Izvor: Večernje novosti, 25.Feb.2017, 00:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trgovanje bolom

Dragana Janković je neupitna; svaka njena reč, bol pre svega, ali sa tim bolom niko ne sme da trguje. Nigde i nikada Niko nema pravo da kaže jednu reč zamerke Dragani Janković iz Niša. Njen bol za sinom Aleksom doživotni je alibi za sve što govori. Ne polemiše se sa roditeljem koji je izgubio dete. Pred takvima se ćuti. Aleksa Janković se ubio 2011. godine ne mogavši više da trpi maltretiranje od strane svojih vršnjaka. Deca znaju da budu okrutna. Aleksina majka >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Dragana pojavila se neki dan u novobeogradskoj Hali sportova, na konvenciji predsedničkog kandidata Saše Jankovića, održala potresan govor i pozvala ljude da glasaju za Jankovića. Da li joj je bilo mesto tamo? Ako je to njen izbor (a jeste), da, bilo je, ali ne za govornicom. Šta god ona sama o tome mislila. Da se na tren vratimo u ne tako daleku prošlost. Sećate li se one scene, emitovane na Radio-televiziji Srbije početkom devedesetih godina, u jeku jugoslovenskog građanskog rata, kad otac ubijenog srpskog mladića plače i u očajanju, svestan da je ispred njega kamera srpske državne televizije, kaže: "Slobodane Miloševiću, molim te pomozi." E, ta rečenica bila je, i danas jeste, među pet krunskih "dokaza" koje nudi takozvana građansko-liberalno-demokratska Srbija, kad pokrene temu Miloševićeve medijske propagande. Ništa tom čoveku i njegovom sistemu nije bilo sveto, pa ni roditeljski bol za mrtvim detetom - glasi njihov propratni komentar. Mnogi iz tog antimiloševićevskog, građanskog, drugosrbijanskog kruga, koji su penili na svaki pomen Miloševića, radikala, nacionalnih partija uopšte, danas guraju doskorašnjeg zaštitnika građana, Sašu Jankovića, da osvoji kabinet predsednika Srbije. Realno, nema od te rabote ništa; ovo je pokušaj oživljavanja davno upokojenog Građanskog saveza Srbije, samo što se Vesna Pešić sada zove Saša Janković. Zaludna posla, ali da ne trošimo prostor, ovde je tema medijska manipulacija bolom. Još jednom: Dragana Janković je neupitna. Imala je sva prava da dođe u izborni štab svog prezimenjaka i ponudi pomoć, ali je taj štab morao da kaže, Janković pre svih: Cenimo vašu želju, hvala vam do neba, budite sa nama, ali vas molimo da javno ne spominjemo vašu tragediju. Govor Dragane Janković na konvenciji Saše Jankovića pozdravljen je dugotrajnim aplauzom. Čemu se aplaudiralo? Strašnoj muci majke, svakako ne. To je nezamislivo. Pa čemu onda? Odluci da njen bol bude predizborni adut? Da se politički kapitalizuje najveća patnja koju ljudsko biće može da doživi, da se tom ličnom patnjom trguje i manipuliše? Što god da je u pitanju, nije mu mesto u srpskoj politici. Ni onome ko je to uradio.

Nastavak na Večernje novosti...