Izvor: Blic, 20.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubice na slobodi zbog loših sudija
Ubice na slobodi zbog loših sudija
BEOGRAD - Ministar pravde Vladan Batić odbacio je tokom rasprave u Skupštini Srbije optužbe opozicije da se izvršna vlast meša u pravosudnu i zatražio da mu predoče makar jednu nadležnost izvršne vlasti koja je 'ubačena' u predložena rešenja u sudskim zakonima. Batić je objasnio da sudije koje su ispunile uslove za penziju do sada nisu razrešene zato što je predlaganje razrešenja bila obaveza predsednika Vrhovnog suda a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne Ministarstva pravde.
- Pošto predloge za razrešenje nije dosad podneo onaj ko je po zakonu bio obavezan da to učini, predložene su izmene u zakonu - naglasio je Batić i dodao da se prilikom razrešenja sudija, prema novim rešenjima, postupa po odredbama Zakona o radu koji nalaže penzionisanje ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi - 40 godina radnog staža ili 65 godina života.
Šef poslaničke grupe DSS Dejan Mihajlov izjavio je da neće podržati izmene Zakona o sudijama jer se njima 'razrešavaju politički nepodobne' sudije.
Ministar Batić je rekao da je neefikasnim radom pravosuđa na slobodu pušteno više ubica i drugih kriminalaca, navodeći da nijedan od 300 postupaka protiv pripadnika zemunskog klana nije razrešen. U pravosuđu mora da bude uspostavljen princip odgovornosti za rad i niko ne može da, pod sintagmom nezavisnog sudstva, bodri i motiviše kriminalce, rekao je Vladan Batić navodeći da se nalazimo u presudnom trenutku za Srbiju, u borbi za njen opstanak i obračun sa kriminalom.
Predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije Boško Ristić pozvao je predsednicu Vrhovnog suda Srbije Leposavu Karamarković da podnese ostavku i dodao da će, ukoliko ona to odbije da učini, biti pronađeni ustavni i zakonski mehanizmi za personalne promene u vrhu pravosuđa.
On je ocenio nužnim da Vlada Srbije podnese inicijativu predsedniku parlamenta i vršiocu dužnosti predsednika Srbije Nataši Mićić da suspenduje čelnike u pravosuđu koji, prema njegovim rečima, svojim stavovima i ponašanjem koče reforme i procesuiranje kriminalaca.
Ristić je ocenio da ni tužilaštvo, u okviru celog pravosudnog sistema, ne obavlja do kraja dobro svoj posao.
- Postoji veliki broj predmeta koji se razvlače i time zastarevaju, naročito kod lica koja su vezana za organizovani kriminal. Ne znam da li je to pitanje korumpiranosti, nesposobnosti ili nedostatka hrabrosti, ali očigledno je da postoje propusti u tužilaštvu. Za to su najodgovorniji oni koji su na čelu tih institucija - rekao je Ristić. E.B. Karamarković: Ne odgovaram na neprimerene pozive
BEOGRAD - Kolegijum Vrhovnog suda Srbije optužio je izvršnu i zakonodavnu vlast da su 'blokiranjem rada' Velikog personalnog veća onemogućili realizaciju predloga za prestanak sudijske funkcije određenom broju sudija tog suda.
- Iako je predsednik Vrhovnog suda blagovremeno dostavio tom veću predloge za prestanak sudijske funkcije nekim sudijama, veće nije moglo da zaseda i odlučuje zbog odredaba Zakona o sudijama koje je predložila izvršna a usvojila zakonodavna vlast, a Vrhovni sud poništio - navodi se u saopštenju Vrhovnog suda. U saopštenju se, navodi da je predsednik Vrhovnog suda tada doneo odluku o produženju radnog veka do kraja 2003. godine za šest sudija, jer je procenio da je njihovo angažovanje 'od izuzetne važnosti za konsolidaciju stanja u tom sudu. Reagujući na pozive da podnese ostavku, predsednik Vrhovnog suda Leposava Karamarković je istakla da će 'sama odlučiti da li će i kada podneti zahtev da joj prestane sudijska, odnosno predsednička funkcija'.
- Na neprimeren poziv da podnesem ostavku neću odgovoriti, pogotovo što tako nešto nije ni predviđeno u zakonu - istakla je Karamarkovićeva.
Palata ima kapacitet od oko 65.00 metara kvadratnih, a oko 1.400 zaposlenih od ukupno 4.500 biće smešteni u 711 kancelarija
