Izvor: Blic, 24.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U EU zajedno sa komšijama
U EU zajedno sa komšijama
Srbija i Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija mogle bi 2007. godine istovremeno da započnu pregovore o ulasku u Evropsku uniju. Da li će u paketu postati i članovi Unije zavisiće od ispunjenja uslova za prijem.
Goran Svilanović, predsedavajaći Prvog stola Pakta stabilnosti smatra da bi ogromno ohrabrenje za sve zemlje u regionu bilo da 2007. godine istovremeno započnu pregovore o pridruživanju sa EU. On za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Blic' naglašava da bi takav ambiciozan nastup EU da posmatra region kao celinu i ponudi svima istovremeni početak pregovora za članstvo omogućio da do 2007. godine BiH i SCG definišu svoju funkcionalnost, kao i to da naša zemlja reši pitanje statusa Kosova. Svilanović najavljuje da će tu ideju zastupati na predstojećem sastanku u Vašingtonu tokom aprila, kao i da će se 'brojni političari angažovati na lobiranju za takav regionalni pristup'. On je istakao da je evropski komesar za proširenje EU Oli Ren prilikom poslednje posete Beogradu nastupio sa dobrom ponudom nudeći SCG slovački model približavanja EU ukoliko reši pitanje saradnje sa Haškim tribunalom.
- Ren je izložio konkretne zahteve, ispunjenje haških obaveza do kraja marta, pozitivna studija o izvodljivosti u aprilu, početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, kao i mogućnost da se ti pregovori završe do kraja ove ili početka sledeće godine - rekao je Svilanović ističući da bi okončanje pregovora o stabilizaciji i priključivanju značilo veliko ubrzanje za SCG na evropskom putu.
Slovačkim modelom EU je omogućila Slovačkoj da se, uprkos stagniranju za vreme mandata premijera Vladimira Mečijara, koga je Zapad kritikovao zbog autoritarne vladavine i korupcije, nakon demokratskog pristupa nove vlade ubrzano kreće ka Evropi i tako dostigne svoje susede Češku i Poljsku i sa njima zajedno 2004. godine postane članica EU.
Trivo Inđić, politički savetnik predsednika Borisa Tadića, kaže da u principu nema grupnog primanja država u EU, već ulazak u Uniju zavisi od toga koliko je koja zemlja ispunila uslove potrebne za prijem.
- To je sistem regate, ko bolje plovi stići će prvi na cilj - kaže Inđić za 'Blic'. On ocenjuje da će od država u regionu prve u EU ući Makedonija i Hrvatska, jer nemaju probleme sa kojima se suočavaju ostale države, naročito naša zemlja i BiH.
- Srbija i Crna Gora moraju uskladiti međusobne odnose i ako hoćemo u EU to pitanje se mora raščistiti. Tu su i problemi Kosmeta i saradnje sa Hagom. Kad je reč o BiH, ona takođe ima unutrašnji problem jer je sastavljena od entiteta koji skoro funkcionišu kao države i nije jasno kako entiteti mogu da predstavljaju jedinstvenu državu. A BiH, kao i mi i Hrvatska, ima problem saradnje s Hagom - kaže Inđić. On, međutim, ne isključuje mogućnost da naša zemlja bude primljena kad i ove države zbog toga što je SCG centar Balkana i što od nje zavisi stabilnost celog regiona.
- Balkan je u tesnoj međuzavisnosti. Moguće je da budemo primljeni kao jedan blok, ali to neće biti tako brzo - kaže Inđić.
Da bi neka država bila primljena u EU treba da pređe određene etape. Prva je dobijanje pozitivne studije o izvodljivosti koja se, po najavama iz EU, očekuje početkom aprila. Potom slede pregovori i potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Kad država potpiše taj sporazum upućuje zahtev da postane kandidat za članstvo. Kad se to odobri, kreću pregovori za ulazak u EU. Vreme između navedenih etapa može da bude veoma dugačko. Tako su, na primer, Kipar i Malta od kandidature za članstvo do prijema u EU čekali 14 godina, a Mađarska i Poljska po 10 godina. Ivana Cvetković - Ljiljana Begenišić
