Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Sep.2015, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Šumadiji prinosi ispod proseka
Zbog natprosečnih temperatura i perioda velike suše poljoprivrednici u Šumadiji očekuju prinos ispod proseka. Na mnogim njivama gubici su ogromni jer je zemljište sprženo, a zbog brdovitog kraja teško se uvode sistemi za navodnjavanje jer su parcele udaljene jedna od druge.
Slobodan Jovanović se poljoprivredom bavi skoro 40 godina. Trenutno obrađuje 70 hektara zemljišta. Ove godine najviše ga brine prinos kukuruza koji će biti ispod proseka zbog visokih temperatura. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Stabljike su već osušene, plaši ga i pojava bolesti na zrnu klipa kao i nepredvidljiva cena na tržištu. Slobodan smatra da bi dobri sistemi za navodnjavanje rešili problem.
"Kod nas je vrlo teško vršiti navodnjavanje. Ja sam i konkurisao prošle godine za neki projekat, koji sam i dobio, ali mi ništa nisu uradili. Dobio sam milion i 600 hiljada od države i to nepovratnih sredstava ali do danas ništa nije uplaćeno ni sprovedeno u delo. Teško možemo da se izvučemo iz ove krize. Tržište je takvo da traži što jeftinije. Evo sada sam prodao kukuruz po 20 dinara i to beli. Za prehrambenu proizvodnju ne daju više. Prinos nam je ove godine duplo umanjen u odnosu na prošlu, gde sam imao izvanredan rod. Ove godine suša je uradila svoje", žali se Veselin Jovičić, poljoprivrednik iz sela Bošnjane.
Poljoprivrednik Rade Gavrilović ima drugih problema. Njemu je izgoreo hektar i po zemljišta pod lucerkom u koju je uložio blizu hiljadu evra. Visoke temperature uticale su i na ratarske kulture pa i ovaj poljoprivrednik očekuje prinos ispod proseka. Brine ga i to što neće imati dovoljno hrane ni za ishranu junadi pa će ove godine morati da vrši više silaža.
"Ova parcela je sada pustoš, strnjište koje može svakog časa da se upali. Imamo i junad, imamo i 10 umatičenih krava i planirali smo da tu detelinu koristimo za njihovu ishranu. Mi smo već na gubitku, kukuruz je strašno loše rodio, zrnaste hrane nema. Radili smo jednu silažu, sutra radimo drugu, koju nikada ranije nismo radili jer nije ni bilo potrebe. Pošto nema zrna moramo da siliramo i to da koristimo", navodi Rade Gavrilović iz sela Veliko Krčmare.
Stručnjaci savetuju da kod ovakvih klimatskih promena, gde su temperature iznad proseka, treba napraviti plan koji će promeniti setvenu kulturu i uključiti biljne vrste koje imaju vegetacioni period od septembra do juna.
"Sve naše ratarske kulture ne mogu ovo da izdrže i da završe svoju biohemijsku i fiziološku funkciju. Zbog toga dolazi do prekida u najkritičnijim momentima odnosno kod stvaranja ploda. Nažalost, prinosi su prepolovljeni a na nekim atarima ih i nema. To se odnosi na okopavine, povrtarstvo, na krmno bilje kod tzv. suvog ratarenja", ukazuje Dobrivoje Popović, stručni saradnik za poljoprivredu i ratarstvo.
Iz Poljoprivredne savetodavne službe u Kragujevcu ukazuju i na problem izbora zemljišta jer nisu svi atari pogodni za duže periode suše. Treba napraviti dobar plan, reorganizaciju parcela i u saradnji sa poljoprivrednicima izabrati najpogodnije zemljište na kojem bi se i u sušnim periodima očekivao veći prinos od trenutnog.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
