Izvor: S media, 03.Dec.2009, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treći dan rasprave pred MSP
Belorusija i Azerbejdžan konstatovali su pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu da je deklaracija o jednostranoj nezavisnosti Kosova protivna medjunarodnom pravu.
"Belorusija smatra da ne postoje ubedljivi pravni argumenti u korist secesije Kosova od Srbije", rekla je zastupnica te zemlje Elena Gricenko u haškoj Palati mira.
Gricenko je naglasila da situacija na Kosovu nije zadovoljila usloveza samoopredeljenje manjinskih grupa i secesiju koji su propisanimedjunarodnim >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pravom. Po njenim rečima, secesija je po medjunarodnom pravu bila dozvoljena u bivšim kolonijama ili slučajevima u kojima je manjinskom stanovništvu dugogodišnjom opresijom bilo uskraćeno učešće u vlasti.
"Situacija na Kosovu nije zadovoljavala kriterijume za tradicionalno tumačeno pravo na 'spoljno' samoopredeljenje", kazala je beloruska predstavnica, upozoravajući da u takvoj situaciji nije dozovljeno rasparčavanje suverene države.
Podsećajući da je ustavom SFRJ iz 1974. Kosovo uživalo široku autonomiju i status federalne jedinice, Gricenko je podvukla da kasnije ograničavanje tog statusa "ne legitimiše pravo Albanaca na samopredeljenje".
Predstavnica Belorusije je ukazala da je Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN bio potvrdjen teritorijalni integritet i suverenitetSRJ, te da su vlasti u Beogradu ponudile kosovskim Albancima značajnuautonomiju i samoupravu, zadovoljavajući njihovo pravo na "unutrašnje samoopredeljenje".
Zastupnik Azerbejdžana Agšin Medijev rekao je tokom rasprave da"činjenica da se medjunarodno pravo ne bavi izričito secesijom neznači da je ona dozvoljena", tim pre što su takvi pokušaji skoro uvek povezani sa nasiljem.
Po rečima Medijeva, entiteti koji kršeći unutrašnje zakone države proglase secesiju, "ne mogu se smatrati državama".
"Svršen čin ne može biti tek tako prihvaćen...Moć nije pravo, a sila nije zakon", naglasio je predstavnik Azerbejdžana.
Malijev je podsetio da se UN od osnivanja protivi narušavanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta država, kao temeljnog principa medjunarodnog prava. Napomenuo je da od 1945. godine svetska organizacija nije priznala nijednu jednostrano proglašenu nezavisnost kojoj se protivila matična država.
"Azerbejdžan veruje da je poštovanje medjunarodnog prava od najveće važnosti za održavanje svetskog poretka i mira", zaključio je Malijev.
Ranije danas, Austrija je ocenila da je jednostrano proglašena deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu sa medjunarodnim pravom.
Rasprava pred Medjunarodnim sudom pravde biće nastavljena sutra kada će svoje stavove izložiti Bolivija, Brazil, Bugarska i Burundi.
