Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Maj.2015, 06:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tri i po decenije od smrti Josipa Broza Tita

Brojni poštovaoci Josipa Broza Tita iz bivših jugoslovenskih republika danas su na 35. godišnjicu njegove smrti posetili Kuću cveća u Beogradu.

Već u 10 sati, kada su se otvorila vrata Kuće cveća, gde je Tito sahranjen, oni su strpljivo čekali u redu, ne mareći za godine i zdravstvene probleme. Među posetiocima mahom su bili stariji građani. Neki su došli i porodično, ne propuštajući da svojim unucima stave pionirske marame i ispričaju im ponešto, o kako navode, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << srećnim vremenima vladavine Josipa Broza Tita.

U Kuću cveća posetioci su došli iz različitih krajeva Srbije. Mnogi su prevalili dug put kako bi odali poštu Titu putujući iz Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine...

Georgi Nikolov doputovao je iz Makedonije iz mesta Kočani, sa još 40 sugrađana. Ovo je 13. godina da dolazi u Kuću cveća i to će ostati praksa sve dok ga zdravlje bude služilo, naveo je on za Tanjug.

Neki od posetilaca su i uprkos zdravstvenim problemima došli na Titov grob, pa im zbog teškog sparnog vremena, bilo potrebno osveženje i odmor. Pojedinima ni otežan hod nije bila prepreka.

Svake godine na Titov grob dolazi i Jovanović Marina iz Zemuna.

"Uživali smo pored njega ugled, imali smo sva prava, zdravstveno osiguranje, školstvo, gradili smo i izgrađivali zemlju, družili smo se uz gitaru i pesmu, za razliku od današnje omladine koja nema nikakvu perspektivu", kazala je Jovanović.

U Kući cveća svakog 4. maja je, prema njenom mišljenju, sve više ljudi iz svih zemalja bivše Jugoslavije.

Dragan Lazić doputovao je iz Trstenika.

"Dolazim redovno svakog 4. i 25. maja. Zašto? Zato što hoću da se setim onih lepih vremena i divnih uspomena koji me vežu za to vreme", navodi Lazić i ističe da svako vreme nosi svoje breme, ali da mu su čini da su to ipak bila lepša vremena.

On je mladima, iako žive u teškoj situaciji, poručio da budu pošteni i da vole svoju zemlju.

I Ševala Begetić iz Tuzle, smatra da se nekada bolje živelo. Dok je bio Tito, ljudi su mogli da idu gde hoće, da rade šta hoće i imali su koliko su hteli, a sada sve što bi hteli - nema.

Tada je, prema njenim rečima, bila je veća sloboda, nisu bila važna imena i nacionalnost.

Kuća cveća, gde je sahranjen neprikosnoveni lider Jugoslavije, proslavljeni ratni komandant i jedan od osnivača i čelnik Pokreta nesvrstanih, nalazi se u sklopu Muzeja istorije Jugoslavije.

Kako je navela portparol muzeja Ana Radić, Muzej istorije Jugoslavije je najposećeniji 4. i 25. maja.

Poseta uobičajena, kao i prethodnih godina, a Kuću cveća svakog 4. maja poseti između 2.000 i 5.000 ljudi.

Za razliku od drugih dana kada 80 odsto posete čine turisti iz Zapadne Evrope, Amerike, Kine i Japana, danas su to uglavnom ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, napomenula je Radić.

Rođen je u Kumrovcu, u Zagorju, u mešovitoj hrvatsko slovenačkoj porodici maja 1892. godine. Tokom njegovog života kao datum rođenja obeležavan je 25. maj i to kao Dan mladosti.

Kao austrougarski vojni obveznik učestvovao je u Prvom svetskom ratu, s činom kaplara, između ostalog i na srpskom frontu. Ranjen je i zarobljen u Galiciji, na ruskom frontu 1915. godine, pa je izvesno vreme u toj zemlji proveo kao zarobljenik.

U njegovim zvaničnim biografijama, u poratnom periodu, navođeno je da je potom učestvovao u Oktobarskoj revoluciji.

U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vratio se krajem oktobra 1920, kada postaje član Komunističke partije. Godine 1937. postao je generalni sekretar KPJ, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića, prethodnog lidera te partije.

Radio je i školovao se, 1936. i 1937. u Kominterni u Moskvi. Bilo je to vreme najoštrijih čistki unutar sovjetske nomenklature, i komunističke internacionale, kada je likvidiran znatan broj i jugoslovenskih komunističkih prvaka.

Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska), a iz rata je izašao kao legendarni vođa.

Na čelu Jugoslavije nalazio se punih 35 godina.

Osim borbe protiv okupatora, jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunističku revoluciju - tokom i nakon rata, u kojoj su, između ostalog, u sprovođenju revolucionarne "pravde" nestale i desetine hiljada nekomunista - pod maskom "borbe protiv saradnika okupatora".

Godine 1948. odbacio je Rezoluciju Informbiroa komunističkih partija i odolevao snažnom Staljinovom pritisku, nakon čega je godinama vešto lavirao između istočnog i zapadnog bloka, izborivši sasvim osobenu poziciju Jugoslavije kao čelnice Pokreta nesvrstanih.

Tokom pedesetih godina, Jugoslavija je otuda dobijala značajnu finansijsku i vojnu pomoć od SAD.

Bio je jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj. Njegova uloga u tom pokretu, u poznijoj fazi, posebno je upamćena po doslednom nastojanju da se nesvrstani zadrže po strani od uticaja pojedinih problokovski opredeljenih članica.

U unutrašnjoj politici, sticajem raznih okolnosti, verovatno i duboke starosti, ostavio je ustrojstvo koje se na kraju pokazalo kao neodrživo za funkcionisanje SFRJ - Ustav iz 1974. godine. Specifičan sistem konsenzusa predstavnika republika i pokrajina pokazao se kao nerešiv problem kada se SKJ raspao.

Sahrani Josipa Broza Tita, u Beogradu, prisustvovao je više od 200 visokih ličnosti iz celog sveta, što je nesumnjivo izraz njegove sasvim posebne istorijske uloge i izuzetnog ugleda koji je uživao.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

MozzartSport.com: Ko nije plakao za Titom taj laže (VIDEO)