Izvor: Blic, 10.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Skupštini Srbije nema većine za obaranje Vlade
U Skupštini Srbije nema većine za obaranje Vlade
BEOGRAD - Saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu Vladimir Goati za 'Blic' je kao 'najmanje lošu' ocenio odluku predsednice Skupštine Srbije i v.d. predsednika Srbije Nataše Mićić da datum raspisivanja izbora 'smesti' između donošenja novog ustava Srbije i prvog redovnog zasedanja srpskog parlamenta.
- Varijanta za koju se ona odlučila je najmanje loša. Tu moram da istaknem da ne verujem u mogućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se u narednih šest meseci izradi novi ustav Srbije, ali nije nemoguće dostići drugi rok vezan za početak oktobra. U svakom slučaju, dat je objektivni rok koji ne može beskonačno da se pomera - smatra Goati.
On ističe da se Mićić nalazila u nezavidnoj poziciji i da je pred sobom imala tri opcije.
- Prva je podrazumevala da raspiše predsedničke izbore prema postojećim pravilima, što bi rezultiralo istim ishodom kao i u slučaju prethodnih izbora za predsednika Srbije. Tako bi bilo potrošeno dodatnih 15 miliona, pored već prethodno bačenih 30 miliona evra na prethodne neuspele izbore. Drugo rešenje nije bilo u njenoj nadležnosti, a podrazumevalo je da se među vodećim stranaka u Skupštini Srbije postigne dogovor o izmeni Zakona o izboru predsednika republike u delu koji bi podrazumevao ukidanje cenzusa u prvom izbornom krugu. Međutim, ni to se nije dogodilo - kaže Goati. On naglašava da postoje tumačenja da je ona na osnovu člana 5 Zakona o izboru predsednika Srbije donekle prešla Ustav, ali da o tome može da sudi samo Ustavni sud Srbije.
Predaja dužnosti predsednika SRJ Vojislava Koštunice predsedniku nove državne zajednice Srbije i Crne Gore i konstituisanje parlamenta zajednice do kraja meseca, stvoriće nesrazmeru na političkoj sceni Srbije, jer će DSS, kao stranka sa velikim ugledom i podrškom, postati opoziciona stranka. Goati smatra da je DSS zato radikalniji nego inače.
- To je razlog što DSS sve češće insistira na izborima i što ponekad istupa sa strankama bivšeg režima. Ukoliko DSS želi da reši problem nesrazmere između snage i uticaja, oni to mogu postići postavljanjem pitanja poverenja Vladi Srbije, za šta je pored podrške opozicionih stranaka potrebno i da neka stranka sa bar deset poslanika iz već rascepanog ostatka DOS 'pređe' na drugu stranu - smatra Goati dodajući da mu se, uz trenutni raspored snaga na političkoj sceni Srbije, ne čini verovatnim da ova stranka postigne dogovor ili sporazum sa ostatkom DOS oko prioriteta u vođenju politike, što bi bilo optimalno rešenje. On ističe da, i pored čestih najava, pitanje nepoverenja Vladi Srbije nije pokretano samo zato što je procenjeno da to nije moguće uraditi.
- Procenjeno je da za to nema dovoljno podrške inače bi to odavno bilo urađeno. Pitanje nepoverenja Vladi Zorana Đinđića je odavno 'na stolu', ali za to nije postojala podrška, što se moglo videti i prilikom glasanja o bitnim zakonima ili Ustavnoj povelji - kaže on.
Goati ističe i da je došlo do promena u politici DSS, koja je od istupanja iz Vlade Srbije u avgustu 2001. godine, kada je predstavljala konstruktivnu opoziciju, znatno radikalizovala svoje istupe.
- Od sredine 2002. godine oni se po načinu ponašanja u srpskom parlamentu jedva mogu razlikovati od ostatka opozicije. Verujem da je ovo najviši stepen njihove radikalizacije i da DSS dalje u tom pravcu ne može - kaže Goati. N. M. J. Zajednički parlament bez sukoba
Goati ističe da bi od novih institucija državne zajednice trebalo očekivati bolje funkcionisanje jer ne postoji nesrazmera koja je ranije postojala, kada vlade država članica nisu imale odlučujući uticaj na politiku savezne države.
- Savezna administracija bila je u raskoraku sa vlastima u Srbiji i Crnoj Gori. U novom sastavu parlamenta, koji je u stvari preslikan iz parlamenata država članica, trebalo bi da ima mnogo manje sukoba i 'šumova'. Ostatak DOS plusa, crnogorske stranke DPS i SDP trebalo bi da uspostave jednu normalnu koaliciju - ocenio je on.
