Izvor: Blic, 13.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubijeni žeteoci bez spomenika
Ubijeni žeteoci bez spomenika
Ljubica Živić iz Starog Grackog izgubila je 1999. godine dva sina - Jovicu i Radovana. Zajedno sa još 12 žetelaca njih su na njivi ubili albanski ekstremisti.
Iza Jovice i Radovana ostalo je ukupno sedmoro siročadi. Živići već šest godina ne mogu da podignu spomenik ubijenima. Odlazak na mesto gde oni počivaju rizičan je po život jer se srpsko groblje nalazi u albanskom delu sela. Tragedija porodice Živić nije izuzetak. To >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je kosovski standard.
Srpsko groblje u Starom Grackom priča je za sebe. Oronuli drveni krstovi zarasli u korov svedoče da na Kosovu ni mrtvi Srbi nemaju pravo na dostojanstvo. U neposrednoj blizini groblja Albanci su podigli kafanu 'Klečka', nazvanu po selu u kom je 1998. godine otkriven krematorijum gde su spaljivana srpska deca, žene i starci. Srbi na groblje mogu samo kad im Unmik policija obezbedi pratnju - kada sahranjuju najmilije ili na Zadušnice. Tada se iz 'Klečke' zaori 'Oj Ljulje, oj Ljuljije', vesela albanska pesma. Zato su Živići iskoristili posetu predstavnika Narodne kancelarije i beogradskih novinara (odnosno pratnju koju je tim povodom obezbedila Unmik policija) da prvi put posle 23. jula i šeste godišnjice krvave žetve obiđu Radovanov i Jovičin grob.
Da se zlo ne sme zaboraviti, posebno na Kosovu, potvrđuje i nedavno ubistvo Ivana Dejanovića i Aleksandra Stankovića, srpskih mladića iz sela Suvi Do. Albanski ekstremisti ubili su jedine hranitelje svojih porodica. Ivan je radio u bazi finskog Kfora, a Aleksandar je bio zaposlen kod privatnika i svako jutro je prevozio hleb. Nekako su uspevali da plate kirije za trošne prizemne kućice u kojima su kao izbeglice živeli. Sada će tu obavezu preuzeti Narodna kancelarija.
Albanski teroristi ne biraju metu. Ne ubijaju samo odrasle. U Cernici, selu u kojem Srbi žive izolovani u jednoj ulici, pre pet godina rafalom je ubijen četvorogodišnji Miloš Petrović. Svaka srpska enklava na Kosovu ima svoju tragičnu priču. Ipak, kosovski Srbi sa izuzetnim gostoprimstvom dočekuju svoje goste. Ali, gosti odlaze, a oni ostaju. Čovek se zapita: Zašto ostaju? Odgovor piše na tabli u učionici drugog razreda Osnovne škole u Starom Grackom. Među primerima na kojima mališani uče upotrebu velikog slova stoji i rečenica: 'Kosovo je moja kuća'. Dejan Vukelić
