Izvor: Politika, 07.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ucenjivački potencijal socijalista
SPS je već izneo prve uslove za podršku nekoj vladi posle 11. maja – prekid progona porodice Milošević, kao i promene zakona o radu i penzijama
Procene prema kojima će formiranje nova srpske vlade posle 11. maja biti nemoguće bez učešća ili podrške Socijalističke partije Srbije kao da su osokolile socijaliste koji su već počeli da uslovljavaju potencijalne koalicione partnere. Predsednik socijalista Ivica Dačića je tako na subotnjem predizbornom skupu u beogradskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Areni” kazao da će SPS ući u koaliciju posle izbora sa onima koji se obavežu da će prekinuti progon porodice bivšeg srpskog i jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i onima koji se zalažu za promenu Zakona o radu, za besplatno školstvo i zdravstvo i za promenu Zakona o penzijama kako prosečne penzije ne bi bile niže od 70 odsto prosečne plate.
Da li će socijalisti uspeti da kapitalizuju položaj svojevrsnog ključnog igrača na srpskoj političkoj sceni posle majskih izbora, međutim, zavisi od mnogih faktora, pre svega od broja glasova koje osvoje, ali i od spremnosti drugih partija da udovolje njihovim prohtevima. Pitanje je, takođe, i sa kojim bi strankama SPS mogao da uđe u koaliciju, mada je utisak koji preovlađuje da se socijalisti bliže statusu stranke sa najvećim koalicionim potencijalom, koji je do sad uživala Demokratska stranka Srbije.
Izjave čelnika SPS-a, naime, ukazuju da ovoj partiji ne bi bila strana čak ni koalicija sa Demokratskom strankom, ali pod uslovom da se demokrate odreknu Lige socijaldemokrata Nenada Čanka i G17 plus Mlađana Dinkića.
– To što DS na ovim izborima izlazi u savezu sa G17 plus i Nenadom Čankom znatno sužava mogućnosti za postizbornu saradnju između SPS-a i DS-a. Ali zlatno je pravilo „nikad ne reci nikad” – izjavio je za novosadski „Dnevnik” potpredsednik SPS-a Dušan Bajatović.
Na uslove koje socijalisti već ispostavljaju, njihovi potencijalni postizborni saveznici iz DS-a i DSS-a za sada gledaju kao na nešto što je preuranjeno i nije od suštinske važnosti.
U DSS-u ponavljaju da se o svim postizbornim koalicijama može govoriti tek posle samih izbora, ali i da su spremni da razgovaraju sa svim strankama koje osvoje mesta u parlamentu.
– A što se tiče uslova koje su naveli u SPS-u, mogu samo da kažem da svako ima svoj program. Videćemo kako će se stvari razvijati – kaže portparol DSS-a Andreja Mladenović za „Politiku”.
I u DS-u misle da je rano govoriti o međupartijskim savezima koji bi mogli da budu sklopljeni posle 11. maja, a Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe demokrata, poručuje socijalistima da bi, pre nego što uopšte počnu da ispostavljaju neke uslove, trebalo da se odrede prema strateškom interesu Srbije, što su, prema njenim rečima, evrointegracije.
– A što se tiče nekih njihovih uslova koji se dotiču tema iz prošlosti, iz ’90, tu mesta za razgovore nema. Demokratska stranka nikoga nije progonila, ali nije ni štitila one koji su osumnjičeni i optuženi za teška krivična dela – dodaje Kolundžija komentarišući zahtev SPS-a da se prestane sa „progonom” Miloševićeve porodice.
Ona je, međutim, nešto konkretnija bila na početku kampanje. Tako je 19. marta za „Večernje novosti” izjavila da bi SPS najpre trebalo da se odredi prema EU, saradnji s Haškim tribunalom, ratnim zločinima" dodajući da politika socijalista u tom trenutku nije ostavljala prostor za moguću saradnju.
U međuvremenu, socijalisti su se odredili prema Slobodanu Miloševiću. Sudeći prema početku kampanje, ova partija je ozbiljno rešila da vrati deo birača koji se vremenom priklonio radikalima prepoznavši u njima autentične nastavljače politike Slobodana Miloševića. Zbog toga su očigledno rešili da se ponovo posluže Miloševićem, iako sam Dačić u poslednjim godinama njegovog života nije bio u Miloševićevoj milosti. Dačić se, prema sopstvenom priznanju, sa Miloševićem poslednji put čuo decembra 2003. skoro dve i po godine pre njegove smrti. Bez obzira na to, prvi predizborni skup u beogradskoj „Areni”, socijalisti su počeli emitovanjem Miloševićevog obraćanja javnosti preko RTS-a 2. oktobra 2000. u kojem je rekao da će dolazak Demokratske opozicije Srbije na vlast dovesti do raspada Jugoslavije, gubitka Kosova i mogućeg otcepljenja Vojvodine.
U DS-u i DSS-u, međutim, ne obraćaju previše pažnje na povratak SPS-a Miloševiću, a Nada Kolundžija (DS) ocenjuje da emitovanjem govora bivšeg predsednika SRJ samo žele da stvore alibi za sopstvenu pogrešnu politiku sa čijim se rezultatima Srbija sada suočava.
Andreja Mladenović (DSS) bio je još indiferentniji: „Neka puštaju. Svako ima svoju publiku”.
Podsetimo, DSS je i ranije pokazao da nije „gadljiv” na socijaliste, budući da je prva Koštuničina manjinska vlada formirana uz njihovu podršku (jedan od uslova bio je da nema hapšenja haških optuženika, što je poštovano kroz princip dobrovoljnih predaja). Oprez s kojim demokrate Borisa Tadića govore o stranci Slobodana Miloševića ukazuje da bi posle 11. maja i oni mogli da pređu granicu koja se posle 5. oktobra činila nepremostivom i naprave neku vrstu postizbornog saveza.
Milan Nikolić, iz Centra za proučavanje alternativa, slaže se da je moguće da socijalisti preuzmu od DSS-a „titulu” stranke sa najvećim koalicionim potencijalom, ali će njihova „ucenjivačka” politika najviše zavisiti od toga koliko glasova osvoje na izborima.
– Moja procena je da će cenzus sigurno preći. Ali sve o čemu oni sad govore i uslovi koje postavljaju, oslanjaju se na predizborna istraživanja koja mogu, ali i ne moraju da budu tačna. Rezultati izbora će u tom smislu biti relevantni, jer neće biti ista situacija ako jedva pređu cenzus od pet odsto ili ako osvoje 15 odsto – kaže Nikolić za „Politiku”.
M. R. Petrović
[objavljeno: 08/04/2008]
