Izvor: B92, 12.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Briselu i o Vojvodini
Brisel, Beograd -- Šefovi diplomatija EU, na zahtev Mađarske, osvrnuće se na napade na pripadnike mađarske manjine u Vojvodini.
To pitanje nije uvršteno u zvanični dnevni red zasedanja u ponedeljak, a izvori EU su objasnili da će ministri proceniti da li je potrebno da odjeci rasprave o Vojvodini uđu i u zaključke sastanka ili će njihov stav biti da je jasno da vlasti u Beogradu "dobro znaju" da je ključni evropski standard zaštita manjina.
Diplomatski izvori >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kažu da se u krugovima EU smatra da bi najbolje bilo da to pitanje temeljno razmotre i nastoje da ga reše neposredno vlade u Beogradu i Budimpešti.
Direktor Centra za istraživanje etniciteta Goran Bašić kaže da je, pre internacionalizacije problema mađarske manjine u Srbiji, trebalo pokrenuti mehanizme koje predviđa bilateralni sporazum koji su dve zemlje potpisale prošle godine. Dokument međutim, još uvek, nije ratifikovan u parlamentima zemalja potpisnica.
"Formira se mešovita komisija, u kojoj učestvuju predstavnici države i predstavnici nacionalnih manjina iz obe države, odnosno Srbi iz Mađarske i Mađari iz Vojvodine. U okviru te komisije, rešavaju se ovakve situacije i druga pitanja koja se u vezi sa saradnjom, kada su u pitanju manjine. Druga mogućnost, koja nije iscrpljena, to je da reaguje visoki komesar za nacionalne manjine OEBS-a, a meni nije poznato da je on reagovao. On ima ulogu da deluje preventivno u slučaju narušavanja međuetničkih odnosa i određenih kriznih situacija", kaže Bašić.
Bašić, međutim, kaže da nije prvi put da mađarska diplomatija preagresivno postavlja pitanje manjine u drugim zemljama, što je često bilo izvor nesuglasica sa susednim državama. "Poslednji put, to je bilo 2001. godine, kada je u mađarskom Parlamentu izglasan zakon o Mađarima u susednim zemljama, na koji su susedne zemlje, naročito Slovačka i Rumunija, žestoko reagovale i u evropskim institucijama i kroz kampanju u svom javnom mnenju. A, u to vreme, i javno mnjenje u Srbiji i diplomatija, vrlo blagonaklono su gledale na taj zakon, stvorena je infrastruktura i on je počeo da se primenjuje", kaže Bašić.
Bašić navodi da je, iako i dalje postoje povremeni sukobi, od 2000. godine učinjeno mnogo na razvijanju međuetničke tolerancije i institucionalno-pravnog regulisanja položaja manjina u Srbiji.
