Izvor: Blic, 29.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužbe će zavaditi komšije
Tužbe će zavaditi komšije
Veoma sam zadovoljan razgovorima koje sam imao sa svojim ruskim kolegom, ministrom Ivanovim, kao i s potpredsednikom ruske vlade, koji je zadužen za pitanja energetike, Hristenkom. Ivanov je izrazio podršku Ruske Federacije akciji koju vodimo protiv organizovanog kriminala i merama koje smo preduzeli. Rusiji je stalo do stabilnosti u našoj zemlji i do jačanja njene uloge u regionu. Takođe, zainteresovani su da povećaju prisustvo svojeg kapitala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << učešćem na tenderima u procesu privatizacije. Pregovori koje vodimo evo, već dve godine, o raznim finansijskim pitanjima, pre svega o klirinškom potraživanju koje imamo prema Rusiji, a koje je povezano s problemom sukcesije, kao i o našem dugu za gas, teku dobro i mislim da smo u završnoj fazi - rekao je u intervjuu za 'Blic' ministar spoljnih poslova SCG Goran Svilanović, odgovarajući na pitanje da li je zadovoljan rezultatima posete Rusiji.
Da li ste s ruskim zvaničnicima razgovarali o izručenju Mire Marković i Marka Miloševića?
- Izrazio sam naše očekivanje da nam i vlasti Ruske Federacije pomognu u nastojanjima da raščistimo teško nasleđe ratnih zločina, političkih ubistava i organizovanog kriminala i njihove sprege sa specijalnim službama. Naravno, imao sam u vidu pomoć koja bi bila u skladu s njihovim pravnim poretkom i našim međusobnim međunarodnopravnim obavezama. Nije bilo potrebe da pominjem bilo koje ime, kada se za to steknu uslovi, obratićemo im se na odgovarajući način.
Savet ministara je razrešio dužnosti veći broj ambasadora. Kako će se prevazići vakuum nastao njihovom smenom i da li će neke od ovih ambasada možda biti zatvorene?
- Nema vakuuma. Povlačenje ambasadora ne znači zatvaranje ambasada. One nastavljaju da rade, a vodiće ih profesionalne diplomate koje će biti otpravnici poslova. Iskoristio bih priliku da se zahvalim svima koji su u prethodne dve godine učinili koliko su mogli na odgovornim dužnostima. Nije neuobičajeno da se nakon promene vlade izvrše i određene izmene u diplomatskoj službi. Pred nama je dogovor o novim ambasadorima SCG i ja se nadam da će on biti postignut tokom maja i juna, kako bismo na jesen kompletirali diplomatsku službu u inostranstvu. Naravno, to će doneti neke izmene i u onom delu diplomatskog sastava koji je sada u inostranstvu, a na predlog stranaka iz Srbije. Mislim da je važno da svi shvate da promene koje se sada događaju, kao i one koje će uslediti, nisu motivisane lošim radom dosadašnjih ambasadora, već su rezultat jednog novog kvaliteta, a to je da sada i Vlada Crne Gore u punoj meri utiče na spoljnopolitičke aktivnosti zajednice.
Da li se, inače, planira racionalizacija i sistematizacija u diplomatsko-konzularnoj mreži?
- Čini mi se da ste zaboravili da smo mi zatvorili 12 ambasada još pre skoro dve godine. Tada je načinjen odlučujući korak. Od tada do danas, mi stalno smanjujemo broj zaposlenih i menjamo strukturu, tako sto je sve više novih, mladih i veoma obrazovanih diplomata. U ovom trenutku, mi smanjujemo ukupan broj zaposlenih u inostranstvu za više od 100, a ukupan broj zaposlenih u ministarstvu (u zemlji i u inostranstvu) nastojimo da svedemo na manje od 1.200. U poređenju s drugim velikim ministarstvima u našoj zemlji, do sada su najkrupnije promene izvršene u MIP. Moguće je da će još neke od ambasada ili konzulata biti privremeno zatvoreni, zbog finansijskih razloga.
Mediji su objavili da su od 1997. godine do kraja 2000. godine nezakonito izdata 932 diplomatska pasoša i 2.530 službenih pasoša, te da su neki od tih pasoša izdavani i kriminalcima. Da li je to tačno i ko je imao te pasoše?
- Najbolje je da o tome pitate one koji ovakve podatke objavljuju. Naš je odnos prema ovome mnogo odgovorniji, mi sve što imamo o raznim nepravilnostima koje smo zatekli redovno dostavljamo MUP, nadležnima za privredni kriminal ili druge vrste kriminala. Sve ostalo je njihov posao. Dok god postoje institucije u zemlji koje imaju određeni posao, valja im omogućiti da ga rade.
Objavljeno je i da će diplomatski pasoši ubuduće biti izdavani u drugoj boji od dosadašnje, kako ne bi mogla da ih koriste lica koja su ih nezakonito dobila.
- Prezirem one koji sami ništa ne rade i ne znaju šta bi da rade, pa onda govore o tome šta drugi rade. Nisu mi potrebni portparoli koji moje odluke saopštavaju javnosti. Naložio sam svojim saradnicima da se diplomatski i službeni pasoši promene da bismo napravili presek. Odlučili smo da je najjednostavnije promeniti boju pasoša, i time podvući crtu u odnosu na sve ranije nepravilnosti. Oglasićemo sve sadašnje diplomatske i službene pasoše nevažećim, a novi pasoši u drugoj boji zameniće ih u periodu od tri meseca od izdavanja. Osim toga, u pripremi je i nova uredba kojom će nešto drugačije biti uređeno izdavanje ovih pasoša.
Prema nekim informacijama, plate naših ambasadora su između 2.900 i 4.500 dolara, a za podmirivanje troškova diplomatske mreže SCG planirana su 64 miliona dolara. Koliko od tog iznosa plaća Srbija a koliko Crna Gora?
- Nema potrebe da se pozivate na 'neke' informacije. Mediji u Crnoj Gori su, izgleda, otkrili da postoji i diplomatija i da ona košta. O svemu tome su mediji u Srbiji redovno pisali u poslednje dve godine: o tome da je budžet SMIP bio između 70 i 75 miliona evra i da su plate ambasadora između 3.000 i 4.000 evra mesečno. O tome sam govorio i pre više od dva meseca na televiziji Crne Gore. Sve to plaća Srbija. Tako je bilo do sada, a koliko mi je poznato, tako će biti i ubuduće. O tome je bolje da pitate ministre finansija, ali, koliko je meni poznato, Crna Gora će nastojati da pokrije najveći deo troškova koji organi zajednice budu imali na njenoj teritoriji. To znači da će platiti deo troškova za potrebe Vojske SCG na njenoj teritoriji, a možda i troškove funkcionisanja Suda zajednice. Mislim da ukupna sredstva neće biti dovoljna da pokriju ni troškove koje Vojska bude imala u Crnoj Gori. O troškovima ostalih institucija se i ne razgovara.
Da li ste zadovoljni rezultatima borbe protiv organizovanog kriminala u Srbiji i da li očekujete nastavak te borbe u finansijskoj i privrednoj sferi?
- Akcija MUP vraća poverenje u policiju i poverenje u ostale državne institucije, pogotovo u Vladu Srbije. Svi očekujemo da saznamo što više o tome šta je s novcem koji je u dosadašnjem toku istrage pominjan. Posebno, postoji veliko očekivanje kod građana da će se 'srušiti' neka bogatstva nastala tokom ratnih godina na neobjašnjiv način.
Kakav je vaš stav u prepucavanjima između pojedinih članova Vlade Srbije oko toga da li je neko imao kontakte s pripadnicima organizovanog kriminala?
- Vi znate da sam se i u prethodne dve godine klonio javnih polemika sa onima koji dele iste vrednosti kao i ja, koji su kao i ja deo svog života posvetili nastojanjima da se promeni režim u Srbiji, da nam svima bude bolje. Građani su takvo moje držanje, kao i slično držanje ostalih članova GSS, koji su istovremeno i visoki državni funkcioneri, umeli da nagrade snažnom podrškom našem radu i visokim rejtingom naših funkcionera. Mi smo se u GSS dogovorili da radimo najbolje što umemo i da sve što imamo da kažemo na račun drugih, to uradimo u ličnom kontaktu, direktno, a ne preko medija. Voleo bih kada bi i drugi tako činili. Uverio sam se za sve ovo vreme da uvek više postignem kada o problemima koje imam porazgovaram s kolegama u jednoj ili drugoj vladi, nego ako ih prozivam, ili ako oni mene prozivaju u medijima.
Šef pravne grupe koja zastupa SCG pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, Tibor Varadi, izjavio je da bi spor između Hrvatske i SCG mogao biti završen do proleća sledeće godine. Našu zemlju za genocid je tužila i BiH. Kada će i kako biti rešeni ovi sporovi ako se ima u vidu da se pominju i nagodbe van suda?
- To je teško danas reći. Mislim da će prvo biti odlučivano o tužbi koju je podnela Bosna. I taj rok koji pominjete odnosi se na ovaj spor. A što se tiče hrvatske tužbe, sud bi u tom roku mogao da odluči samo o procesnim pitanjima, ne i o suštini spora. Vremena za dogovor izvan suda ima dovoljno. Ne znam samo da li ima volje i političke hrabrosti na svim stranama. Inače, bilo koju odluku da donese Međunarodni sud pravde, doći će do znatnog zahlađenja u našim odnosima i do ozbiljne krize u regionu. To bi trebalo da shvate svi. Više od dve godine gradimo te odnose, praktično iz temelja. Mi insistiramo na individualnoj odgovornosti i zbog toga moramo biti još odlučniji kada je u pitanju saradnja s Tribunalom u Hagu i moramo učiniti sve što možemo da pravdi privedemo sve optužene. Ali, Međunarodni sud pravde uspostavlja kolektivnu odgovornost, odgovornost države, a to će svi kod nas razumeti kao odgovornost naroda i tu je suštinski problem i suštinska razlika između ova dva suda. Šteta je što nisu svi relevantni faktori u međunarodnoj zajednici svesni da će pothranjivanje aveti prošlosti kroz ove sudske postupke da ih vrati na dnevnu političku scenu, ponovo u vidu najprimitivnijeg nacionalizma, pa ćemo tako da se vratimo unazad bar deset godina. Spremaju se optužnice protiv Albanaca s Kosova
Najavili ste da Haški tribunal sprema još šest-sedam optužnica protiv Srba. Imate li podatke o tome ko su ti ljudi i kada će ih ovaj sud zvanično objaviti?
- Naravno da imam podatke, ali zaista nije na meni da tako nešto objavljujem. Istrage vodi Tužilaštvo Tribunala i oni će o rezultatima istraga obaveštavati javnost, kao i do sada. Dakle, kada odluče da podignu neku optužnicu, mi ćemo to saznati.
Da li se, prema vašim saznanjima, spremaju optužnice protiv Albanaca s Kosova?
- Da. Tužilaštvo vodi istrage u vezi sa zločinima počinjenim na teritoriji naše zemlje, na Kosovu, kao i na teritoriji naših suseda, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Kako će te istrage biti okončane, ja ne mogu da znam. Ponavljam, o tome odlučuje Tužilaštvo Tribunala. S obzirom na to da u ovom trenutku vode 35 do 40 istraga, a da se desetak odnosi na Srbe koji su državljani SCG, ostale istrage se odnose na druge, pa prema tome verujem da su među njima i Albanci s Kosova. Ali, sačekajmo da oni svoj posao urade do kraja. Ljiljana Begenišić
