Izvor: Blic, 22.Avg.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tržište bi smirilo tenzije na Kosovu
Zainteresovani smo za smirivanje stanja i popuštanje političkih tenzija između dve etničke zajednice na Kosovu i Metohiji. To je najlakše kroz kontakt u prodavnici, na pijaci, na tržištu, gde vladaju ekonomski zakoni, gde je sve surovo realno.
Umesto socijalnog, ja sam za privredno zapošljavanje, koje bi opstanak Srba na KiM učinilo održivim, kaže u intervjuu za „Blic nedelje" Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kad kažete održivim, šta pod tim podrazumevate?
– Proizvođač Srbin i kupac Albanac bi se morali sresti na tržištu, bez obzira na različite političke ideje. Na zajedničkom tržištu će se ljudi približiti, a to je mogućnost za normalizaciju života običnih ljudi – kaže Ivanović.
To je stav Vlade ili samo razmišljanje?
– To je za sada samo moja ideja, jer trenutno je 21.700 ljudi na Kosovu na privremenoj novčanoj naknadi zbog nezaposlenosti. Ako im kombinacijom raznih davanja i povoljnim kreditima obezbedimo ozbiljna sredstva da krenu u sopstvenu proizvodnju, da počnu da rade i da to moraju da prodaju na tržištu, to bi moglo da reši njihovu egzistenciju. Možda ih to tržište neće dočekati raširenih ruku odmah, ali mora se biti uporan, jer treba podsetiti da je za nama 20 godina međusobnog nekomuniciranja, pa je sada malo teže uspostaviti komunikaciju, ali u tome vidim ključni momenat za uspostavljanje dobrih odnosa između dve etničke zajednice. Dakle, zalažem se da ti ljudi budu realno zaposleni, za razliku od sadašnjeg zapošljavanja u budžetskim ustanovama koje ne pruža efikasan rezultat, i uglavnom deluje kao neki vid socijalnog zbrinjavanja.
Dakle, moraćemo jednog dana da živimo jedni pored drugih. Šta da učine vlasti u Beogradu i Prištini da ljudi tamo žive bar normalno?
– U momentu kada su političke razlike ogromne, potrebno je da im omogućimo susret na tržištu. Mislim da je trenutak da Albanci u institucijama u Prištini shvate ozbiljnost ekonomske situacije u kojoj se nalazi veliki broj ljudi na KiM i da preusmere pažnju na stvaranje uslova za zapošljavanje i smanjivanje socijalnih razlika, umesto besomučne jurnjave za novim priznavanjima nezavisnosti. Izuzetna opasnost preti od narastajućeg siromaštva. Registrovano je 350.000 nezaposlenih, više od 20 odsto živi na granici siromaštva, smanjene su strane donacije, politička nestabilnost, i pravna i fizička nesigurnost povlače manje stranih investicija i kad se sve sabere, tamo je gotovo bezizlazna situacija. A Vlada u Prištini se bavi samo novim priznanjima. Mi, normalno, reagujemo na svaku njihovu inicijativu blokadom, što troši enormnu energiju i to je situacija u kojoj i mi i oni gubimo.
Ne čini li vam se da gubimo previše snage i vremena u sastavljanju rezolucija, traženju mišljenja, a mnogo je i onih koji vlastima u Beogradu zameraju da se za Kosovo i danas bore Miloševićevim metodama?
– Mi jednostavno nismo u prilici da ne reagujemo, ne možemo to da izbegnemo. Ne možemo odustati od sopstvene teritorije jer nas na to obavezuje Ustav i osećaj istorijske odgovornosti. Što se EU tiče, ona je ovde potpuno podeljena, po pitanju priznavanja, odnosno nepriznavanja kosovskog statusa, ali bez jasne ideje o budućnosti zapadnog Balkana. Jedan broj zemalja uopšte nije zainteresovan za integraciju zapadnog Balkana pa im zategnuta situacija odgovara. To ne bi trebalo da obeshrabruje nas da nastavimo sa postizanjem standarda koje Unija postavlja. U komunikaciji sa EU već smo naučili da prepoznajemo standardne uslove i one koji se postavljaju s namerom da nas se uspori ili da se odloži naša integracija. U ovom trenutku mi nemamo jasnu dinamiku za prijem u EU, pre svega zbog nekakvog oportunizma i konformizma u samoj Uniji. Malo su zamoreni od proširenja i ja mislim da je mnogo više onih u samoj EU koji su protiv proširenja, i samo traže dobar izgovor pominjanjem Kosova u nekom drugom kontekstu. Obaveza je svakog građanina, pa i političke elite, da poštujemo sopstveni ustav, pa se time definiše sadašnja i svaka buduća politika po pitanju integracija u EU.
Znači li to da od rezolucije koju smo pripremili za UN ipak imamo neka očekivanja, mada se sumnje već i ovde glasno iznose, a glavni "svetski igrači” joj ne pridaju gotovo nikakav značaj?
– Iskustvo nas uči da ne možemo imati prevelika očekivanja jer tako je uvek kad protiv sebe imamo moćne sile, poput SAD, Nemačke, Francuske koje su priznale nezavisnost Kosova pa sada faktički brane taj stav u Generalnoj skupštini osporavajući naš predlog rezolucije. Biće teško da računamo na isti odnos u glasovima koji smo imali prilikom odluke te iste Generalne skupštine da se podrži naša inicijativa upućena Međunarodnom sudu pravde. I neke od zemalja koje su tada bile „uzdržane" možda će se ovog puta izjašnjavati drugačije. Ne treba, dakle, mnogo očekivati. Bez obzira na ishod glasanja, Savet bezbednosti ostaje instanca koja će se i nadalje pitati po pitanju KiM. Tamo je odnos snaga poznat i mislim da to ide ka zamrznutom statusu, jer nije za verovati da će SAD i drugi promoteri kosovske nezavisnosti uspeti da namaknu 120 zemalja, a još manje je za verovati da će bar dve stalne članice promeniti ranije izraženo principijelno protivljenje kosovskoj nezavisnosti.
Kada će Kosovo prestati da bude paravan za pljačku?
– E, to će još malo potrajati, ali Kosovo dobija sve manje novca iz donacija. Najčešće je upravo taj novac predmet zloupotreba. Euleks će morati da preduzme oštrije mere i sankcioniše korupciju i organizovani kriminal, kao i da utvrdi vezu između organizovanog kriminala i političke elite koja očigledno postoji. Inače, organizovani kriminal je multietnički i tu nikad nije bilo smetnji zbog etničke razlike. To je uvek funkcionisalo, ali zbog čvrste veze s političkim elitama nikada se nije ozbiljno istraživao kriminal, pa samim tim nije bilo ni optužnica ni hapšenja. Često se političari iz Prištine služe zamenom teza pa umesto osuda organizovanog kriminala i korupcije i konkretnih mera u Prištini, oni upiru prst u sever Kosova, pokušavajući da stalno pričaju o severu kao mestu gde organizovani kriminal cveta, a pri tome ne nude nikakve dokaze. Rešenje za sever ne može doći iz Prištine, jer se to uvek doživljava kao politički trik. Potreba za više reda i zakona na severu mora da sazri kao ideja među samim građanima iz naše sredine. Lokalne samouprave moraju preuzeti deo odgovornosti za to time što će učvrstiti saradnju s lokalnom policijom i Euleksom. Istrage i eventualne optužnice za organizovani kriminal i korupciju u Prištini bile bi ohrabrenje i inspirativno bi delovale za nas na severu.
Bili ste među političarima koji su naše ljude odvraćali od glasanja na kosovskim izborima, a oni opet tvrde da je to jedini način da koliko-toliko normalno rade i žive.
– Politički legitimitet se na Kosovu može steći na dva načina, izlaskom na izbore, velikom podrškom birača i podrškom Vlade Srbije, ili samo podrškom Vlade Srbije. Kao što vidite, podrška Vlade Srbije je nezamenljiv element. Stav Vlade je više puta ponavljan: Ne podržavamo učešće Srba na izborima za institucije na Kosovu, što znači da se uskraćuje podrška onima koji i pored ovako jasnog stava ipak žele da se upuste u avanturu učešća u institucijama. Za većinu srpskog stanovništva je ovo bilo dovoljno jasno i razum je nalagao da se sačeka druga prilika i bolja politička klima za eventualno učešće. Opstanak Srba na KiM zavisi od toga koliko će Srbija biti u prilici da se zauzme za prava i interese građana u Pokrajini, a podela među Srbima oko učešća slabi poziciju Srbije, ali i šalje jasan signal međunarodnim predstavnicima i albanskoj zajednici na Kosovi, da su tako izabrani Srbi bez praktičnog političkog uticaja na lokalno srpsko stanovništvo ili vlast u Srbiji. Ima li smisla učešće na izborima ako je ovo rezultat? Duple plate samo „na ledu"
Ukinute su duple plate na Kosovu, očekujete li odlazak stručnjaka, shvataju li ljudi da to tako mora?
– Zaključak o duplim platama za zaposlene na Kosovu Vlada je donela 2003. kao privremeno rešenje, uz obećanje da će se zakon vrlo brzo pripremiti. Nažalost, ovo je četvrta vlada koja se time ne bavi, a tek prošle godine smo pripremili prednacrt zakona koji reguliše ovu oblast, i plate, i socijalu, i nadoknade. Malo je prebrzo krenula lavina medijskih napisa o tome da je Ustavni sud kao neustavne ukinuo plate na Kosovu. Ustavni sud nije ukinuo plate, već samo metod po kojem se zaključkom Vlade reguliše nešto što je već regulisano Zakonom o radnim odnosima. Ali kako se radi o specijalnom interesu, Vlada je morala da pripremi zakon i da se time regulišu plate i naknade na Kosovu.
Znači, sprema se zakon?
– Da, baš ovih dana imali smo sastanke u vezi s tim zakonom. On će predvideti isto rešenje kakvo je postojalo u zaključku Vlade iz 2003, a koji je predugo bio na snazi i koji je u prethodnih osam godina tri puta inoviran. Naša je preporuka da se paralelno s pripremom zakona preispitaju spiskovi onih koji su duple plate do sada primali i da vidimo ima li na njima ljudi koji su neosnovano dobijali te naknade. Zakon bi trebalo vrlo brzo da se usvoji, a kako ni odluka Ustavnog suda neće odmah biti primenjena, zaposleni na KiM će bez duplih plata biti relativno kratko.
Dodajmo da je u međuvremenu ministar za KiM Goran Bogdanović najavio da će Vlada Srbije na sledećoj sednici doneti uredbu o nastavku isplate kosovskog dodatka i da će ta uredba biti u skladu s Ustavom i zakonom.
.jpg)
