Izvor: Blic, 08.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turković: Izručenja nisu usluga
Turković: Izručenja nisu usluga
BEOGRAD - Prisustvo optuženih za ratne zločine počinjene u BiH na teritoriji Jugoslavije i pomoć Beograda koja je do skora upućivana vojsci jednog entiteta predstavljaju prepreke u uspostavljanju poverenja i bolje saradnje dveju zemalja - ocenila je za 'Blic' Bisera Turković, direktor Centra za bezbednosne studije u Sarajevu. Turković je, međutim, istakla da izručenje nije usluga drugoj zemlji, već da je to korak napred za zemlju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja želi da bude demokratska. Govoreći o odnosima Jugoslavije i RS, Truković je rekla da bi bilo 'nelogično očekivati da ne postoji određena briga Beograda za srpsko stanovništvo u BiH'. - Sasvim je logično da ta briga postoji, kao što postoji briga Hrvatske za hrvatsko stanovništvo u BiH. Važno je da su ti odnosi transparentni i da su bazirani na ustavu i zakonu. Nisam zagovornik prekidanja odnosa Beograda i Banjaluke koji će sigurno imati više topline nego što imaju sa ostalim delom BiH. Međutim, ti odnosi moraju biti transparentni - naglasila je Turković. Prema njenim rečima, u javnosti BiH ti odnosi još uvek predstavljaju izvor nepoverenja i destabilizacije zemlje, jer nisu dovoljno javni.
- Do pre godinu i po dana Hrvatska je delom finansirala hrvatske vojne komponente u BiH i postojalo je ogromno nepoverenje u narodu zbog toga prema tim odnosima. Onog časa kada je to javno objavljeno i kada su svi ti prilivi krenuli preko stalnog vojnog komiteta, situacija se drastično promenila. Ovako u javnosti postoji osećaj da Beograd ima još uvek određene planove kada je reč o delu BiH - objasnila je ona. Turković očekuje da će i nove ustavne promene dovesti do promena u ovoj oblasti, pošto su njima predviđene i promene u nacionalnom sastavu vojnih snaga u BiH.
Komentarišući otpor dela javnosti u RS prema ustavnim promenama, Turković je rekla da 'nije reč samo o protivljenju dela srpskog naroda ustavnim promenama, već postoji niz političkih stranaka koje su protiv toga, kao što su HDZ, SDS i SDA'.
- Deo srpskog naroda misli da mu to uskraćuje dostignuta prava, deo bošnjačkog naroda da se na ovaj način cementiraju odnosi i da nema povrata u nekakvo normalno stanje BiH dok je stav dela hrvatskog naroda da nisu dovoljno zastupljeni hrvatski interesi. Međutim, poenta je u tome da BiH, kao i svi u regionu, treba da nauči da se odluke donose konsenzusom. - Svima su nam neophodni kompromisi, pogotovo u BiH, jer je to zemlja sa tri etničke zajednice koje imaju jednaku snagu. To treba biti ispoštovati. Niko ne može biti sto odsto zadovoljan, ali svi treba da smo biti zadovoljni jer niko nije gubitnik - zaključila je Turković. J.B.
