Izvor: Politika, 24.Mar.2015, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U potrazi za najboljim izbornim sistemom
U SNS-u insistiraju na dijalogu između stranaka o tom pitanju jer smatraju da je to najkorektniji način da se u narednih nekoliko meseci ili godinu-dve dođe do najboljeg rešenja
Taman što se „zavrtela” priča o izbornom sistemu koji, kao najbolje rešenje za Srbiju, predlaže Liga socijaldemokrata Vojvodine, potpredsednica vlade Kori Udovički najavila je promenu izbornog sistema na svim nivoima, uz napomenu da je najbolje rešenje kombinacija većinskog i proporcionalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sistema. Zazvučalo je to kao nešto što bi uskoro moglo i da se realizuje, budući da potiče s tako visokog mesta, ali ton kojim je premijer Aleksandar Vučić prokomentarisao njenu izjavu govori suprotno.
Na pitanje „Politike” koji je izborni sistem najprihvatljiviji za njegovu Srpsku naprednu stranku, s obzirom na to da Kori Udovički najavljuje mešoviti, Vučić je, uveseljavajući novinare, rekao: „Dobro, ako je to Kori najavila... Mi smo nevažni, ako Kori kaže, biće tako.” Onda je ipak uozbiljio priču i rekao da su se u Predsedništvu stranke malo time bavili, da je Igor Mirović imao izlaganje o tome i da će to tek biti tema za ovaj stranački organ.
Potpredsednik SNS-a Igor Mirović objašnjava za naš list da je „u ovom trenutku to dijalog o namerama, kao što očigledno već postoji i u drugim strankama”.
„Namera je da uočimo nedostatke postojećeg izbornog sistema i da eventualno o tome razgovaramo s drugim strankama, na jedan civilizovan način. Ranije to baš nije bilo tako, pa tu i želimo da pokažemo neku otvorenost za sve ideje”, ističe on.
A šta je s idejom Kori Udovički? To je, kako kaže, razmišljanje u okviru njenog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. U SNS-u, međutim, insistiraju na dijalogu između stranaka o tom pitanju, jer smatraju da je to najkorektniji način da se u narednih nekoliko meseci ili godinu-dve dođe do najboljeg rešenja.
Već sada u ponudi na političkom meniju imamo bar tri razrađena predloga za promenu izbornog sistema za parlamentarne izbore u Srbiji. Onaj koji predlaže LSV Nenada Čanka predviđa da ostane sadašnji proporcionalni sistem, ali da se uvede pet izbornih jedinica. U prilogu su izneli računicu da Beograd i Novi Sad, koji čine 25 odsto biračkog tela, zajedno daju oko 100 poslanika u Skupštini Srbije, što je 40 odsto narodnih predstavnika. Pored toga, dvadesetak opština u zemlji nema svoje predstavnike u parlamentu još od 1990. godine.
Godinu-dve pre njih svoja rešenja predstavili su Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića (podelu Srbije na 250 tehničkih izbornih jedinica, proporcionalni izborni sistem i stepenasti cenzus) i Nova stranka Zorana Živkovića (dve trećine poslanika da se bira po većinskom sistemu, a trećina po proporcionalnom, stepenasti cenzus, uz smanjenje broja narodnih poslanika na 150).
Raznih predloga bilo je i ranije, ali se nikada nije otišlo korak dalje. Čak ni kada je pre četiri godine tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić ocenio da bi za Srbiju najbolji sistem bio onaj u kojem će građani direktno birati veći broj svojih predstavnika. Čemu se onda nadaju u Ligi, koja je svim poslaničkim grupama u Skupštini Srbije već uputila svoj predlog?
Bojan Kostreš, zamenik predsednika LSV-a, kaže za „Politiku” da su blagi optimisti, jer nijedna stranka nije imala apriori negativan stav na njihov predlog i nije imala ništa protiv da se otvori pitanje i razgovor na temu promene izbornog sistema.
„Mi verujemo da je naš predlog najbolje rešenje jer omogućava ravnopravnu regionalnu zastupljenost poslanika iz svih delova Srbije, što je za nas kao vojvođanske autonomaše veoma važno. Svesni smo da će biti verovatno i nekih izmena i dorada, ali mislimo da je to dobra osnova”, ističe on.
Ali, isto je bilo i pre dve godine, kada je SDPS podneo svoj predlog. I šta se dogodilo od tada?
„Nekoliko parlamentarnih stranaka odazvalo se našem pozivu da razgovaramo na tu temu i njihove reakcije uglavnom su bile pozitivne. Od predstavnika nevladinog sektora, s kojima smo takođe razgovarali, dobili smo podršku za naš predlog. Nažalost, ideja, makar u tom trenutku, nije imala dovoljnu podršku da bi bila i realizovana”, kaže Ivan Bauer, portparol SDPS-a i narodni poslanik.
Bojan Kostreš podseća da je LSV još pre godinu dana predložio predsednici parlamenta Maji Gojković da formira radnu grupu za reformu političkog sistema, koja bi se bavila promenom čitavog seta zakona (o izboru poslanika, predsednika, o decentralizaciji i regionalizaciji…) i ne bi čekala da se steknu uslovi za promenu Ustava.
„Pošto predsednica nije formirala radnu grupu, mi idemo u pravcu promene izbornog sistema kao prvog koraka…”, objašnjava on.
A to što se izborni sistem teško menja, za šta pojedini stručnjaci optužuju partije i njihova rukovodstva, jer većini odgovara što u postojećem sistemu imaju kontrolu nad poslanicima, Kostreš pripisuje dobrim delom partijskim sujetama.
„Ako mogu da se narodski izrazim, to su tipična srpska posla.Nažalost, postoji dosta često to iracionalno ponašanje, gde ponekad nije važno da li je predlog dobar ili nije, nego od koga potiče. Jedan od razloga za naš optimizam jeste i to što LSV, kao regionalna stranka, ne može da ugrozi dominaciju velikih stranaka i zato mislimo da će možda s nama lakše sesti i razgovarati i prihvatiti ovu našu inicijativu”, kaže Kostreš.
Ivan Bauer teškoće u promeni izbornog sistema nalazi, na prvom mestu, u tome što su ideje o pravcima reforme nesaglasne. Takođe, neke ideje, kao što je, na primer, ona SDPS-a da se broj poslanika smanji sa 250 na 150 komplikovane su za implementaciju jer, u konkretnom slučaju, treba menjati Ustav.
„Mi smatramo da je pravi put da se postigne što veći konsenzus oko svih promena, uključujući tu i smanjenje broja poslanika na za Srbiju racionalnijih 150, pa da se onda ide na celovitu reformu izbornog zakonodavstva. Rešenja koja ne bi imala dugoročniju perspektivu su, po našem mišljenju, pogrešna”, ističe Bauer.
------------------------------------------------------------
Vladisavljević: Velike stranke vole da budu „natpredstavljene”
Dr Nebojša Vladisavljević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka, objašnjava za „Politiku” da se izborni sistemi uglavnom retko menjaju u većini demokratskih zemalja. To se radi samo kada se uoči neki ozbiljan nedostatak, kao što je kod nas problem veza između birača i njihovih predstavnika poslanika, koja je prilično tanka, zato što ide preko partijskih lista i zato što imamo samo jednu izbornu jedinicu. Promene se retko dešavaju i zbog toga što različitim strankama odgovaraju različiti izborni sistemi, pa se veoma teško dolazi do dogovora.
Velike stranke obično vole sisteme u kojima mogu da budu „natpredstavljene”, kao, recimo, različite varijante većinskih izbornih sistema. Većinski dvokružni sistem, koji smo imali 1990. godine omogućio je tada najvećoj stranci, SPS-u, da sa oko 46 odsto glasova dobije više od 75 odsto mandata, ističe Vladisavljević. Manjim strankama, opet, više odgovaraju proporcionalni izborni sistemi, u kojima čak i s ovako visokim cenzusom od pet procenata, ali koji nije stepenovan, uspevaju da uđu u parlament u okviru koalicija ili lista većih stranaka.
Idealan izborni sistem ne postoji, svaki ima prednosti i mane, a profesor Vladisavljević smatra da je u ovom trenutku za Srbiju, kao novu demokratiju, sa desetak izbornih jedinica. To ne bi negativno uticalo na predstavljenost različitih političkih snaga, što znači da bi manje stranke i dalje mogle biti predstavljene u parlamentu, ali bismo dobili pravičniju predstavljenost različitih delova Srbije, što je sada ozbiljan problem. I naravno, malo bi se približila ta veza između birača i njihovih poslanika, ne u smislu da oni tačno znaju ko je njihov poslanik, ali bi bar znali kojih je to dvadesetak poslanika iz njihovog kraja.
Biljana Baković
objavljeno: 24.03.2015.
