Izvor: S media, 03.Jan.2010, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U parnici će se suditi dan za danom
Sudjenja u parničnim postupcima ubuduće će teći dan za danom i u prvom stepenu ne bi trebalo da traju duže od godinu i po dana i to u najkomplikovanijim slučajevima, a u drugom stepenu duže od šest meseci, najavili su iz Ministarstvu pravde Srbije.
Državni sekretar Slobodan Homen izjavio da je suštinska novina koja će biti uvedena novim Zakonom o parničnom postupku to što će ročište za glavnu raspravu teći dan za danom, tako da se u najvećem broju slučajeva >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << presuda može očekivati već za devet meseci, a u komplikovanijim slučajevima do godinu i po dana.
Cilj izmena ZPP-a je ubrzanje sudskih postupaka zbog čega je cela reforma pravosudja započeta, odnosno povećanje efikasnosti i ostvarivanje prava na sudjenje u razumnom roku, istakao je Homen.
On je ukazao da je jedan od najvažnijih zakona kada je reč o efikasnom sudjenju upavo novi ZPP koji će se početkom januara naći na javnoj raspravi.
Homen je napomenuo da je Ministarstvo pravde Skupštini Srbije uputilo predlog za manje izmene i dopune aktuelnog ZPP-a koje se, pre svega, odnose na primenu zakona od novih sudova koji su počeli rad od 1. januara 2010. godine, dok će kompletno nov zakon koji je već spreman, morati da prodje ocenu stručne javnosti.
"Suština novog zakona je da sudjenje u prvom stepenu ne bi smelo da traje duže od godinu i po dana i to u najkomplikovanijim slučajevima, a sudjenje u drugom stepenu ne duže od šest meseci", istakao je Homen.
Prema njegovim rečima, novi zakon će rešiti sve velike probleme koji su postojali u praksi, a to su, pre svega, dostava poziva za stranke i svedoke, čekanje da se obavi veštačenje, kao i često besmisleno odlaganje koje donose sudije.
Zakon ograničava odlaganje ročišta i predvidja da se glavna rasprava mora zakazati u roku od 30 dana od prijema odgovora na tužbu ili od održavanja pripremnog ročišta, na kome stranke moraju da predlože sve dokaze, svedoke i veštačenja, precizirao je Homen.
Posle toga sudija odredjuje koje će dokaze da izvede i zakazuje (ročište za glavnu raspravu) početak sudjenja u odredjenom vremenskom intervalu od tri do šest meseci, naveo je on.
Sud odlučuje koji će se dokazi izvesti radi utvrdjivanja bitnih činjenica samo na osnovu dokaznih predloga stranaka, osim u izuzetnim slučajevima predvidjenim zakonom.
Državni sekretar je istakao da je suštinska novina to što će ročište za glavnu raspravu teći dan za danom, tako da se u najvećem broju slučajeva presuda može očekivati već za devet meseci, a u komplikovanijim slučajevima do godinu i po dana.
Na kraju ročišta, sud je dužan da sledeće zakaže u roku ne dužem od 30 dana radi, naglasio je Homen.
U cilju ubrzanja postupka, Predlogom zakona je predvidjeno da stranke mogu sve radnje preduzimati samostalno ili preko punomoćnika, ali je mora zastupati advokat u postupku pred Apelacionim i Privrednim sudom, kao i Privrednim apelacionim i Vrhovnim kasacionim sudom.
Sud će, shodno Predlogu, biti ovlašćen da strankama izrekne novčane kazne od 30.000 do 100.000 dinara ukoliko vredjaju sud ili druge učesnike, kao i kada oceni da podnošenjem neblagovremenih ili nedozvoljenih podnesaka zloupotrebljava procesna prava radi odugovlačenja postupka, a žalba na rešenje o kažnjavanju ne odlaže izvršenje.
Ista kazna je predložena zbog zloupotrebe procesnih ovlašćenja za stranku, "umešača u parnicu", zastupnika, punomoćnika, veštaka, prevodioca i tumača, dok su kazne od 100.000 do milion dinara predvidjene kada su u pitanju pravna lica u pomenutoj procesnoj ulozi.
Zakon predvidja da sud u toku čitavog postupka može stranci priznati pravo na beslatnog zastupnika kada je ona potpuno oslobodjena plaćanja troškova postupka, ako je to nužno radi zaštite njenih prava.
Pored toga, predvidjeno je i da tuženi može najkasnije na pripremnom ročištu, a ako ono nije održano na glavnoj raspravi, pre nego se upusti u raspravljanje o "glavnoj stvari", podići kod istog suda protivtužbu.
Što se tiče presude, njen pisani otpravak mora imati uvod i izreku, a obrazloženje samo ako ga je stranka izričito zatražila na poslednjem ročištu, prilikom objavljivanja presude ili u roku od osam dana od zaključenja rasprave kojoj nije prisustvovala.
Drugostepeni sud je, shodno predloženim izmenama, dužan da odluku o žalbi donese u roku od tri meseca od prijema predmeta u sud, a ukoliko odluči da sam otvori raspravu, onda u roku od šest meseci.
Odluku je dužan da dostavi ptrvostepenom sudu u roku od 15 dana od donošenja odluke.
Homen je ukazao da je do sada u praksi održavano više od 20 ročišta u svakom postupku, a sudjenja su trajala i po 20, 30 godina i duže.
Od ukupnog broja predmeta koji se vode pred srpskim sudovima, čak 70 odsto su parnični predmeti, napomenuo je Homen i izrazio očekivanje da će ovaj zakon "sa svojim revolucionarnim rešenjima" učiniti srpsko pravosudje bržim i efikasnijim.
Prema njegovim rečima, najbitniji reformski koraci odnose se, pored navedenih, i na redukciju vanrednih pravnih lekova.
Predlogom za izmenu zakona predvidjeno je ukidanje zahteva za zaštitu zakonitosti u potpunosti, pri čemu se imalo u vidu da parnični postupak predstavlja dispoziciju stranaka i da mešanje državnog tužioca podizanjem ovog pravnog leka više nije nužno.
Poštujući načelo pravne izvesnosti, delotvornost pravnih lekova, predložena je i promena pravne prirode revizije, koja treba da postane izuzetan i restriktivan redovni pravni lek.
Da bi se postigao razumni rok u pogledu odlučivanja o ovom pravnom leku, koji odlaže izvršenje, redefinisani su razlozi za reviziju i načini odlučivanja o njenoj dozvoljenosti.
U Predlogu izmena Zakona je izvršen i niz drugih promena sa ciljem da se u potpunosti ostvari pravo na pravično sudjenje predvidjeno članom 6. Evropske konvencije, pri čemu se posebno imala u vidu i dosadašnja sudska praksa Suda u Strazburu kroz presude protiv Republike Srbije, naveo je Homen.
