Izvor: B92, 26.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Trojka" sprema novi tekst?
London, Beograd, Vašington -- "Trojka" dorađuje dokument koji je spremljen za poslednji sastanak Beograda i Prištine, piše današnja prištinska Koha ditore.
Koha ditore tvrdi da je ideja da dokument preraste u tekst dogovora o statusu, koji bi mogle da prihvate i potpišu obe strane na višednevnoj konferenciji. Pozivajući se na izvore bliske pregovaračkom procesu, list navodi da je plan posredničke trojke da na sledećem sastanku, 5. novembra u Beču, kao i na onom posle >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << njega, 20. novembra u Briselu, pripremi teren za moguću višednevnu konferenciju.
Ta bi konferencija mogla da počne 27. novembra i na njoj bi Beograd i Priština prihvatile finalni dokument "trojke".
List piše da ako se nešto tako dogodi, uprkos zvaničnim demantijima, dokumet od 14 tačaka mogao bi da se pretvori u dogovor koji bi zamenio Ahtisarijev plan.
Sve će zavisiti od toga da li će Beograd prihvatiti novu ponudu, piše list.
"U međuvremenu će se povećati pritisak na delegacije, naročito na srpsku, da prihvate novi projekat”, rekao je izvor za Koha ditore, dodajući da je ipak još rano reći da li će se višednevni sastanak 27. novembra uopšte održati.
Prema pisanju lista, zapadne zemlje koje su već zvanično podržale Ahtisarijev plan o nadgledanoj nezavisnosti, stoje iza ove nove ideje kao poslednje ponude Srbiji, i "sa kalkulacijom da će Beograd ovu ponudu odbiti, čime bi se otvorila vrata da se posle 10. decembra proces pregovora zaključi i da počne proces u pravcu implementacije Ahtisarijevog paketa”.
Išinger: Bolje 50 odsto nego ništa
Volfgang Išinger (Beta)
Volfgang Išinger smatra da je moguće naći sporazum za Kosovo ako obe strane pokažu više spremnosti na ozbiljne ustupke.
"Dve strane moraju da shvate kako ne mogu dobiti 100 odsto onog što traže. Moraju da shvate da, ako reše 50 odsto svojih zahteva, onda je to poželjniji rezultat za obe strane nego nikakav sporazum", rekao je predstavnik Evropske unije u posredničkoj trojci za Kosovo za Fajnenšel tajms.
Išinger kaže da je Moskva uvek govorila da ne treba žuriti s rešavanjem kosovskog pitanja, ali da je prošlog meseca podržala saopštenje Kontakt grupe da rešenje mora biti nađeno bez odlaganja.
Išinger dodaje da je američka definicija nezavisnosti istovetna evropskoj i ne podrazumeva neograničenu, već strogo kontrolisanu nezavisnost, uz prisustvo misija EU i NATO-a, sa ovlašćenjima za donošenje odluka.
Evropski predstavnik kaže i da kosovski lideri "shvataju da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nije dovoljno za odlazak u raj". "Oni ne žive na ostrvu u Pacifiku. Šta će se dogoditi ako dan posle nezavisnosti Srbija odluči da zatvori granice s Kosovom? Zato je sporazum važan za razvoj Kosova", kaže Išinger.
On dodaje da Srbija, s druge strane, mora da prihvati da već osam godina nema vlast nad Kosovom. "Sadašnja situacija je takva da Beograd više ne može da realno očekuje da Kosovo ponovo bude pod njenim nadzorom", kaže on.
Išinger se nada postizanju sporazuma do 10. decembra, ali navodi i da je realna mogućnost da Kosovo proglasi nezavisnost bez saglasnosti Srbije. Išinger zaključuje da takav ishod neće doprineti zaceljivanju rana od sukoba posle raspada SFRJ, već će stvoriti novo breme EU.
Đelić: Originalno rešenje za Kosovo
Božidar Đelčić (FoNet)
Vicepremijer Srbije Božidar Đelić izjavio je da u Berlinu prevladava mišljenje da pregovori o statusu Kosova pod okriljem posredničke trojke Kontakt grupe ne napreduju i da je nezavisnost Kosova najverovatniji ishod, ali da Nemačka nastavlja da traga za rešenjem koje bi moglo zadovoljiti i Beograd i Prištinu.
"Na rešenja statusa Kosova presudno će uticati stav Nemačke, koja je posebno zainteresovana za to pitanje. Ključan čovek pregovaračke trojke je nemački diplomata Volfgang Išinger, što je veoma dobro za Srbiju, jer - ako je neko zainteresovan za stabilnost Balkana - onda je to Nemačka", rekao je Đelić za Blic.
On je izjavio da se traga za originalnim rešenjem, pre svega u regulisanju institucionalnih veza Beograda i Prištine. "Srbija je spremna na takvo rešenje i igra konstruktivnu ulogu u pregovorima. Ispituju se svi primenjeni modeli, poput Hongkonga, nekadašnjeg odnosa dve Nemačke i mnogi drugi, kako bi se iskoristili neki elementi tih odnosa za naše rešenje", dodao je Đelić.
Jeremić: Beograd spreman na ustupke
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izrazio je spremnost Beograda na ustupke u pregovorima o budućnosti Kosova i ocenio da će predstojeći predsednički izbori potvrditi da građani budućnost vide u evroatlantskim integracijama.
"Srbija je potpuno spremna da učini ustupke kako bi se napravio pomak pre 10. decembra", izjavio je Jeremić agenciji Rojters ne navodeći više detalja.
Jeremić je izrazio nadu da će kosovski Albanci do 10. decembra biti u pregovorima ubeđeni da pre prihvate široku autonomiju nego da jednostrano proglase nezavisnost.
On je upozorio da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bio opasan presedan za secesionističke pokrete u svetu ali i za bezbednost regiona.
Jeremić smatra da su neosnovana strahovanja da bi Srbija mogla da se umesto članstvu u Evropskoj uniji okrene ka većem savezništvu s Rusijom.
"Rusija je generacijama bila saveznica Srbije i blizak privredni partner", rekao je Jeremić, ističući, međutim, da je "cilj Srbije članstvo u EU" zato što je ona "evropska država i pripada evropskoj porodici" naroda.
"Elegantno povlačenje SAD"
Proces rešavanja kosovskog pitanja biće nastavljen posle 10. decembra ako ne bude postignut sporazum, smatra profesor vašingtonskog Nacionalnog univerziteta za odbranu i stručnjak za Balkan Stiven Majer.
Majer je za Glas Amerike ocenio da će SAD saopštiti da i dalje podržavaju nezavisnost Kosova, ali da ne podržavaju jednostrano proglašenje nezavisnosti i da će pregovori biti nastavljeni, uz jače angažovanje EU, "što bi bio elegantan i diplomatski način da SAD smanje svoju ulogu".
"EU počinje da uočava da nema magičnog datuma ili formule i to je pravi i razuman pristup. Novi i tvrđi stav Beograda, koji je izneo premijer Srbije Vojislav Koštunica, pravi je kurs akcije za Srbiju, a ako Srbija ne ustane u odbranu svojih interesa, niko drugi neće", kaže Majer.
On ocenjuje da su SAD manje-više obavezne da kažu da podržavaju nezavisnost Kosova pošto je to dugogodišnja politika SAD, ali da bi administracija predsednika SAD Džordža Buša radije želela da se postepeno povuče iz kosovskog problema.
