Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Okt.2012, 20:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Skupštini o amnestiji i zaštiti podataka
BEOGRAD -
Skupština Srbije završila je večeras načelnu raspravu o dopunama Zakona o zaštiti podataka, a sutra će na novoj sednici razmatrati Predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza problematičnih banaka. Predlogom tog zakona uređuju se uslovi i postupak preuzimanja celokupne ili dela imovine i obaveza banaka u kojima Republika Srbija ima direktno ili indirektno učešće, uključujući i banke za posebne namene i banke pod administrativnim upravljanjem.
Agencija >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za osiguranje depozita procenila je da je za sprovođenje zakona o preuzimanju imovine i obaveza problematičnih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije potrebno 250 miliona evra.
Stranke jedinstvene u podršci Zakonu o zaštiti podataka
Dopune Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koje bi trebalo da omoguće da komunalna preduzeća uz redovne uplatnice šalju i uplatnice u humanitarne svrhe, ujedinile su danas stranke u Skupštini Srbije, čiji predstavnici uglavnom najavljuju podršku tom zakonskom rešenju.
Dopune Zakona predložio je poslanik opozicione Demokratske stranke Srđan Miković, na inicijativu Eparhije raško-prizrenske, koja je ukazala da ima problema u prikupljanju pomoći za narodne kuhinje na Kosovu i Metohiji.
Podršku Zakonu najavili su Ujedinjeni regioni Srbije, Nova Srbija i Demokratska stranka, Srpska napredna stranka je najavila da će zakon podržati ukoliko je u skladu sa međunarodnim standardima i zakonodavnim sistemom Srbije, a Demokratska stranka Srbije i poslanička grupa SPO-DHS S smatraju da predloženi akt, koji nije loš, treba popraviti amandmanima.
Predlagač zakonskog rešenja Srđan Miković naveo da je zadovoljan kako su njegove kolege u parlamentu raspravljale o tom aktu, a posebno time što su ga jednoglasno podržala tri nadležna odbora - za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, za ustavna pitanja i zakonodavstvo i za evropske integracije.
Obrazlažući predloženo zakonsko rešenje, Miković je rekao da se njime ukida zabrana da "Infostan", "Elektrodistribucija" i druga komunalna preduzeća, uz redovne, šalju i uplatnice za humanitarne svrhe, ocenivši da će se na taj način znatno olakšati humanitarni rad, a neće biti ugroženo pravo građana na zaštitu podataka.
On je pozvao poslanike da razmisle o povlačenju amandmana kako bi se zakon mogao što pre doneti.
Poslanik URS Snežana Stojanović Plavšić smatra da je rasprava o predloženom zakonskom rešenju "praznik parlamenta", jer ga je predložio poslanik, i to iz opozicije, i da je to dobra praksa koju treba nastaviti i u budućnosti.
"Ovo je jedan lep dan za parlament i zato je rasprava koja se vodi mirna i kvalitetna", rekla je Stojanović Plavšić i dodala da treba biti oprezan kada se unose promene u zakon o zaštiti podataka, ali da ovaj slučaj ne ugrožava to pravo.
Poslanik SNS Vladimir Cvijan je naveo da je toj poslaničkoj grupi drago što se navedeno zakonsko rešenje našlo pred parlamentom i istakao da predlagač zakona ima punu podršku SNS.
On je naveo da će se naprednjaci izjasniti kada se vidi kako će proći amandmani, kao i to da li je zakon u skladu s međunarodnim standardima, pravnim sistemom…
"Ako sve bude tako, siguran sam da će i SNS glasati za ovaj zakon", naglasio je Cvijan, dok je poslanik NS Dubravka Filipovski, najavljujući podršku zakonu, istakla da je namera predlagača dobra i humana.
Ona je dodala da amandmanima treba sprečiti eventualne zloupotrebe, ali da se u suštini radi o dobrom predlogu.
Poslanik DSS Milica Vojić Marković je istakla da taj predlog treba usvojiti što pre, "jer će ljudi na KiM dobiti bar jedan obrok" i poručila da ta stranka neće biti prepreka njegovom usvajanju, ali da bi bilo dobro da se amandmanima spreče moguće zloupotrebe.
U SPO - DHSS smatraju da je predlog načelno dobar, ali da se može još popraviti amandmanima.
Prethodno su poslanici završili debatu o Predlogu zakona o amnestiji, uz oštre kritike opozicije, koja je ocenila da će zakon proizvesti štetne implikacije po celo društvo, dok je vladajuća SNS odbacila te kritika i naglasila da ne treba plašiti građane da će ubice biti puštene na slobodu, jer se to neće desiti.
Tokom te debate, predsedavajuća parlamenta Vesna Kovač je izrekla meru opomene poslaniku SNS Vladanu Cvijanu zato što se tokom polemike lično obratio poslanici LSV Oleni Papugi.
Skupština Srbije je prekinula drugu redovnu sednicu, koju je započela danas, a na kojoj ima 10 tačaka, kako bi sutra mogla da započne novu na kojoj će debatovati o Predlogu zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije.
Opozicija: Amnestirate kriminalce, SNS: Ne plašite građane
Parlament je raspravljao i o vladinom Predlogu zakona o amnestiji, koji predviđa da na slobodu bude pušteno 1.100 zatvorenika osuđenih na kazne do tri meseca zatvora.
Kako je predloženo, kazne bi istovremeno bile smanjene zatvorenicima osuđenim do šest meseci zatvora, kojih prema procenama Ministarstva pravde ima više od 2.000.
Opozicija je oštro kritikovala predložena rešenja o amnestiji ocenjujući da će ona proizvesti štetne implikacije po celo društvo, dok je vladajuća SNS odbacila te kritike i naglasila da ne treba plašiti građane da će ubice biti puštene na slobodu, jer se to neće desiti.
Demokrate smatraju da je obim predložene amnestije preširok i da će ona obuhvatiti "veoma opasne kriminalce" i traže da se zakon povuče iz procedure.
Poslanica te stranke i bivša ministarka Snežana Malović rekla je da će se tako amnestija odnositi na Andriju Draškovića, Sretena Jocića, Uroša Mišića, Luku Karadžić, kao i "na lica koja su učestvovala u ubistvu Brisa Tatona, Želja Ražnatovića Arkana, u neredima na sportskim dešavanjima, ili su zloupotrebili službeni položaj".
"Šaljete nedosledne i konfuzne poruke", poručila je Malović, koja je upitala kako vlast na taj način misli da se bavi borbom protiv kriminala.
I poslanici LSV su navodili imena ljudi za koje smatraju da će tako biti amnestirani, pa tako Elena Papuga tvrdi da će zakon omogućiti amnestiju i Miladina Kovačevća, koji je osuđen za nanošenje teških telesnih povreda, Uroša Mišića, koji je osuđen zbog napada na službeno lice i upitala da li oni treba da budu amnestirani.
Ističući da LSV neće podržati predloženi zakon, ona je upitala i kako će takve odluke imati uticaja na mladu generaciju.
I liberali su bili oštri u kritici predložnih rešenja, pa je poslanik LDP Bojan Đurić naveo da će on proizvesti štetne implikacije po celo društvo, kao i da se ne radi o sistematskom rešenju, već ad hok pokušaju da se preko noći reše neke stvari.
"LDP neće glasati, jer mislimo da je još jedan u nizu pokušaja da se ostvare politički ciljevi na pogrešan način", ocenio je Đurić.
Naprednjaci su, međutim, odbacili kritike opozicije i poručili da ne treba građane plašiti da će usvajanjem Predloga zakona o amnestiji, ubice šetati ulicama Srbije, jer se to neće desiti.
"Ajde da ne širimo besmisleni strah među građanima da će ubice da šetaju ulicama", poručio je poslanik SNS Vladimir Cvijan, koji je naglasio da predloženi zakon neće omogućiti da ubice izađu na slobodu i da građani nemaju razloga da se plaše da će kriminalci šetati ulicom.
On je naveo i da još niko od poslanika opozicije nije predložio amandman kojim bi tražio da se proširi krug krivičnih dela zbog kojih bi se izuzela amnestija, a da pri tome kritikuju zakon.
"Kritikuju zakon samo da bi bili viđeni na televiziji", rekao je Cvijan.
Njegov stranački kolega Zoran Babić je, takođe, ocenio da zakon neće dovesti do puštanja kriminalaca na slobodu i pozvao opoziciju da prestane da širi strah.
Poslanici URS naglasili su da nema mesta politici u predloženim rešenjima, ali i ukazali da se ipak ne radi o sistemskom rešenju već o prvom koraku kojim se otvara prostor da se sistemskim zakonima uredi ta oblast.
Socijalisti kažu da u načelu prihvataju zakonski predlog i ističu da su spremni na kvalitetnu raspravu i razmatranje amandmana kako bi se otklonile nedoumice koje postoje u javnosti.
SDPS smatra da su neka rešenja diskutabilna, jer su mogla da budu navedena još neka krivična dela na koja se amnestija ne odnosi, ali i rokovi od 24 sata u kome upravnik treba da predloži ko podleže amnestiji, kao i to da sud u roku od tri dana donese rešenje.
Marković: Ako se učini slično delo-maksimalna kazna zatvora
Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma ocenio je da nedostaje član kojim bi bilo predviđeno da svi koji budu amnestirani i ponovo učine slično krivično delo budu osuđeni na maksimalnu kaznu zatvora.
"Predlog zakona o amnestiji neće kačiti one koji su činili teška krivična dela, ali nedostaje jedan član zakona koji će u narednom periodu, siguran sam biti promenjen, a to je da oni koji budu amnestirani i naprave slično krivično delo ili isto za koje su amnestirani budu osuđeni na maksimalne kazne zatvora", rekao je Marković novinarima u Skupštini Srbije.
On je posetio da postoji nekoliko članova zakona koji predviđaju da na kaznu jedne do tri godine ili od tri do pet godina zatvora budu osuđena lica ako ponove isto delo za koje su amnestirani.
Marković je naveo i da je novi Zakon o amnestiji potreban imajući u vidu da se u srpskim zatvorima nalazi 20 odsto više osuđenika nego što su smeštajni kapaciteti.
U Skupštini Srbije određena je jednočasovna pauza, posle koje će rasprava o ovom predlogu biti nastavljena.
Poslanička pitanja
Teško do dogovora o rasporedu sedenja u skupštinskoj sali
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Zoran Babić izrazio je danas nadu da će se sa opozicionom Demokratskom strankom (DS) postići kompromis o novom rasporedu sedenja poslanika u skupštinskoj sali.
On je na sednici tog odbora kazao da je o rasporedu sedenja postignuta saglasnost sa poslaničkim grupama, osim sa DS i izrazio nadu da će tokom ove sedmice razgovarati o tome.
"Ne želim da šaljemo lošu sliku iz parlamenta. Kakav je bio princip za DS takav je bio i za Srpsku naprednu stranku (SNS) i ostale stranke", rekao je Babić, koji je poslanik vladajuće SNS.
Prema njegovim rečima, prilikom određivanja rasporeda sedenja poslanika konsultovan je Istorijski arhiv, a korišćen je i raspored sedenja od 1900. godine do početka Drugog svetskog rata, kao i raspored sedenja u parlamentima drugih država.
Babić je naveo da je predloženo da poslanici najjače stranke u vlasti sede u levom delu skupštinske sale, a najveća opoziciona stranka na desnoj strani.
U centralnom delu sale sedele bi poslaničke grupe sa manjim brojem poslanika.
Član odbora iz DS Janko Radaković rekao je da poslanici DS ne žele da sede na mestima na kojima su ranije sedeli poslanici Srpske radikalne stranke.
Predsedavajuća sednici Vesna Kovač izvinila se zbog kašnjenja početka sednice zbog, kako je navela, promene poslaničkih kartica.
Na početku rada, poslanici su postavljali pitanja.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Siniša Kovačević upitao je danas ministra kulture i informisanja Bratislava Petkovića o situaciji u Radioteleviziji Srbije (RTS) koja ima problema sa naplatom TV pretplate, napominjući da javni servis ima ogroman reklamni potencijal.
Da li je moguće da se taj marketinški potencijal unapred prodaje određenim preduzećima, čiji su vlasnici Dragan Đilas i Srđan Šaper i koliki je potencijalni gubitak za RTS, upitao je Kovačević.
On je napomenuo da visina pretplate u Hrvatskoj ide i do 90 odsto, a u Srbiji je oko 30 odsto.
Kovačević je zatražio odgovor i koliko je ove godine podeljeno stipendija za filmove koji nikad nisu snimljeni, ili čije snimanje nije ni počelo, rekao je Kovačević.
Poslanica Lige socijaldemokrate Vojvodine Aleksandra Jerkov zatražila je odgovor od predsednika Skupštine Srbije Nebojše Stefanovića da li je promenjen zakon o poljoprivrednom zemljištu, jer su ministri Mlađan Dinkić i Aleksandar Vučić u Abu Dabiju, mimo ovog zakona, šeiku Muhamedu bin Zajedu el Nahjanu ponudile u zakup 25.000 hektara zemljišta.
Prema njenim rečima, da li se ovi dogovori o dodeli zemljišta mimo tendera čine zbog nekih obećanja po budućim investicijima i ako je to slučaj, da li se može dogoditi da ministar Dinkić pokloni i Petrovaradinsku tvrđavu.
Poslanica na listi Liberalno demokratske partije Ranka Savić upitala je ministra odbrane Aleksandra Vučića zašto se na profesionalne vojnike ne primenjuje odredbe zakona o radu koji predviđaju naknadu za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Poslanik Srpske napredne stranke Momir Stojanović zatražio je odgovor Vlade Srbije da li će u okviru ispitivanja spornih privatizacija biti proverena i prodaja Nisala, najuspešnijeg preduzeća metalskog kompleksa iz Niša.
Kako je preduzeće, vredno 61 milion evra, poklonjeno beogradskom preduzeću Domal za nešto više od 325.000 evra, rekao je Stojanović.
Poslanik Socijalističke partije Srbije Neđo Jovanović rekao je da se, posle odluke Ustavnog suda, očekuje povratak 400 sudija na svoje funkcije, pa se postavlja pitanje da li svi koji treba da se vrate to i zaslužuju.
Ustavni sud nije ulazio u ocene njihovog rada, već u proceduralne manjkavosti, rekao je Jovanović i upitao da li će Minstarstvo pravde doneti novi pravilnik o ocenjivanju, ali i pravilnik o sistematizaciji radnih mesta.
Odbor za evropske integracije načelno usvojio dva zakona
Odbor za evropske integracije republičkog parlamenta podržao je danas u načelu dopunu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i nova zakonska rešenja o upravljanju migracijama.
Novim zakonskim rešenjima u oblasti upravljanja migracijama predviđeno je da bude proširenna nadležnost Komerijata za izbeglice i na upravljanje migracijama i pomoći azilantima, kao i formiranje jedinstvene baze podataka o migracijama koju će moći da koriste svi državni organi koj se bave tom delatnošću.
Predlogom zakona je predviđeno da se formira jedinstven interorganizacijski sistem podataka i informacija o migracijama dostupan svim organima državne uprave koji su povezanim tim sistemom.
Podaci će se prikupljati, organizovati i razmenjivati kroz međusobno povezivanje i umrežavanje baza podataka organa državne uprave, koji su dužni da blagovremeno dostavljaju Komesarijatu podatke za koje je utvrđeno da su neophodni za upravljanje migracijama.
Komesar za izbeglice Vladimir Cucić rekao je na sednici tog skupštinskog tela da se više od pet godina čeka da taj propis bude usvojen.
Dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kako je rekao poslanik DS Srđan Miković, koji je predlagač zakona, predviđena je mogućnost da "Infostan", "Elektrodistribucija" i druga komunalna preduzeća uz redovne uplatnice mogu da šalju i uplatnice za humanitarne svrhe ako im se obrati institucija koja se bavi humanitarnim radom.
On smatra da će se na taj način olakšati humanitarni rad, budući da se mnogi problemi u Srbiji rešavaju organizovanjem humanitarnih kacija.
Ideja za podnošenje dopuna takvog zakona, kako je objasnio Miković, bilo je obraćanje Raško- prizrenske eparhije, koja je ukazala da ima problema u sakupljanju pomoći za narodne kuhinje.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
