Izvor: Politika, 28.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U novom Poslovniku i lista zabranjenih reči?
Oni poslanici koji opstruiraju rad Skupštine zloupotrebom Poslovnika dobijaju mnogo više vremena za diskusiju od onih koji poštuju pravila, kaže Boško Ristić, predsednik radne grupe za izradu novog pravilnika o radu parlamenta
Srpski parlament raspravljao je nedavno više od 12 sati o biografiji jednog vladinog službenika, a ovu debatu, mimo dnevnog reda, nametnuli su opozicioni poslanici, koristeći pravo na reklamiranje povrede Poslovnika. Ova vrsta opstrukcije u Narodnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << skupštini Srbije uskoro bi mogla biti sprečena, ukoliko bi radna grupa koja treba da pripremi predlog novog Poslovnika o radu prihvatila ideje svog predsedavajućeg Boška Ristića (DS). Prema Ristićevoj zamisli, između ostalog, povredu Poslovnika mogao bi po istom članu reklamirati samo po jedan poslanik iz poslaničke grupe. Predlog novog Poslovnika, prema skupštinskoj odluci, radna grupa bi trebalo da pripremi do kraja meseca.
Naš sagovornik ističe da je sve što se Poslovnika tiče za sada samo njegovo lično razmišljanje i dodaje da će osnov za skupštinski pravilnik biti slična dokumenta iz parlamenata zemalja koje su prošle tranziciju. Ristić kaže da nova pravila moraju biti takva da obezbede ravnopravan položaj svih poslanika. "Da bi svi bili ravnopravni mora se sprečiti opstrukcija, jer oni koji opstruiraju rad zloupotrebom Poslovnika imaju mnogo više vremena za diskusiju od onih koji poštuju pravila. Zato će, barem ću ja to predložiti, ubuduće reklamiranje povrede Poslovnika, između ostalog, biti moguće samo za nešto što se dogodi na tekućoj sednici i to za događaj koji je prethodio javljanju poslanika."
Poslanici su do sada često koristili mogućnost da, praktično, otvore debatu o temi koja nije na dnevnom redu, zahvaljujući odredbi koja im daje pravo da od "predsednika parlamenta, ili ministara, zatraže obaveštenje, ili objašnjenje, iz njegove nadležnosti, a koja su potrebna za ostvarivanje funkcije poslanika". Ristić kaže da će on predložiti da se ovakva obaveštenja ubuduće traže preko pisarnice parlamenta, dakle ne na sednici. Poslanik bi, prema njegovoj zamisli, pismeno zatražio objašnjenje, a "predstavnik vlade bi odgovarajućeg dana, utvrđenog Poslovnikom, direktno odgovarao". Poslovnikom bi, kako kaže Ristić, bio utvrđen dan za poslanička pitanja, a predsednik parlamenta bi određivao samo raspored dolaska ministara na "propitivanje". Ristić još nije baš precizno definisao kako bi bio organizovan ovaj dan za pitanja i da li bi to bilo na sednici parlamenta, ili odbora.
Prema Ristićevoj ideji, ubuduće bi glavni teret debate o zakonskim predlozima preuzeli odbori. On, između ostalog, razmišlja da, na primer, ponedeljkom zaseda 14 odbora, a utorkom drugih 14. Prema ovom rešenju, ministri bi dolazili na sednice odbora sa nacrtom nekog zakona, to bi, kaže Ristić, bilo prvo čitanje. Poslanici bi izneli primedbe, ministri bi ih potom razmotrili i ugradili u novi predlog zakona, pa s tim došli na "drugo čitanje" zakona u odborima. Ristić smatra da bi se, na ovaj način, smanjio broj amandmana, ali bi i plenarne sednice mnogo kraće trajale. Što se tiče "scenarija" plenarnih sednica, Ristić još ne otkriva svoje ideje.
Predsednik radne grupe kaže i da će predložiti drugačiju organizaciju skupštinskih odbora, pošto postojeća ne odgovara ministarskim resorima. On će, takođe, predložiti ukidanje Zakonodavnog odbora, koji je "potpuno nepotreban, njegov posao mogu da rade skupštinske službe". Prema sadašnjem Poslovniku, Zakonodavni odbor ocenjuje da li su zakonska rešenja pravno moguća i u skladu sa Ustavom.
Pored navedenog, Ristić kaže da će predložiti skraćeni postupak za donošenje zakona, kojima se naši propisi usklađuju sa onima iz Evropske unije. Po skraćenom postupku bi se i ratifikovali međunarodni ugovori. Novim rešenjima se, prema njegovim rečima, mora regulisati rad poslanika sa posebnim potrebama, odnosno mora im se obezbediti neophodna pomoć.
Ristić razmišlja na neki način i o ograničavanju prava poslanika koji se pozivaju na imunitet. Predložiće, kako kaže, da se imunitet ograniči samo na poslove vezane za skupštinu, a ne i za krivična dela počinjena van nje. On ne pojašnjava kako bi to tačno izgledalo. Ali, poslanicima je, do sada, po nepisanom pravilu Administrativni odbor potvrđivao imunitet po privatnim tužbama za klevetu, a poslanik nije mogao, u skladu sa zakonom, da se za teža krivična dela zakloni iza imuniteta.
Postoje i ideje o "rečniku" zabranjenih reči, kako se ne bi, na primer, događalo da poslanici jedni druge nazivaju "vucibatinama", "lopovima", "ubicama". Kako će to biti rešeno, tek će se videti. Boško Ristić kaže da će on dati svoje predloge, ali dodaje da će se o svemu razgovarati kad bude zakazan sastanak radne grupe. On ističe da nikome nije namera da spreči opoziciju da govori, ali "mora se omogućiti vladajućoj koaliciji da sprovodi svoju politiku za koju je dobila podršku građana".
--------------------------------------------------------------------------
Poslanici ne mogu ranije u penziju
Poslanici Narodne skupštine Srbije neće imati nikakve privilegije za odlazak u penziju, niti pravo na više penzije, a plate će im, kao i do sada, biti određene u skladu sa odredbama Zakona o platama u državnoj upravi. Ovakav zaključak proističe iz radnog teksta zakona o skupštini, koji je juče, kako se nezvanično saznaje, dostavljen članovima radne grupe za pripremu ovog akta.
Podsećamo da je skupštinskom odlukom radna grupa ovlašćena da pripremi Predlog zakona i da ga, najkasnije do 30. juna, dostavi parlamentu na razmatranje. S obzirom na to da su članovi ovog tela juče dobili radni tekst, trebalo bi do kraja nedelje da se sastanu i da, eventualno, istaknu svoje predloge i primedbe kako bi bio uobličen konačan Predlog zakona.
Prema nezvaničnim informacijama, samo jedan član radne grupe založi se za to da se u zakon uvrste i privilegovane penzije, ali mu je odgovoreno da će "onaj ko se za to zalaže, morati da napiše amandman i da objasni svoj predlog". Kako se nezvanično saznaje, u tekstu zakona nema ništa spektakularno, uglavnom su odredbe o pravima poslanika prepisane iz Ustava, a jedina novina je to što je ustanovljen budžet Narodne skupštine Srbije i njena imovina, kojima će ona raspolagati samostalno. Što se plata tiče, poslanici će i dalje biti tretirani kao i "sav ostali svet u državnoj upravi". To znači da bi poslanička plata bila određena tako što bi se osnovica, koja sada iznosi 8.824 dinara, pomnožila sa koeficijentom 8,60. Koeficijent za predsednika parlamenta iznosi 12, za predsednike odbora i šefove poslaničkih grupa iznosi 9,40...
--------------------------------------------------------------------------
Natezanje oko mesta u odborima
Uprkos tome što je, nakon dogovora o vladi i izbora Olivera Dulića za predsednika parlamenta, u Skupštini Srbije postignut novi dogovor šefova poslaničkih grupa o vodećim mestima u odborima, njihov jučerašnji rad bio je otežan zbog nesuglasica oko toga kojoj stranci zapravo pripada koje mesto. Do problema je došlo zato što se neki još drže dogovora o funkcijama koji je postignut kada je za predsednika parlamenta izabran Tomislav Nikolić. Tada su, podsećamo, obrazovani i skupštinski odbori u čijem radu nisu želeli da učestvuju predstavnici DS, G17 plus i LDP. Nakon dogovora demokratskog bloka o vladi, napravljena je i nova "šema" mesta koje, očigledno nisu svi voljni da se sada pridržavaju.
Tako su kao razlog da juče ne napuste rukovodeća mesta, predstavnici SRS-a (koji su prvobitno dobili predsednika u Odboru za smanjenje siromaštva) i DSS-a (koji ima zamenika predsednika u Odboru za odnose sa Srbima van Srbije) naveli da bez šefova poslaničkih grupa, koji su otputovali na zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, ne mogu da podnesu ostavke, jer su im oni preporučili da to ne čine. Predsednik Odbora za smanjenje siromaštva Slaviša Topalović (SRS), nakon telefonskih konsultacija sa šefom Tomislavom Nikolićem koji mu je "preporučio da pogleda plan u poslaničkom klubu", odlučio je da do njegovog povratka ostane na tom mestu i da vodi još jednu sednicu, sa čime su se saglasili i prisutni predstavnici SPS-a. Oni su rekli da to čine samo do povratka svog šefa kluba Ivice Dačića, koji ih je podsetio da mesto sada pripada njihovoj stranci.
M. Čekerevac
[objavljeno: 28.06.2007.]
.jpg)
