Izvor: S media, 03.Maj.2010, 20:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U bolničkom krevetu i rep guštera, krilo slepog miša…
Slučaj Katarine Rebrače, koja je na svoja putovanja, cipele, garderobu i parfeme trošila novac namenjen obolelima od raka i tako prevarila hiljade bolesnika i humanih građana, nametnuo je pitanje koliko se i kako ljudi u Srbiji bogate na nesreći ovih, često umirućih bolesnika.
Prisvajanje novca iz humanitarnog fonda novi je model pljačke onkoloških pacijenata i njihovih porodica. Do sada se to radilo na mnogo primitivnije načine: prodajom čudotvornih čajeva, sirupa >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i pilula, preporukom dijeta koje izgladnjuju rak, skidanjem magije koja je izazvala opaku bolest, izgovaranjem molitvi i bajalica da bi se prokletstvo skinulo, a oboleli izlečio… I to za velike pare - nikad manje od bar nekoliko stotina evra.
U Srbiji se godišnje registruje oko 32.000 novoobolelih od raka, a umre 20.000 ljudi. Pošto dijagnoza karcinoma i dalje zvuči kao smrtna presuda, porodica obolelog, na rubu očaja, ne žali novca i za najneverovatnije stvari za koje čuje da mogu da pomognu. Tako se pre par godina mlad, fakultetski obrazovan čovek, grafički dizajner, na sve strane raspitivao gde može da nabavi kornjače, odnosno njihovu krv, da bi 26-godišnjeg brata izlečio od raka pluća.
Stabla i zidovi oko Instituta za onkologiju i radiologiju stalno su oblepljeni oglasima za razna pomagala - od perika, sredstava za podizanje imuniteta do čudotvornih preparata koji ubijaju rak.
- Znamo da ispred zgrade lepe takve oglase, ali ne dozvoljavamo da to čine unutra. Da li će pacijent nešto od toga koristiti, zavisi od njegovog obrazovanja i okruženja u kojem živi. Istraživanje na Institutu je pokazalo da čak trećina pacijenata ne želi da zna pojedinosti o svojoj bolesti - kaže dr Zoran Tomašević sa Instituta za onkologiju i radiologiju, i otkriva:
- Kod mnogih pacijenata na ormariću pored kreveta nalazimo čudne stvari: repove guštera i krila slepog miša koje drže kao amajlije, „metalne paste“ od nafte i cinka koje jedu kašičicom, flaše petroleja koji piju... Delovi guštera i slepog miša ne mogu da im naude, ali je veoma opasno kad piju petrolej ili unose teške metale.
Po rečima dr Tomaševića, gotovo svi pacijenti koriste neka pomoćna sredstva. Kod nas je primena komplementarne i alternativne medicine zvanično dozvoljena, ali još nije došlo do integracije tih vidova lečenja sa zvaničnom onkološkom terapijom - hirurškim, hemioterapijskim i radioterapijskim metodama. Upravo tu je, objašnjava on, polje delovanja različitih prevaranata.
Tako je i Predrag Ilić, profesor iz Zemuna, postao žrtva prevaranata. Njegova supruga Vera Ilić je obolela od mikrocelularnog karcinoma pluća, s metastazama na mozgu. Porodica je bila očajna kad su shvatili da konvencionalna terapija neće dati rezultate.
- Na televiziji, a kasnije i od prijatelja, čuo sam za ordinaciju dr Lazara Tomaševića koji, navodno, uspešno leči rak svojim specijalnim preparatima - praantibioticima. U bezizlaznoj situaciji, otišao sam u njegovu ordinaciju u prizemlju jedne stambene zgrade u Mirijevu. Objasnio sam da se rak kod moje supruge proširio na šta mi je doktor rekao da ne brinem, da će sve nestati kao rukom odneto, samo da spremim 8.000 evra - seća se Ilić, i kaže:
- Pokazao mi je slike na kojima se vidi kako se tumorske ćelije povlače posle 28 dana lečenja njegovom metodom. Garantovao mi je će se Verino stanje značajno poboljšati za mesec dana. Objasnio mi je da medikament prvo deluje na mozak i da će u glavi početi da joj se bistri. Ubedio me je.
Ilić je pozajmio 8.000 evra i dr Lazara Tomaševića isplatio na ruke, bez priznanice i računa. Zauzvrat je dobio dve boce tamnobraon tečnosti, zatvorene običnim čepom. Na konstataciju da je pakovanje nečega što košta 8.000 evra krajnje čudno, dr Lazar Tomašević je rekao da mora da bude obazriv da ga kolege ne bi uhvatile, pošto su ljubomorne na njegove rezultate.
- Dao mi je i kesu sa oko dva kilograma suvog bilja i rekao da supruga mora da pije najmanje tri litra čaja dnevno da bi izbacivala otrove. Tražio je da prestane da uzima svu terapiju, čak i sredstva protiv bolova. Međutim, uskoro je bilo jasno da njegovi praantibiotici nemaju efekta. Pozvao sam ga da se požalim. Javila se njegova supruga Dragana, a u pozadini sam čuo glas dr Lazara Tomaševića: „Nisam ja Bog, ja sam naučnik.“ Posle nekoliko dana ponovo sam pozvao i rekao da želim da mu vratim drugu flašu leka, a da on meni vrati 4.000 evra. Rekao je da ne dolazi u obzir, pošto su tu mešavinu napravili specijalno za moju suprugu i ne mogu da je daju drugim pacijentima - priča dr Ilić.
Vera Ilić je lek počela da pije 20. novembra, a umrla je 28. decembra 2004. Protiv dr Lazara Tomaševića, specijaliste medicine rada u penziji, podneto je nekoliko stotina krivičnih prijava. Zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja zatvorila mu je ordinaciju, jedno vreme je bio u zatvoru, na nekoliko psihijatrijskih veštačenja je najpre utvrđeno da nije uračunjiv, a kasnije da je potpuno normalan. Postupak protiv njega vodi se u Prvom opštinskom sudu. Do današnjeg dana nije osuđen, niti je ikome vratio novac.
Dr Lazar Tomašević je zloupotrebio i to što se preziva isto kao dr Zoran Tomašević. Pacijentima se predstavljao kao vrsni stručnjak za rak i govorio da na Institutu to mogu da provere.
- Bio sam mlad lekar na specijalizaciji kada sam prvi put čuo za dr Lazara Tomaševića. Pacijenti su me pitali gde da nabave praantibiotike. Naravno, rekao sam da je u pitanju greška. Nužno je da Ministarstvo zdravlja ili neko stručno telo ispita sve koji se bave alternativnim lečenjem, van onoga što je zakonom dozvoljeno - kaže dr Zoran Tomašević.
Očajni pacijenti se obraćaju i isceliteljima, vračarama, hodžama... Oni mogu i psihički da im naude, da ih ubede da je lečenje štetno i da odustanu od terapije, a da drže neku dijetu i piju čajeve koji „sigurno pomažu“.
- Najstrašnije je kad pacijenti odustanu od lečenja, a onda se, posle izgubljenog dragocenog vremena, vrate iznureni, s prepolovljenom težinom, kad možda više i ne možemo da im pomognemo. Jedna pacijentkinja je napisala knjigu o tome kako je bila zavedena i koristila razna sredstva, ali se srećom vratila pravom lečenju. Još nije dokazano izlečenje od karcinoma nekom alternativnom metodom - kaže dr Tomašević.
Po njegovim rečima, ovakvi preparati mogu da ugroze bolesnika i neutrališu efekte konvencionale terapije, zbog čega lekari insistiraju da znaju šta pacijenti piju:
- Obično su to sredstva za podizanje imuniteta, sasušene trave, tečnosti, nekad i fabrički preparati... Za neke ne možemo da utvrdimo hemijski sastav i ocenimo da li štete terapiji. Znamo sastav zvaničnih preparata, ali ipak savetujemo da ih ne uzimaju dok traje terapija. Kasnije mogu ako je sredstvo bezopasno, testirano i odobreno. Psihološki momenat je važan, ako neko veruje da će mu nešto pomoći, zaista može da mu pomogne.
