonske sudske procese.

"Pokazali smo kao Vlada da jaka i jasna politička volja može da doprinese stvaranju nulte tolerancije za borbu protiv korupcije", istakao je ministar pravde i ukazao da pored nepristrasnog pokretanja istrage, nakon što policija i tužilaštvo obave svoj posao, slučaj mora da dobije svoj sudski epilog.

Prema njegovim rečima, nemerljiv je značaj toga kada građani vide da se procesuiraju ljudi koji se nalaze na važnim državnim, privrednim i javnim funkcijama, koji su u jednom trenutku svoga rada i karijere počeli da se ponašaju protivzakonito, da oštećuju državu i nezakonito pribavljanju protivpravnu imovinsku korist za sebe ili drugog i da im se, ma koliko moćni bili, izriču sudske presude.

"Na taj način država štiti i sebe i građane koji svojim prihodima i radom pune budžet, a taj novac se u ovakvim krivičnim delima proneverava, krade...", naglasio je Selaković.

Jedna od dobrih strana donošenja ove Strategije je organizovanije praćenje tokova novca, napomenuo je ministar pravde i podsetio da je niz godina u našoj javnosti bilo prisutno izvlačenje kapitala preko of-šor kompanija van granica Republike Srbije.

Finansijski forenzičari će tako po nalogu svog tužioca pratiti sumnjive tokove novca, rekao je Selaković i ukazao da su ekonomsko-finansijska znanja naših tužilaca i sudija manja od znanja stručnjaka, koje plaćaju i koriste ljudi sa druge strane zakona i na taj način izvlače novac iz države ili da ga stiču na način.

Govoreći o Nacrtu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), koji je trenutno na javnoj raspravi, Selaković je ukazao da njegova rešenja idu pre svega u smeru pružanju višeg stepena zaštite dužnika.

Naime, rešenja iz Nacrta novog ZIO, omogućavaju dužniku podnošenje žalbe u toku izvršnog postupka, što prema važećem zakonu nije slučaj.

Ministar je dodao da se takođe jača načelo izbalansiranosti i srazmernosti u naplati potraživanja, koje je u velikoj meri dovođeno u pitanje u toku primene važećeg zakona, kao što je na primer prinudna prodaja nekretnine dužnika čija je vrednost nesrazmerno viša od njegovog duga prema poveriocu.

"To pitanje zaslužuje posebnu pažnju i tokom javne rasprave, koja traje do juna, treba naći dobar nivo balansa između obaveze koja mora da bude plaćena i načina plaćanja i sredstava na kojima se sprovodi izvršenje“, naglasio je ministar pravde.

Selaković je napomenuo da je donošenje novog ZIO neophodno zbog niza nejasnoća i manjakvosti važećeg zakona, kao i da je od početka ove godine Ministarstvo iniciralo pet disciplinskih postupaka protiv profesionalnih izvršitelja na čiji su rad građani podneli pritužbe.

Nacrt zakona predviđa proširenje odgovornosti ali i nadležnosti profesionalnih izvršitelja, kao na primer za izvršenje potraživanja države, ali ta rešenja, prema rečima Selakovića, nisu konačna.

"Samo je jedna od mogućnosti je poveravanje isključive nadležnosti javnim izvršiteljima za spovođenje naplate potraživanja države. Zbog toga javna rasprava traje mnogo duže nego inače, da bi se našlo što bolje rešnje i da bi se videlo šta stručna i teorijska javnost misli o tome", naglasio je ministar pravde.

On je istakao da je profesija izvršitelja, koja je u pravosudni sistem Srbije uvedena pre tri godine, u svakom slučaju poboljšala sistem izvršenja koji je, kako je naveo, bio prilično posrnuo.

Selaković je ukazao da je nakon uvođenja te profesije značajno smanjen veliki broj predstavki građana Srbije Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, koji je svojim presudama Srbiju proglašavao odgovornom zbog nepoštovanja prava na suđenje u razumnom roku, upravo zbog lošeg, neefikasnog i nedelotvornog šitema sudskog izvršenja.

Ministar je posebno napomenuo da sistem izvršenja ne može da se posmatra tako da je uvek država poverilac, a građanin dužnik.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Blic: Selaković: Od leta timovi za otkrivanje finansijskog kriminala