Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Dec.2016, 14:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U SANU održan skup u čast Serventesu
Skup posvećen Migelu de Serventesu, od čije smrti se obeležava 400 godina, održan je danas u Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti.
Pozdravne reči održali su predsednik SANU akademik Vladimir Kostić i upravnik Biblioteke SANU akademik Miro Vuksanović.
Kostić je podsetio da je u proleće 1616. umro čovek koji je za života bio "citiran pesnik, istaknuti vojnik, junak sa Levanta, doživotni invalid, nepokoreni alžirski rob, nevešt poreznik, dobar >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pripovedač i romansijer, osrednji komediograf i najbolji pisac satire na viteške romane".
On je naglasio da je Servantes svojim književnim darom stvorio "metafizički prostor, realnost koja opstajava i zrači četiri veka".
"Iste godine kada umire Servantes, označen kao osnivač modernog romana, svoj život je završio i Viljem Šekspir, tvorac moderne drame. SANU, pored svoje uloge očuvanja naše umetničke i kulturne baštine, ima uporednu, ne manje važnu, obavezu da se detaljno osvrće na sve ostale civilizacijske iskorake. Otuda se 9. decembra osvrćemo na Viljema Šekspira, a danas ispunjavamo obavezu sećanja na dug koji imamo prema Migelu de Servantesu i svetu koji nam je podario", kazao je Kostić.
Vuksanović je podsetio da je pre 15 godina u velikoj anketi o najprevođenijoj i najčitanijoj knjizi u svetu pobedio Servantesov "Don Kihot".
"Nema drugog pisca koji je na toliko načina ozario ljude koji govore na različitim jezicima kao što je to učinio Servantes. U ovoj anketi pobedili su umetnost reči, radovanje i dobrota", kazao je Vuksanović.
On je podsetio da je prošle godine obeleženo četiri veka od objavljivanja drugog dela "Don Kihota" i tim povodom se španski muzej "Servantino", preko ambasada Španije u desetinama zemalja, gde je knjiga prevedena, obratio sa molbom da pisci, umetnici i naučnici svojeručno na specijalnom papiru, u svakoj zemlji iste veličine, na svom jeziku prepišu odlomke romana i da se to sve sakupi u veliku poliglotsku knjigu sa potpisima stotine prepisivača.
Kao jedan od njih, Vuksanović je rekao da je tokom prepisivanja odlomka iz drugog toma, smislio dve poruke - jednu za španska sela, gde rukopis ide, i drugu za nas.
"Prva kaže da Španci umeju da podržavaju i na nov način slave svoju knjigu koja je posle Svetog pisma postala najslavnija. Njihove nekadašnje kolonije u Latinskoj Americi, odavno zasebne i samostalne državice, ne pomišljaju da španski jezik, kojim se služe, zovu po imenu svoje države ili nekako drukčije, jer znaju da planetarni uspeh najlakše dolazi kod pisaca koji stižu iz velikih jezika", kazao je on.
"Druga poruka kazuje da su malopre izdvojeni primeri za nas španska sela, da smo od jednog jezika dobili četiri-pet, da se nadamo kako ćemo umanjivanjem biti veći, što jeste naš pronalazak i da smo nedavno i ovde (u SANU) čuli da je Ivo Andrić, srpski pisac po svojoj želji, rečima i zaveštanjima, zapravo pisac jezika koji imaju druga imena", dodao je Vuksanović.
On kaže da ne zna "da li ćemo 2017. kada se navršava 125 godina od Andrićevog rođenja po španskom primeru ili dovitljivije javno ponovo saopštiti da je naš nobelovac sa srpskog jezika preveden na 49 jezika, da se prevodi svake godine obnavljaju, ne zbog nagrade, već zbog vrednosti".
"Da li ćemo dobro razglasiti da je mimo svega što jeste, najviše zbog nas i našeg slova, neophodna svestrana naučna i državna, uvek osmišljena, podrška, jedinim knjigama srpske književnosti koje su 1961. godine dobile Nobelovu nagradu?", upitao je Vuksanović.
Besedu "Don Kihot i srpski roman" održala je prof. dr Jasna Stojanović, a umetnički program "Servantes: život i stvaralaštvo" izveli su studenti Katedre za iberijske studije Filološkog fakulteta u Beogradu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
