Izvor: S media, 16.Dec.2010, 17:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tribunal doprineo borbi protiv nekažnjivosti
Jedno od glavnih dostignuća Haškog tribunala je borba protiv nekažnjivosti, dok je manji uspeh ostvaren na planu pomirenju na prostorima bivše SFR Jugoslavije, rečeno je danas u Beogradu na medjunarodnoj konferenciji "Nasledje Medjunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju".
"Ova borba protiv nekažnjivosti je imala značajan uticaj širom sveta. Ona je uticala na aktivnost domaćih sudova i danas postoji veća mogućnost da počinioci zločina budu izvedeni >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pred lice pravde. Osnivanje haškog suda stvara osećaj kod begunaca da nikada nisu sigurni i bezbedni", izjavio je sudija MKTJ Fausto Pokar.
Pokar je istakao da je, i pored svih kritika koje se mogu uputiti na račun rada Tribunala, on ipak uticao na razvoj medjunarodnog krivičnog prava i dodao da je, iako je taj uticaj teško izmeriti, u tom pogledu načinjen "značajan skok unapred", jer je pokazano da je moguće "ostvariti pravdu i pravičnost na medjunarodnom nivou".
Predavač na Univerzitetu u Notingemu Marko Milanović složio se sa tom ocenom i naveo da se uspešnost rada Tribunala može vrednovati ukoliko najpre postavimo kriterijume na osnovu kojih se ocena može doneti.
"Upravo činjenica da je Tribunal kaznio više od 100 ljudi dovoljna je da opravda njegovo postojanje", rekao je on i napomenuo da, "ako u obzir uzmemo glas žrtava, ne možemo reći da će one ikada biti zadovoljne".
"Ne verujem da je Tribunal zadovoljio žrtve, ali dobro je videti te kazne", rekao je Milanović.
Milanović je, pozivajući se na rezultate domaćih istraživanja javnog mnenja, naveo da je "Tribunal podbacio" kada je reč o poverenju koje je zadobio u domaćoj javnosti, rekavši da svega 14 odsto ljudi u Srbiji ima pozitivan stav prema Tribunalu, ali i ocenio da obaveštavanje javnosti i nije njegova uloga.
"Mislim da bi bilo teško zamisliti da se Tribunal više bavio spoljašnjim aktivnostima nego unutrašnjom organizacijom", kazao je Pokar, koji je bio predsednik MKTJ od 2005. do 2008. godine.
"I glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc primetio je da nisu samo mediji krivi što se ne zna kome se sve sudi, kriv je i aparat Haškog tribunala što o tome nije dovoljno obaveštavao javnost", istakao je direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević.
MKTJ je osnovan 25. maja 1993. godine, usvajanjem rezolucije 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, u vreme dok je trajao rat na prostorima bivše SFR Jugoslavije i imao je zadatak da se bavi dogadjajima posle 1. januara 1991. godine.
SB UN usvojio je 28. avgusta 2003. godine izlaznu strategiju MKTJ, kojom je Tribunalu, izmedju ostalog, naloženo da sa odlukama po žalbama završi do 2010. godine. Vremenski okvir za završetak sudjenja u medjuvremenu je pomeren do 2014. godine.
(Tanjug)
