Izvor: Politika, 31.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Beču pozorište, a ne pregovori
Nismo prodavali fabrike za evro. – Udeo države u strateškim, velikim javnim preduzećima sigurno će biti sačuvan
• Jeste li zadovoljni sadašnjim radom službi bezbednosti kad je reč o saradnji s Haškim tribunalom?
– Ovim što je urađeno u proteklih nekoliko meseci od kada su taj posao koordinirali specijalni tužilac za ratne zločine Vukčević i predsednik Nacionalnog saveta Ljajić – jesam. Postignuta je koordinacija i Brisel je to uočio. Sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << druge strane, ne treba se zavaravati. Postoji i u našem susedstvu država u kojoj se takođe traga za jednim brojem optuženih za ratne zločine, u kojima je svekoliko prisustvo raznoraznih vojski i obaveštajnih službi, pa ništa nisu uradili. Kao što ste videli u izveštajima Karle del Ponte, ona se osvrnula i na nesaradnju tih službi. Najdiskretnija je bila, moram reći, kada se radi o službama Unmika i Kfora. To je rekla "izdaleka", u pola glasa, da se ne čuje, ali, prosto, to je odgovornost koju i drugi dele. Nije samo reč o nama.
• A Kosovo? Vreme tu igra naročito bitnu ulogu.
– Mi vreme, kada je reč o Kosovu, nismo pominjali – pominjala je međunarodna zajednica, njeni najmoćniji činioci. Čini mi se da oni imaju problem sa vremenom, da su oni postavili te rokove. Pokazalo se da se u tim rokovima stvari ne mogu rešavati i mislim da je to jedan od prvih rezultata jedne zaista snažne diplomatske akcije koju su vodili svi u Srbiji, ceo pregovarački tim, i vlada, i predsednik, i koordinatori pregovaračkog tima, i Skupština.
Za mene je zaista iznenađujuće koliko su se stvari promenile za samo godinu dana. Jedan od naših američkih poznanika koji ima više sluha za ovu stvar povremeno je govorio svojim kolegama u Vašingtonu: pomenuli ste 2006. godinu – opekli ste se. Sada je bolje da ne spominjete priču o rokovima u 2007. godini. Ne kažem to zbog toga što je neka naša namera da stvari odugovlačimo, da kupujemo vreme, nego zato što je to prosto tako.
Godina 2006. protraćena je godina što se tiče pregovora. Ono što se dešavalo u Beču više liči na pozorišnu predstavu nego na pregovore. Međunarodni pregovarač Marti Ahtisari se pojavljivao na početku sastanaka, a posle toga ih je prepuštao savetnicima i toga je bilo nebrojano mnogo. Namera je u jednom trenutku bila, posle tog čuvenog sastanka na vrhu 24. jula, da počne jedna serija sastanaka u avgustu, svakog drugog dana. Ali, od svega toga nije bilo ništa. Jedino što smo dobili u avgustu je nešto što je uveliko kompromitovalo Ahtisarija kao pregovarača, a to je njegova izjava da su Srbi kao narod krivi.
• Da li očekujete dalje direktne razgovore sa Albancima posle objavljivanja Ahtisarijevog predloga?
– Pošto ih do sada nije bilo, bilo bi logično da do njih i dođe. Međutim, sve ono što je logično demantuje se jednostavno u Ahtisarijevom pristupu pregovorima. Videćemo. Ono što znam jeste da postoji Povelja UN i jasno pravilo o teritorijalnom integritetu i suverenitetu postojećih država, da je apsolutna besmislica da je Kosovo izuzetan slučaj. Svaki slučaj je poseban, ali međunarodno pravo i postoji da bi svaki poseban slučaj bio podveden pod opštu normu. Dakle, ti inventivni umovi koji su saopštili da je Kosovo izuzetak, pa na njega neće primeniti Povelju UN, treba to da objasne. Međutim, niko od njih nije to objasnio. Koliko vidim, nema saglasnosti u Kontakt grupi da je Kosovo izuzetak. A ni među stalnim članicama Saveta bezbednosti. Onda se vraćamo na to da je potrebno tražiti rešenje u okviru nečega što je međunarodno pravo, i to će biti lakše. Razgovarajući poslednji put sa Frenkom Viznerom u Beogradu, ja sam mu upravo to rekao. Mislim da je lako doći do rešenja ukoliko se držimo međunarodnog prava, a ukoliko ga kršimo stvaramo samo dublji i veći problem.
• Verujete li da će stav Rusije ostati kakav je sada?
– U to sam zaista uveren. Da ne obrazlažem zašto je to tako, ali na osnovu onoga što znam i onoga što mogu pretpostaviti, mislim da u ruskom stavu neće biti nikakve promene i da je taj principijelan stav sada nešto što je konstantno. Mislim da će rešenje za Kosovo morati da se traži u okviru kompromisa kakvih na ovom području ima. Jedna zemlja je postojala, raspala se, pojavilo se mnogo originalnih rešenja. Dejtonski sporazum je vrlo neobičan, Ohridski sporazum takođe. Za autonomiju Kosova i Metohije treba naći rešenje koje mora da bude održivo, naravno unutar države Srbije.
------------------------------------------------------------------------
Nisam znao da se Mladić krio u vojnim objektima 2002.
• Na poslednjoj konferenciji za novinare, povodom hiljadu dana rada vlade, rekli ste da bi saradnja sa Haškim tribunalom bila lakše rešena da je iz Brisela stigla ohrabrujuća poruka umesto one koja je stigla – prekid pregovora. Da li to znači da bi Ratko Mladić bio u Hagu?
– Mislim da bi bila drugačija atmosfera. Prosto, za svaki posao sa kojim smo suočeni, ukoliko postoji neka vrsta ohrabrenja, neka vrsta podsticaja, onda se u to ide lakše. U tom slučaju, opet i oni drugi koji se tome odupiru jednostavno bivaju obeshrabreni.
• Vaš savetnik Vladeta Janković kaže da neki zapadni krugovi vrše pritisak na Vas da se pojavite na nacionalnoj televiziji i da kažete da će Ratko Mladić biti uhapšen.
– Ja sam to sam uradio. Uradio sam to više puta, ponovio sam, naročito na jednoj konferenciji za novinare, a i nekoliko puta posle toga, a zatim smo dokumentaciju o tome sa sajta vlade na engleskom jeziku dostavili onima koji tvrde da to nije rečeno. Ja jesam to govorio. Govorio sam našim rečnikom o tome da je potrebno da se saradnja privede kraju, da se Mladić locira, privede i izruči Haškom tribunalu. Ali, po meni, rešenje nije u nečemu što treba izgovoriti i šta će neko reći.
• Čini se da je problem to što nije izgovorena reč uhapsiti.
– Jeste, zato što je "privesti" izraz koji se koristi u našem zakonodavstvu. Stvar je i pravne i opšte tradicije. U drugim zemljama, recimo, imate poster na kome piše "wanted" i tako se sve rešava. Kod nas je, međutim, drugačije.
• Jedan deo političkih stranaka i nevladinih organizacija Vas označava kao krivca što je pitanje Ratka Mladića i dalje prepreka za priključivanje EU. Da li lično osećate odgovornost za period kada ste bili predsednik SRJ, i sada kada ste na čelu vlade, što Ratko Mladić nije u Hagu?
– Ranije, kada sam bio predsednik Jugoslavije, to pitanje jednostavno bilo je nerešivo dok nije donet Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Zakon je donet početkom aprila 2002. Pre toga nije bilo pravnog osnova. Pre toga se nije moglo ništa raditi. Zatim, moram reći, stvari su vrlo brzo počele da dobijaju drugi tok, počeli su pregovori o nečemu što se kasnije transformisalo od SRJ u državnu zajednicu, zatim su počeli pregovori sa Briselom, došla su dva kruga predsedničkih izbora... Prosto, takav je bio sled događaja.
• Prema izveštaju Vojnobezbednosne agencije, Mladić je boravio u objektima Vojske do 1. juna 2002. godine, što se moglo čuti i na suđenju Mladićevim "jatacima", kad je zakon već bio na snazi. Pukovnik VBA je nedavno svedočio da je tada lično ispratio Mladića iz kasarne, a zatim izvestio šefa VBA generala Acu Tomića o tome. Zar po tom zakonu nije trebalo da ga uhapsi, a ne da ga prati iz objekta?
– To će se sve razjasniti u sudskom postupku. Nema razloga da nekome verujemo unapred, ili da sumnjamo u bilo čiju reč. Prosto, stvari treba utvrditi. I kada je reč o Ratku Mladiću sigurno je da su se stvari potpuno promenile posle donošenja zakona i raspisivanja poternice. Na kraju krajeva, jeste tačno – nije tačno, pominjana su i neka ranija pojavljivanja Ratka Mladića na nekim utakmicama, svadbama itd. Za nas je važno da je taj zakon donet 2002. godine, za nas je važno da se ta stvar privede kraju zbog pregovora o stabilizaciji i pridruživanju i to je obaveza koja je preostala nezavisno od sporazuma. Činjeno je sve da dođe do toga, postoji čitava dokumentacija koju je napravio tim za sprovođenje akcionog plana i to je to. Sve drugo je skretanje pažnje sa prave teme i sve drugo nas neće dovesti do rešenja ove stvari. Rešenje nije u tome šta je bilo 2001, ili 2000. itd. već u onome što je danas. Tu se zaista mnogo čini i opet se vraćam na to da je bilo više razumevanja, da pregovori nisu prekinuti, čini mi se da bi ukupna atmosfera bila povoljnija za konačan završetak saradnje.
• Da li ste Vi tada kao predsednik Vrhovnog saveta odbrane imali neka saznanja da se Mladić krije u vojnim objektima?
– Ne.
• A da li ste posle o tome razgovarali sa Acom Tomićem?
– Nisam. Ovde nam istorija neće pomoći, ona može da razjasni neke pravne nedoumice. Ovde nam istorija, nedavna istorija, ništa ne rešava. Rešava ono što se radi sada.
------------------------------------------------------------------------
Nećemo menjati državotvornu politiku
• Vi imate pretenzije da vodite vladu i u idućem periodu. Istraživanja pokazuju da nijedna lista neće biti u stanju da osvoji većinu i da formira vladu. Da li možete da kažete ko su Vam najbliži koalicioni partneri?
– Mislim da će na to pitanje moći da se odgovori tek posle izbora. I nikada ranije nisam odgovarao na njega pre izbora. Posle izbora će morati ozbiljno da se razgovara o traženju rešenja za sve ove poslove koji su započeti. Govorimo o Kosovu, o pregovorima o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju... Prosto, mi ćemo morati da dođemo do jednog koalicionog sporazuma koji, uz to, neće biti sporazum o podeli mesta u vladi, već će u prvom redu biti jedan politički dogovor o daljem pravcu razvoja. To smo imali i 2004. godine.
U svakom slučaju, mi našu državotvornu politiku nećemo menjati, u to budite sigurni. Nas možete videti u saradnji sa nekim, ili ne videti u saradnji sa nekim drugim, ali ovo je politika koja je vođena isuviše dugo da bi se menjala.
Priredila: Biljana Baković
[objavljeno: 31.12.2006.]
