Izvor: S media, 17.Dec.2010, 00:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U selima nema prvaka
Ministarstvo prosvete, zbog sve manje đaka, planira zatvaranje škola. Svake godine hiljadu đaka manje. Prazne učionice biće zatvorene
Osnovne škole u Srbiji sve su praznije, te će neke od njih da budu zatvorene. Svake godine upiše se hiljadu prvaka manje, pa u mnogim učionicama, posebno u selima, sede po dva ili tri đaka. Zato je Ministarstvo prosvete započelo reorganizaciju mreže škola, a Vlada usvojila dokument sa kriterijumima po kojima će se škole zatvarati ili >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pripajati drugima.
Zaboravljena deca Golije
Do kraja ove godine opštine i gradovi moraju da predlože koliko škola je potrebno da ostane, a naredna godina rezervisana je za realizaciju projekta. Najveći deo posla biće na lokalnim samoupravama, ali poslednju reč daće Ministarstvo prosvete.
Osmoletke nespremne za đake sa smetnjama u razvoju
- Prostorni raspored škola u Srbiji nije dobar. Ne odgovara sadašnjem stanju na terenu, posebno zbog velikih migracija iz sela u grad - kaže za „Novosti“ Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete. - Imamo problem sa manjkom dece. Osnovne škole su prazne, ali zato nedostaje prostor za vrtiće i srednje škole. Taj višak prostora mogao bi njima da se ustupi.
Otvorene 35.Olimpijske igre sela Srbije
Najosetljivije će, svakako, biti zatvaranje škola na selima. Opštine će za ovu decu morati da obezbede prevoz do najbliže škole. Predviđeno je da deca idu peške samo ako je škola udaljena manje od dva kilometra. Osim isturenih seoskih odeljenja, gasiće se i velike škole po gradovima. Svaka matična škola koja ima manje od 400 đaka biće ugašena, ako na udaljenosti do dva kilometra postoji druga škola. Deca će na časove ići u tu drugu najbližu školu.
Završni ispit "male mature" sličan prijemnom
- Biće tu mnogo problema. Opštine nam se još nisu zvanično žalile, ali čujemo da ima otpora. Pitanje će se sigurno politizovati, jer će čelnici opština, rešavajući ovaj posao, pokušavati da pokupe političke poene, dodvoravajući se roditeljima, nastavnicima, direktorima škola - kaže Popov. - Ima i objektivnih problema, kao što je loša mreža puteva u pojedinim oblastima, pa je teško prevoziti decu. Ali, svi ti problemi moraće da se prevaziđu, jer je mreža koju sada imamo neracionalna.
Prevoz
Raspisaćemo konkurs za nabavku školskih autobusa i kombija. Za ovaj posao imamo milion evra iz pretpristupnih fondova EU. Ali, ova sredstva dobiće samo one opštine koje racionalizuju svoju mrežu škola - najavljuje Želimir Popov.
Sada imamo 1.273 matične osnovne škole, koje su raspoređene u više od 4.000 objekata. U centralnoj Srbiji oko deset odsto učenika pohađa četvorogodišnje seoske škole, van matičnih, a one čine dve trećine ukupne mreže škola. To je, naglašava Popov, velika nesrazmera i organizovanje prevoza bilo bi mnogo ekonomičnije.
Kod formiranja nove mreže škola, smatra prof. dr Ana Pešikan, sa odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta i iz Obrazovnog foruma, valja biti veoma pažljiv. Svaki korak u tom osetljivom procesu, kaže, može da izazove mnogobrojne loše posledice.
- Ako hoćemo ravnomeran regionalni razvoj, moramo da pazimo da deci u svim delovima Srbije obrazovanje bude lako dostupno. Ne može se samo donositi generalni dokument, već se svaki pojedinačni slučaj mora razmatrati pojedinačno - smatra Ana Pešikan. - Nije lako ni organizovati prevoz. Reč je o maloj deci, od prvog do četvrtog razreda, i za njih je napor da putuju. Drugi problem su putevi. Tako, recimo, u sjeničkom kraju od 400 kilometara puteva samo dva odsto je asfaltirano.
Za predloženi plan mreže škola kaže da je bolji od svih prethodnih, ali dodaje da država ne treba da se bavi racionalizacijom, koja predstavlja gašenje škola, već njenom optimalizacijom.
Nepismeni
- Ako hoćemo da razvijamo poljoprivredu, moramo da zadržimo obrazovanje na selu. Sadašnja situacija je takva da četvrtina stanovništva nema kompletnu osnovnu školu, a oko 60 odsto žena na selu je nepismeno. Ne možemo na Terazijama obrazovati ljude da se bave savremenom poljoprivredom - ocenjuje prof. dr Ana Pešikan.
