Izvor: Politika, 08.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U maju biramo između Evrope i izolacije
Suštinsko je pitanje da li ćemo mi otvoriti pristupne fondove EU našoj zemlji ili nećemo. Naravno da bi za nas bilo najbolje da EU prizna Srbiju u njenim međunarodno priznatim granicama, kaže ministar odbrane
Siguran sam da će izbori 11. maja biti referendum za evropsku perspektivu Srbije ili za Srbiju izolacije, kakva je bila Albanija pod Enverom Hodžom. Građani su već dali svoj sud na predsedničkim izborima, ali očigledno je da pojedini političari nisu razumeli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šta građani Srbije žele – kaže za „Politiku”, komentarišući pad vlade u kojoj je ministar odbrane Dragan Šutanovac, potpredsednik Demokratske stranke.
U razgovoru, koji je, inače, vođen u petak, dan pre nego što je javnosti saopšteno da je vlada pala, Šutanovac je rekao i da cilj DS-a jeste ulazak Srbije u Evropsku uniju, ali i da je pre toga bitno potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, kako bi Srbija dobila pristup evropskim fondovima bez kojih ne može ekonomski da se razvija.
– Ne sumnjam u iskrenost dojučerašnjih koalicionih partnera koji žele da Kosovo ostane u sastavu Srbije. Ali, postoje stvari koje ne doprinose tome i treba da se suočimo s realnošću, svaka odluka koja nas udaljavala od Evrope udaljava nas i od evropskih standarda. Ako ne budemo imali mogućnost pristupa evropskim fondovima, nećemo moći da održimo stabilnost ni u užem delu Srbije, a kamoli na Kosovu i Metohiji. Naivno je verovanje da time što zaustavljamo voz ili preuzmemo neki punkt mi stabilizujemo zemlju i ostvarujemo neki uticaj na Kosovu i Metohiji – kaže Šutanovac.
U čemu je onda razlika između Liberalno-demokratske partije i DS-a kada je reč o odnosu prema EU i prema Kosovu?
Veliki deo članova LDP-a ponikao je iz DS-a i oni žele Srbiju u Evropi. I njihov san je da se ispuni vizija Zorana Đinđića – Srbija u Evropi. Niko nema tapiju na viziju, bitno je ko može da je ostvari i na koji način. Siguran sam da je to cilj većine građana Srbije.
Da li je za Srbiju put u EU još otvoren?
Naravno. Podsetio bih samo da je pre godinu i po dana u Beogradu bilo više desetina bilborda DSS-a na kojima je čovek držao dete koje je pružalo ruke ka zvezdama, što je simbol EU, s natpisom „Izvodljivo je”. Mi smo s tom politikom i ušli u vladu.
Do ulaska Srbije u EU ima mnogo etapa"
U ovom trenutku se vodi jedna, usudio bih se da kažem, bespredmetna rasprava, jer do samog ulaska u EU treba da ispunimo dosta kriterijuma. Mnogo vode će proteći dok se to desi. Danas je suštinsko pitanje da li ćemo mi otvoriti pristupne fondove EU našoj zemlji ili nećemo. Da li ćemo u budućnosti crpeti razne pogodnosti iz EU ili nećemo. Niko nam sad nije ponudio ulazak u EU. U četvrtak je na sednici vlade, na kojoj smo kao i do sada imali izveštaj o evropskim integracijama, potpredsednik vlade Đelić rekao da se nastavljaju razgovori oko fondova u vezi sa školstvom. Nisam primetio da je iko rekao da to ne prihvata. Neprirodno je da deo vlade misli da može istovremeno da izvlači pogodnosti od Evrope i da je satanizuje.
Hoće li i kada biti potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju?
Taj sporazum predstavlja ulazak u društvo država koje imaju mogućnost da koriste određene pogodnosti u zdravstvu, školstvu, poljoprivredi" U svemu što je našoj državi neophodno.
Kad Srbija dođe na prag EU, jedan od uslova biće da normalizuje odnose s državama u okruženju. To će da znači i priznavanje Kosova kao nezavisne države. Šta ćete raditi u tom slučaju?
Hajde da prvo vidimo u kakvom će stanju biti država, ako dođemo do toga. Sada imamo dve opcije. Ili da država bude razorena i sankcionisana, da po preporuci državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju budu bojkotovana strana preduzeća, što će više stotina hiljada ljudi koji u njima rade ostaviti bez posla. Druga mogućnost je da se država ekonomski utemelji i bude znatno snažnija nego što je sada. Hajde da rešavamo životna pitanja, a druge probleme ćemo rešavati kada dođemo do njih.
Znači cilj je DS-a da se ide na potpisivanje SSP i dobijanje pristupa fondovima EU. A kad dođemo do tog uslova?
Hajde da dođemo do ovog uslova. Ponovo imamo ponudu da budemo rupa na evropskom persijskom tepihu ili ukras na njemu. Siguran sam da će građani Srbije u još većem broju dati podršku politici Borisa Tadića i DS-a.
Koliko ste sigurni da je tih 2,3 miliona građana koji su glasali za Tadića njega izabralo zbog priče o EU, a ne zbog navodnog straha od Tome Nikolića i SRS-a?
Sigurno postoji ogroman broj birača koji su glasali za Nikolića jer su ubeđeni da i on može da nas uvede u EU. Mislim da je za EU danas dve trećine građana Srbije, a toliko nije glasalo za Tadića. A što bi se neko plašio Nikolića zar zato što se plaši njega na vlasti?
Izgleda kao da je deo Tadićeve kampanje između dva kruga upravo posvećen stvaranju straha od radikala.
Nije to stvaranje straha, to je podsećanje na period kada su oni bili na vlasti. Ti ljudi se nimalo nisu izmenili. Njihova antievropska politika, mržnja, pozivanje na sukobe... ista je kao što je bila.
Ali Tadićeva prednost je bila svega 100.000 glasova?
To je ispit demokratije u Srbiji. I Kvebek je ostao u Kanadi jer je 0,5 odsto građana više bilo za to. I nikome ne pada na pamet da kaže da je to malo. Nebitno je da li je to jedan glas više, ali taj glas vam daje za pravo da vodite politiku za koju ste dobili podršku građana. To je demokratija.
Demokratska stranka Srbije i Koštunica tražili su ovih dana da im Brisel odgovori na pitanje da li priznaje legitimne granice Srbije. Da li biste i Vi želeli da čujete odgovor na to pitanje?
Oni, zapravo, ni za jednu državu nisu rekli u kojim granicama je priznaju.
Da, ali su „primili k znanju” da je skupština Kosova izglasala deklaraciju o nezavisnosti, ali nisu odgovorili na pitanje predsednika vlade o granicama države Srbije.
Naravno da bi za nas bilo najbolje da priznaju Srbiju u njenim međunarodno priznatim granicama.
Hoćete li i Vi da se priključite akciji ponavljanja tog pitanja iz dana u dan dok ne stigne odgovor?
Trenutak je kad odluke više ne mogu da se donose iz inata i prkosa, već iz mudrosti, da se ne odlučuje iz srca, već iz glave. Treba da vidimo koliko mi pojedinim odlukama doprinosimo boljitku građana, pre svega onih na Kosovu i Metohiji. Akcioni plan Ministarstva zdravlja, prema kojem se plate zdravstvenih radnika na Kosovu povećavaju duplo, nešto je konkretno za građane Kosova. Zanima me da svako iz svog domena uradi nešto konkretno za građane. Pitanja koja možemo javno da postavljamo nisu sporna. Svako može da se popne na bure i da postavlja pitanja. Ali čemu to doprinosi? Raspravljali smo o tome na vladi – u redu, uradili ste to i to i – šta sad? Nismo dobili odgovor. Bojim se da će neki u budućnosti isto pitanje da postavljaju. Razumem da je neko koordinator za Kosovo i Metohiju, ali dajte da čujemo šta je strategija, šta je ideja – da nerviramo Olija Rena ili da pomognemo građanima?
Ne mislite li, ipak, da je metafora o „penjanju na bure” pomalo preterana?
Predsednik Tadić je rekao na konferenciji za novinare da, ako bilo ko od političara treba da nam kaže gde su nam granice, onda nemamo dostojanstvo i da ga ne zanima šta će o tome da kažu strani političari, već šta će da kaže međunarodno pravo. Apsolutno se slažem.
Mnogi, pre svega na Zapadu, govore da je Kosovo izgubljeno 1999. Da li i Vi mislite isto?
Moramo da priznamo da suverenitet nad Kosovom nemamo od 1999. godine. Nad velikim delom Kosova nismo imali suverenitet ni deceniju pre toga. Ne verujem da je Kosovo izgubljeno, ali je ključni momenat vrlo jasan – kad su pojedinci s Kosova imali mogućnost da svoje kuće prodaju za mnogo veće pare od onih za koje su kupovali kuće u Beogradu. Pošto država tad nije intervenisala, desilo se da se ogroman deo Kosova i Metohije proda.
Da li takav stav onda dovodi u pitanje sve što se dešavalo od 2000. A naročito ono što se sada dešava u borbi za očuvanje Kosova u Srbiji?
Po meni ne dovodi u pitanje. Sve počiva na međunarodnom pravu. Zato postoje UN i Savet bezbednosti.
Pitam Vas zbog toga što su bile aktuelne dve dileme. Na jednoj strani da je Koštunica samo čekao da „izvuče” radikale i DS zameni njima, a na drugoj strani DS predstavljaju kao nekoga ko nije u iskren u borbi za Kosovo.
On nas tako predstavlja.Kosovski mit postoji od 1389. I dan-danas neko drži sveću i pokušava da nađe ko je Branković u ovoj situaciji.
To nisu demokrate?
Naprotiv. Mislim da bi Branković bio onaj ko bi dozvolio da nas proteraju s Kosova i Metohije. Onaj koji bi dozvolio da nas isteraju iz Kopnene zone bezbednosti, što je moguće. Taj bi bio Branković. Onaj ko bi Srbiju zatvorio i izolovao od celog sveta.
Ko bi to mogao da bude?
Onaj ko to inicira latentnom tenzijom koja može da dovede do toga da ljudi koji rukovode Kforom kažu: „Dosta je više. Ne možemo da održavamo stabilnost u ovakvim uslovima. Izmestite vojsku i policiju van Kopnene zone bezbednosti. To je legitimno, potpisala je Vlada Srbije 1999. godine”. Taj koji bi izazvao tu mogućnost bio bi Branković. U celoj priči o Kosovu i Metohiji, da li svojom nepažnjom ili željom, ogroman broj političara i medija zaboravlja da Kosovo i Metohija nisu samo severni deo Kosovske Mitrovice, da veći broj Srba živi južno od Ibra i da najveći glas razuma s Kosova stiže baš od ljudi koji žive južno od Mitrovice u albanskom okruženju. Lako je srbovati u severnom delu Mitrovice i biti nacionalista. Ali, dajte da vidimo kako žive ljudi u Gračanici i kako da oni srbuju na adekvatan način.
Marko R. Petrović
------------------------------------------------------------
Nisam jastreb DS-a
Nedavno ste podsetili na svoju ideju od prošle godine: da se organizuje referendum o ulasku Srbije u EU. Istog dana je predsednik Tadić rekao da referendum nije potreban.
Rekao sam da ćemo ići na izbore koji će biti referendumski. Samo nije tako preneto. I imali smo izbore koji su bili referendumski, jer je četiri i po miliona birača glasalo. I imaćemo ponovo. Rezultat ćemo potvrditi 11. maja.
Izgledalo je da imate drugačiji stav od predsednika stranke, što opet daje povoda za priče da postoje nesuglasice u DS-u, odnosno da ste Vi „jastreb” DS-a.
Vaše pitanje je produkt udbaškog novinarstva koje je postojalo u Srbiji. Daleko je od toga da sam ja jastreb. Ja sam to rekao pre godinu dana i taj referendum je realizovan pre mesec i više dana. Ne postoji segment politike o kome ja ne iznosim stav u stranci i prihvatim mišljenje većine. I, hvala na pitanju, u DS-u nema dileme. Predsednik Tadić ima „110 odsto” podršku rukovodstva stranke. Glasam s dve ruke!
[objavljeno: 09/03/2008.]
