Izvor: Blic, 09.Nov.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužićemo sve monopoliste
Šećerane su tražile da se zabrani izvoz jer nije dovoljno zasejano šećerne repe. A zašto nije dovoljno zasejano? Pa zato što su prošle godine varali poljoprivrednike. Video sam izveštaj iz Despotova gde su čoveku napisali da ima 60 odsto nečistoće u šećernoj repi. Kao da mu je u preko pola kamiona bila zemlja! To su priče za malu decu. Veliki igrači su naučili da država bude na njihovoj strani i da ne štiti seljake. E, to ćemo sad da menjamo, kaže za "Blic nedelje” ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poljoprivrede Saša Dragin.
Znači li to da krećete u razbijanje kartela u prerađivačkoj industriji?
– Ja sam već tražio da se sud konačno izjasni o tome da li u mlekarskoj industriji postoji monopol ili ne. Ako postoji, da vidimo kako da pomognemo poljoprivrednicima da tuže monopolistu za izgubljenu dobit. Tako smo stali na stranu poljoprivrednika i kada su uljare htele da ih zakinu za ugovore koji su potpisani. I gde je tačno sve definisano.
Izjavili ste da će se povećanjem konkurencije između velikih trgovinskih lanaca poboljšati položaj poljoprivrednika u Srbiji tako što će veliki trgovci dolaziti kod seljaka, otkupljivati proizvode i plaćati unapred. Mislite li da je tako nešto realno ostvarljivo?
– Distributivni lanci moraju da budu heterogeni po vlasništvu. A imate oko 400.00 registrovanih gazdinstava, a dva ili tri velika lanca, ne možete očekivati da ne postoji monopol. Uz više distributivnih lanaca i cene će, logično, biti niže. Jer ako je neko vlasnik 40 odsto marketa, lako mu je da drži visoku cenu nekog proizvoda jer vi morate kod njega da kupujete.
Zato je važno da se usvoji zakon o javnim skladištima koji će poljoprivredniku omogućiti da stavi na lager svoje proizvode u javno skladište, dobije tzv. skladišnicu i njom raspolaže kao sa hartijom od vrednosti. Da trguje, uzima hipoteku, zadužuje se i da prodaje svoj proizvod kada to njemu najviše odgovara. Ovako, tzv. „organizatori proizvodnje i trgovci" uzimaju najveći deo kolača tako što obično odlaze kod onog ko je u najtežoj finansijskoj situaciji, kupuju po najnižoj ceni i tako obaraju cenu ostalima.
Zašto insistirate na razgraničenju između onih kojima je poljoprivreda profesija od onih koji se time bave iz hobija?
– Mi moramo da osnažimo profesionalne poljoprivrednike za evropsku utakmicu. Zato i imamo regrese za inpute, da ljudi mogu sami da zasnuju proizvodnju. Ali bitno je da te regrese dobiju ljudi koji se zaista bave poljoprivredom, žive od toga. Mi nećemo ubeđivati ljude da gaje nešto na čemu ne mogu da zarade. Treba prestati s tom demagogijom. Da li je zasejano dovoljno pšenice?! Problem je ako zemlja na kojoj je bila neka kultura ostane u parlogu. Ali ako je na njoj zasejano nešto drugo na čemu će poljoprivrednik više da zaradi, onda je to dobro.
Predložili ste veoma strog zakon o genetski modifikovanim proizvodima. Zašto?
– Jedan hektar genetski modifikovanih kultura može da kontaminira 100 hektara standardnih kultura. Jer polen leti i lako se može dogoditi da neko ima 100 hektara standardnog kukuruza, ali da neodgovorni komšija zasadi hektar genetski modifikovanog i sve mu kontaminira. Zbog toga smo mi ove godine za one koji su posejali standardnu soju, a ispostavilo se da zbog kontaminacije imaju genetske modifikacije, izvršili pritisak na otkupljivače, pre svega na „Soja Protein", da i tu soju plate kao i ostalu jer će je ionako preraditi u sojinu sačmu ili iskoristiti za proizvodnju biogoriva. A tamo gde je utvrđeno da je u pitanju semenska modifikacija, obavili smo tanjiranje i uništavanje. Nažalost, to u proteklom vremenu nije dovoljno rađeno, ali će ubuduće ta kampanja biti redovna.
Pokrenuli ste akciju „Zdrava užina". Šta je njen cilj?
– Ideja je da deci pokušamo da objasnimo da povrće ne mora da bude neukusno. U okolini škola po pravilu je gomila hamburgerija, picerija, pekara. Najčešće deca jedu upravo najnezdraviju hranu – lako svarljive ugljene hidrate u kombinaciji sa trigliceridima i holesterolom. Zato imamo sve veći problem sa gojaznom decom I ako to ne budemo rešavali, desiće nam se kao u Americi gde, zbog brze hrane i nekretanja, deca imaju zdravstvenih problema kao ljudi od 60-70 godina.
Zato smo odlučili da sledeće godine u jednom delu škola napravimo akciju besplatnog deljenja voća i povrća za užinu. Trudićemo se da ta hrana što više bude organskog porekla. I ja bih jako voleo da ta akcija zaživi na teritoriji cele Srbije.
Zar to nije akcija iza koje bi trebalo da stanu i ministarstva prosvete i zdravlja, zapravo cela Vlada?
– Mi ćemo naš posao uraditi, a nadamo se da će i druga ministarstva da se uključe jer mislimo da je ideja jako dobra.
Genetski modifikovana soja najčešća u Mačvi
U kojim područjima su registrovani genetski modifikovani usevi?
– Genetski modifikovana soja i kukuruz su kod nas uglavnom ušli kroz neke humanitarne pomoći krajem devedesetih godina i švercom iz susednih republika zbog propusnosti granica na Drini. Otuda si parcele sa genetski modifikovanom sojom uglavnom u Mačvi, dakle, blizu Drine. I to isključivo na individualnim gazdinstvima, često tako što ljudi čak i nisu znali šta su zasadili. Jednostavno, prešli u Bosnu i videli jeftino seme.
