Izvor: Blic, 13.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U SAD razmišljaju o bazi na Kopaoniku...
U SAD razmišljaju o bazi na Kopaoniku...
Nema govora da Amerikanci guraju nas da bismo ginuli umesto njih. To nije u pitanju. Pošto ima toliko mirovnih operacija, traži se učešće većeg broja zemalja da bi se popunile snage, kaže u razgovoru za 'Blic' Prvoslav Davinić, nacionalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, odgovarajući na pitanje kako su Srbi i Crnogorci preko noći prestali da budu genocidni varvari i da li će ih Pentagon, ukoliko odu u mirovne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << misije, iskoristiti i postaviti da ginu umesto Amerikanaca.
Što se tiče bezbednosti naših vojnika u misijama, on ističe da im je niko ne može garantovati.
- Oni uspostavljaju mir i štite sami sebe. Samo profesionalci će ići u misije, obični regruti ne, kako je bilo pre deset godina u misijama u kojima smo učestvovali. Lično mislim da je politička odluka vrlo dobra, ali poželjno je predvideti vreme za posebnu obuku za naše vojne snage. U ranijim misijama slati su naši odredi na determinisane lokacije i taj odred bi samostalno delovao. Sadašnje vojne operacije traže integrisanu komandu i integrisano dejstvo. Broj od hiljadu vojnika je dat potpuno bez osnova. Ne može se govoriti o broju jer se uopšte ne zna o kojim misijama se radi.
Koja bi bila najopasnija misija?
- Bezbedne misije danas nema. Ranije se išlo uz pristanak zaraćenih strana, na liniji razdvajanja, poslednjih desetak godina mirovne operacije se sprovode u uslovima građanskih ratova, bez pristanka zaraćenih strana. U Liberiji, na primer, imate građanski rat i šalju se mirovne snage među zaraćene strane. Imate primer iz Somalije, gde su američke trupe patrolirale Kartumom, pobunjenici su ih zarobili i likvidirali na zverski način. U tim uslovima teško je obezbediti sigurnost trupa.
General Džejms V. Džons, komandant američkih snaga za Evropu, demantovao je izmeštanje dela trupa iz Nemačke u SCG, naše Ministarstvo odbrane takođe, a i američka ambasada? Uprkos tome, strani analitičari najavljuju da je izmeštanje trupa već počelo, a iz Brisela se čuju najave da taj plan uključuje i Srbiju?
- Zvaničnih pregovora između nadležnih SCG i SAD o zakupu vojnih baza i smeštaju dela američkih trupa još nije bilo. Istina je da američki vojni analitičari razmišljaju o vojnim bazama u SCG još od početka devedesetih, ali politička odluka još nije doneta. Očekujem da se u roku od šest do devet meseci američki vojni analitičari izjasne da li imaju interes za vojne baze u SCG ili ne. Oni se ne fokusiraju samo na nas. Mogu doći do zaključka da im je povoljnije da idu negde drugde. Nema izmeštanja trupa iz Nemačke u Srbiju, po Balkanu. Radi se o potpuno novom profilu oružanih snaga koje će biti stacionirane na Balkanu. Reč je o snagama koje bi koristile u borbi protiv terorizma. Ne radi se o velikom broju trupa već o stvaranju uslova za prihvatanje eventualnih trupa koje bi došle u konkretnim situacijama.
Američki analitičari procenjuju da će pomeranje biti znatno šire nego što to oprezno najavljuje general Džons? Doći će i do pomeranja vazduhoplovnih i pomorskih baza, a Dunav će predstavljati ključnu arteriju za prevoz materijala iz zapadne Evrope u istočnu Evropu?
- Bile bi to baze dovoljne da obezbede smeštaj američkim jedinicama koje bi se s vremena na vreme smenjivale radi vežbi i obuke, odnosno operacija u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi. Prema nekim procenama, SAD imaju 199.000 vojnika u Evropi. Većina vojnih snaga Komande SAD za Evropu, ukupno 65.000 vojnika, stacionirana je u Nemačkoj. Predviđa se da bi čak 40.000 vojnika u budućnosti moglo biti stacionirano na Balkanu, ali u druge svrhe.
Koju tezu zastupaju američki vojni analitičari kada govore u prilog vojnim bazama u Srbiji i Crnoj Gori?
- Početkom devedesetih su smatrali da je potrebno približiti se Srednjem istoku i azijskom delu Rusije. Sa tog stanovišta Balkan se pojavio kao mesto od strategijskog značaja, ali u tom periodu na našem terenu vladali su ratovi, tako da je čitava rasprava izvesno vreme prestala. Uoči rata sa Irakom, među najvišim vojnim stručnjacima ponovo je ova tema obnovljena, jer se pokazalo da bi sa čisto vojnog stanovišta bilo znatno korisnije da se američke trupe nalaze bliže području Bliskog istoka. Ti razgovori među vojnim stranim stručnjacima obnovljeni su, ali ubrzo potom došlo je do pada Sadama Huseina i vojna analitika dobila je novu dimenziju.
Znači, uprkos demantijima, neposredno pred rat u Iraku analitičari u SAD analizirali su plan za izmeštanje dela trupa u SCG i zakup baza?
- Da, ali sada razmišljaju u potpuno drugom kontekstu, uvažavajući činjenicu da SAD imaju stratešku poziciju u samom Iraku, u srcu Srednjeg istoka, u Avganistanu, a takođe su postigle značajne sporazume i u Uzbekistanu i drugim azijskim državama. Analitičari Pentagona sada traže odgovor na pitanje da li SAD uopšte imaju interes da lociraju svoje baze na našoj teritoriji, s obzirom na to da imaju bazu na Kosovu, vojno prisustvo u Albaniji, nude im se baze u Bugarskoj i Rumuniji. Pored ovoga što imaju i što im se nudi, pitanje je da li su im potrebne dodatne investicije za stvaranje baza u SCG.
Postoje spekulacije da bi, osim 'Bondstila' kod Uroševca, Pentagon mogao da iznajmi na rok od 99 godina radarsku bazu na Kopaoniku, vojni aerodrom kod Sjenice i vojne instalacije na Pešterskoj visoravni?
- Treba naglasiti da nije vođen razgovor između SAD i SCG o tim lokacijama, već vojni analitičari Pentagona o tome razmišljaju, gledajući na našu teritoriju, uprkos svemu, kao na značajnu tačku. Ako se odluka donese, upravo to bi bila mesta od interesa za njih. Kada bi se na Kopaoniku postavili najmoderniji radari, sa te planine bi se moglo vršiti osmatranje azijskog dela Rusije i Srednjeg istoka bez velikih teškoća.
Da li bi baze u SCG služile NATO da kontroliše petrolejske puteve Kavkasko-kaspijskog regiona?
Ako izuzmete činjenicu da je bliže stići i intervenisati iz Srbije nego iz Nemačke, razmišljajte o tome da se američka inicijativa poklapa sa planovima nekih ključnih američkih i evropskih petrolejskih kompanija o izgradnji naftovoda, koji bi naftu i gas iz kaspijskog basena, preko Bugarske, južne Srbije, Kosmeta, Makedonije i Albanije, prebacivao u zapadnu Evropu.
Da li bi nam američko prisustvo obezbedilo stabilnu situaciju na Kosovu?
- To su dve odvojene stvari. Status Kosova neće se rešavati na bazi toga da li imamo američko prisustvo ili ne. Ukoliko pružimo podršku SAD protiv terorizma, u boljoj smo situaciji da dokažemo da je problem Kosova upravo terorizam i to bismo mogli da koristimo kao vid pritiska za adekvatno rešenje. Tanja Nikolić Đaković Imali bismo zaštitu SAD
Šta je ono što bismo dobili, ukoliko izuzmemo novac, koji kod nas obično završi u najvećem delu u privatnim džepovima?
- Bila bi to značajna privredna injekcija lokalnim privredama. Ekonomske posledice bile bi očigledne. Značajnije je, međutim, to što bi stacioniranje američkih snaga na Balkanu obezbedilo ovim zemljama određeni nivo američke političke podrške, a u nekom smislu i zaštitu.
Ipak, dobijamo strane vojnike koji ne podležu lokalnim zakonima?
- To je činjenica. Kada date pod zakup bazu, ta teritorija nije više pod našim suverenitetom. Sporazum o zakupu vojnih baza podrazumeva izuzeće od suvereniteta države. Ne vidim druge negativne aspekte.
