Izvor: Blic, 19.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri komponente misije EU na Kosovu
Uveliko pripremana misija Evropske unije na Kosovu bi imala tri komponente - politički, operativni i deo za podsticanje reformi da bi se "Kosovu pomoglo da ostvari perspektivu ulaska u EU", navodi se u dokumentu o ciljevima te misije, za koju su načelnu saglasnost dali prošlog petka lideri EU.
Iako je za nekoliko članica evropske dvadesetsedmorice i dalje otvoreno pitanje kako će EU naći pravnu osnovu za upućivanje te misije, planira se da "operativni modaliteti" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << misije budu usvojeni na zasedanju šefova diplomatija EU, krajem januara 2008. godine.
Prema dokumentu o pripremi i ciljevima misije EU na Kosovu, u koji je imala uvida agencija Beta, "budućnost Kosova je ključni prioritet za Evropsku uniju", a "održivo rešenje (statusa) je životno važno za stabilnost i napredak, kao i evropsku budućnost celog zapadnog Balkana".
U tom cilju će biti "upotrebljeni svi instrumenti procesa stabilizacije i pridruživanja", uz "stalan politički i tehnički dijalog" s Prištinom za sprovođenje reformi, a biće prikupljena i zamašna donatorska sredstva za ostvarivanje tih ciljeva EU na Kosovu.
Dosad je EU na Kosovo uložila oko dve milijarde evra, "a uložiće na Kosovo po stanovniku više nego bilo gde u svetu, u iduće tri godine".
Šef italijanske diplomatije Masimo d'Alema je ranije stavio do znanja da se planira prikupljanje preko tri milijarde evra za Kosovo u sledeće tri godine.
Po rešenju statusa će, kako je navedeno u pripremnom papiru EU, odmah biti sazvana međunarodna donatoraska konferencija za Kosovo.
U "smernicama" za misiju je istaknuto da se sve pripreme EU za buduće prisustvo na Kosovu vrše bez unapred utvrđenog stava o ishodu nastojanja za utvrđivanje statusa pokrajine. Istovremeno se naglašava da je "jasno da je potrebna odgovarajuća osnova za buduće sprovođenje rešenja za status, i to posebno za međunarodni civilni i vojni nadzor".
"Evropska unija deluje uz saznanje da će posle rešenja statusa, upravljanje Kosovom biti u rukama njegovog naroda i izabranih vlasti. To podrazumeva veće prenošenje ovlašćanja s međunarodnih na domaće vlasti. Buduće međunarodno prisustvo će pružiti snažna jemstva za obezbeđenje sprovođenja statusnog rešenja i vladavinu zakona".
"Kosovo je", kako je navedeno, "najvažnije evropsko pitanje i njegova budućnost je u evropskoj perspektivi. Evropska unija se zato aktivno priprema za buduće međunarodno i prisustvo EU na Kosovu, u tesnoj saradnji s lokalnim i međunarodnim činiocima".
U dokumentu koji su pripremili Generalni sekretarijat Saveta ministara EU i Evropska komisija se dodaje da će na Kosovu bit i "međunarodno vojno prisustvo, misija OEBS sa širokim razmeštajem na terenu, dok će snažne napore za izgradnju (kosovskih) kapaciteta uložiti Svetska banka, Program za razvoj UN, Savet Evrope i drugi partneri".
EU misija na Kosovu će imati tri komponente, i to "politički entitet" u okviru Međunarodnog civilnog ureda, uz Specijalnog predstavnika EU, za nadzor sprovođenja rešenja za status, "operativni entitet" u sklopu misije Odbrambene i bezbednosne politike EU na polju vladavine zakone, kao i "entiet za podsticanje reformi".
"Entitet za reforme" će biti u nadleženosti Evropske komisije i "pomoći će Kosovu u ostvarivanju dugoročnih reformi, ekonomskom razvoju, pospešenju regionalne integracije Kosova i ostvarivanju njegove perspektive ulaska u EU".
Solana: EU sposobna i jaka da preuzme odgovornost za Kosovo
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je u Ljubljani da je EU "dovoljno snažna i sposobna" da preduzme odgovornost za Kosovo od Ujedinjenih nacija, ne želeći da spekuliše o ishodu današnje sednice Saveta bezbednosti. Novoizabrani slovenački predsednik Danilo Tirk je, nakon razgovora sa Solanom, izrazio nadu da će nastupajuća faza u rešavanju kosovskog pitanja, iako teška, biti uspešna, prenela je slovenačka agencija STA.
"Morate Savet bezbednosti shvatiti kao proces. Savet bezbednosti se bavio pitanjem Kosova poslednjih 10 godina i rešavanje tog pitanja prošlo je kroz razne faze, od kojih su neke bile bolne, mada je bilo razočaranja isto kao i napretka", rekao je Tirk.
Solana je, takođe, ocenio da će predstojeće slovenačko predsedavanje EU biti uspešno, ističući da će Ljubljana imati veoma obiman program tokom predsedavanja u prvoj polovini sledeće godine
Pirs: Za raspoređivanje snaga EU nije potrebna odluka SB UN
Zamenik britanskog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama Karen Pirs izjavila je da zapadne države predvođene SAD i Velikom Britanijom smatraju da za raspoređivanje misija Evropske unije na Kosovu nije potrebna nova odluka Saveta bezbednosti, već Evropljani administriranje pokrajinom mogu preuzeti "iznutra", promenom sastava UNMIK-a.
"Za raspoređivanje misija EU ne treba nam nova odluka Saveta bezbednosti, jer se Rezolucija 1244 ne odnosi na sastav misije, pa je moguće da EU 'iznutra' preuzme upravljanje Kosovom, dok bi, kasnije, UNMIK mogao biti ukinut jednostavnih izostavljanjem fondova za tu misiju iz budžeta UN za mirovne operacije", rekla je Pirsova agenciji Tanjug.
Tumačenje Rezolucije 1244, kako navode diplomate na Ist riveru, predstavljaće glavni kamen spoticanja u odnosima Zapada s jedne i Rusije i Kine s druge strane, s obzirom na različite stavove u pogledu daljeg mandata misije UN na Kosovu, i s obzirom na jasna upozorenja najviših zvaničnika Moskve da "je raspoređivanje misija EU nemoguće bez prethodne odluke Saveta bezbednosti".
"Očigledno je da se ne slažemo o nastavku procesa. U sredu ćemo videti da li je moguće doneti odluku u Savetu bezbednosti. Ako ne, proces ćemo premestiti pod okrilje EU", rekla je Pirsova.
Lavrov: Za izmenu prisustva na Kosovu potreban predlog UN
Da bi se izmenio sastav civilnog i političkog prisustva na Kosovu, potreban je novi predlog Savetu bezbednosti UN, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov za "Eho Moskve" i naglasio da je u pitanju "lukavstvo" a da je "problem u tome što pokušavaju da tumače Rezoluciju 1244 tako, kao da ona daje pravo generalnom sekretaru UN da po svom nahođenju menja sastav civilnog i političkog prisustva".
"Međutim, nalog da se formira sastav tih snaga već je dao prethodnik Ban Ki-muna na položaju generalnog sekretara i da bi se izmenio taj sastav, potrebno je Savetu bezbednosti UN podneti novi predlog", rekao je Lavrov, koji je kritikovao izjave da Rezolucija 1244 pretpostavlja mogućnost davanja nezavisnosti Kosovu u jednostranom poretku.
Lavrov je, takođe, odbacio kritike na račun Rusije da je ona dovela situaciju oko Kosova u ćorsokak, kao i da ona zloupotrebljava pravo veta u SB UN apsolutno su bez osnova.
"Pravo veta postoji u Povelji UN, to je opšti deo međunarodnog prava, koji predupređuje usvajanje odluka koje će destabilizovati situaciju", rekao je ruski ministar.
Rupel: Kosovo je evropski problem
Šef slovenačke diplomatije Dimitrije Rupel izjavio je sinoć, posle sastanka s visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, da je Kosovo evropski problem i izazov, i da će EU na to reagovati na odgovarajući način. On je dodao da će pred Evropskom unijom biti važne odluke u vreme kad joj bude predsedavala Slovenija, prenele su agencije.
Solana je u vezi s Kosovom kazao da je o zaključima Saveta bezbednosti UN sada prerano govoriti. On smatra da proglašenje nezavisnosti Kosova ne bi u regionu moglo izazvati krizu poput one iz 90-ih godina, dodavši da je vrlo siguran da će EU o tom pitanju održati jedinstvo.
Podsetivši na napore i korake koje EU preduzima na Kosovu, Solana je naglasio da je cilj održati jedinstvo EU i stabilnost u regionu jer "Kosovo nije na Pacifiku nego u Evropi".
