Izvor: Politika, 08.Jan.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji se dešava nešto pozitivno
Ljudi najmanje veruju u poštenje i etiku političkih partija
Drago Kos je Slovenac čije je ime poznato u krugovima onih koji se bave problemom korupcije – i to ne samo u našem regionu. Bio je na čelu prve slovenačke Komisije za sprečavanje korupcije, zatim predsednik Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO), do pre godinu dana je bio angažovan kao specijalni savetnik naše agencije za borbu protiv korupcije, a od 1. januara ove godine je na čelu Radne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grupe protiv korupcije u međunarodnim poslovnim transakcijama pri Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), sa sedištem u Parizu. Zadatak te radne grupe je da proverava šta države koje su članice te grupe rade u borbi protiv međunarodne korupcije.
Osim Slovenije i Bugarske, više nijedna zemlja u regionu nije članica ove radne grupe, ali, možda ipak nekako može da se iskoristi činjenica da je on čovek sa ovih prostora, neko ko dobro poznaje situaciju na takvom mestu.U razgovoru za „Politiku”Kos ističe da je jedan od njegovih argumenata za dolazak na čelo Radne grupe protiv korupcije bio upravo to da treba da se postigne jednakopravni položaj svih država koje nastupaju na svetskom tržištu.
– Kao predsednik teško mogu da utičem na to da se Radna grupa prema bilo kojoj zemlji odnosi drugačije nego inače, ali mogu da posredujem znanjem državama u regionu, da im ukažem na standarde kojih treba da se pridržavaju i potrudim se da se iskoriste mehanizmi koje OECD već ima – kaže Kos.
Na šta ste ukazali u vašem završnom izveštaju srpskoj Agenciji za borbu protiv korupcije?
Mislim da se taj moj izveštaj nije sviđao tadašnjem Odboru Agencije. Ukazao sam da Odbor svoj posao ne vrši dobro. Taj organ je, po Zakonu o Agenciji, zamišljen kao telo koje nadzire generalni rad agencije, a ne kao telo koje bi moglo da se meša u dnevne poslove Agencije. I tu je najviše dolazilo do problema jer su članovi Odbora pogrešno shvatili šta je njihov zadatak.
Pošto ste nastavili da posmatrate prilike u Srbiji, da li biste se složili sa indeksom percepcije korupcije za 2013. Transparensija, prema kome je Srbija, među 177 država, na 72 mestu?
Složio bih se, s tim da se ipak vidi da dolazi do mnogih pomaka. I sa svima koji tvrde da se u Srbiji dešava nešto pozitivno – moram da se složim. Sada se Agencija za borbu protiv korupcije stabilizovala i radi svoj posao dobro. Ono što još više budi optimizam jesu aktivnosti Vlade Srbije u borbi protiv korupcije, odnosno potpredsednika Aleksandra Vučića. Moram da priznam, u početku nisam bio siguran da li je to politički motivisano ili stvarno postoji želja za nekim pomakom u tom području, ali kako prolaze dani, meseci i godine i kako te aktivnosti ne jenjavaju – to je sigurno korak u pravom smeru. Ima još dosta rezervi, ali sigurno je to korak u pravom smeru.
U Srbiji se političke partije ocenjuju možda i kao najkorumpiraniji segment društva...
To nije ništa posebno specifično za Srbiju. To recimo važi i za Sloveniju. Sve ankete pokazuju da od svih organizacija, ljudi najmanje veruju u poštenje i etiku političkih partija. To pokazuje i moje iskustvo iz GREKO-a – države koje su inače poznate kao zemlje sa malim stepenom korupcije čak uopšte nisu ni htele da regulišu pitanje finansiranja političkih stranaka jer su shvatile na kakve bi probleme naišle.
Tu očigledno još nije pronađeno najbolje rešenje. Povećavanje procenta izdvajanja iz budžeta za partije u Srbiji obrazloženo je time da će stranke tako manje „težiti” za novcem iz nelegalnih izvora. U Italiji je upravo donet dekret kojim se od 2017. ukida finansiranje političkih stranaka iz javnih sredstava. Čak se i u Nemačkoj, posle donacije BMV-a na račun stranke Angele Merkel, počelo govoriti o tome da bi trebalo ograničiti donacije na oko 100.000 evra godišnje...
Da bi se potpuno izbegla korupcija neke zemlje, na primer, misle da će do toga doći ako finansiranje stranaka vežu samo za budžet. Ali se time direktno šteti jednoj drugoj stvari koja može biti u nekim situacijama čak i značajnija u borbi protiv korupcije – ako se stranke finansiraju samo iz budžeta, to znači da njih uopšte i ne zanima koliko su interesantne biračima, postaju namenjene same sebi. Zbog toga neke zemlje više naginju ka situaciji „manje korupcije”, a druge zemlje više naginju situaciji „više demokratije u korist ljudi”, koji se onda više uključuju u rad stranaka. Tu nema nekog propisanog standarda i nema čarobnog štapića – svaka zemlja mora da se odluči šta joj je značajnije u određenom trenutku. Ali, za šta god da se države odluče, najbitnija je potpuna javnost. To je za sada lek koji najviše pomaže.
Ni u Sloveniji situacija u ovoj oblasti nije sjajna. Nedavno je antikorupcijska komisija u znak protesta podnela kolektivnu ostavku, a po indeksu percepcije korupcije ste nazadovali, pogotovo u odnosu na 1999, kada je Slovenija bila na 25. mestu, a sada je na 42.
Slovenija nije nikakav izuzetak u tome da su sve države koje su ulazile u EU godinu-dve uoči ulaska stajale najbolje u borbi protiv korupcije, jer su političari shvatali da bez borbe protiv korupcije neće ući u EU. Oni su silom prilika morali da se hvataju u koštac sa korupcijom. A kad su već ušle, to ne znači samo za Sloveniju, nego i za sve nove države...
Onda su se opustile?
Onda su se opustile i došlo je do veoma velikog pada standarda u borbi protiv korupcije. U Sloveniji je to još dosta dugo trajalo. U Rumuniji, recimo, odmah posle ulaska u EU već su počele da se događaju katastrofalne stvari. Ali, naravno, to situaciju u Sloveniji ne olakšava. Takvom stanju su doprineli različiti elementi, a pogotovo to što kao da smo imali kastu ljudi koja je bila nedodirljiva. Šta god da su radili, ništa im se nije desilo, ni u smislu političke ni u smislu krivične odgovornosti. Sadašnja komisija (za koju, uzgred budi rečeno, niko ne zna konkretno zašto je otišla) dosta je radila na tome da ljudi u Sloveniji konačno shvate da tako više dalje ne ide. I u poslednjoj godini mi ipak beležimo neke pomake koji se tiču, recimo, rada policije, tužilaštva i sudova u borbi protiv konkretnih oblika korupcije.
I bivši premijer Janša je bio u centru korupcionaškog skandala.
On je bio osuđen, ali presuda još nije pravosnažna, tako da ne znamo kako će to dalje ići. Ali imamo osuđene ljude iz visoke politike, odskoro je jedan od poslanika u zatvoru, imamo osuđene bivše nedodirljive direktore, državne tužioce, a pre dve nedelje prvi put u istoriji Slovenije osuđen je jedan sudija zbog primanja mita. Doduše, i to je još nepravosnažno, ali ipak – pomiče se Slovenija.
------------------------------------------------------------------------
Borba u Avganistanu
Trenutno predsedavate Komitetu za nadzor i ocenjivanje u Avganistanu...
Mi kontrolišemo kako se koristi međunarodna finansijska pomoć koja stiže u Avganistan, koje je do sada bilo oko 100 milijardi dolara. To znači da kontrolišemo i međunarodne organizacije koje su tamo i domaće vladine institucije koje koriste ta sredstva.
Ima li velikih problema?
Ovako ću reći: dok nisam stigao u Avganistan nisam mogao da zamislim koji se sve problemi mogu pojaviti u vezi sa borbom protiv korupcije i kako sporo ti koraci u borbi protiv korupcije mogu ići.
Biljana Baković
objavljeno: 08.01.2014.
.jpg)
