Izvor: Blic, 04.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba nam svetska politika a ne policija
Treba nam svetska politika a ne policija
Francuski sociolog i filozof Edgar Moren danas u 16 časova na Filozofskom fakultetu u Beogradu održaće predavanje posvećeno savremenim tendovima u svetu, problemima sa kojima se svet suočava, kao i mogućim načinima njihovg rešavanja. 'Predavanje koje ću održati danas tiče se problema globalizacije, njegovom poslednjem stadijumu koji je započeo u šesnaestom veku, a koji možemo nazvati razvojem planetarne ere', kaže Moren na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samom početku razgovora.
Hoćete li pojasniti na koji način je globalizacija počela u šesnaestom veku?
- Stadijumi globalizacije su progresivno povezani. Najpre je reč o robovlasništvu, potom je bila kolonijalizacija, sledi evoluiranje tog principa do danas, kao što je dekolonolizacija, i tako dalje. Zemlje koje su dominirale svetom, Engleska, Francuska, Španija, Portugalija, omogućile su razvoj zemalja kojima su dominirale. Usledila je Francuska revolucija i nametnute su ideje Viktora Igoa, da bi se došlo do današnje globalizacije koja je čisto ekonomske prirode. Došlo je do raspada Sovjetskog Saveza, do napuštanja birokratskog uređenja u mnogim zemljama i sve je krenulo prema svetskom tržištu. S druge strane, usledio je neverovatan razvoj sredstava komunikacije koji su omogućili trenutno povezivanje svih delova sveta. Naravno, stanje sveta, naročito onoga dela koga još uvek nazivamo nerazvijenim, još uvek predstavljaju tamnu tačku svih posledica globalizacije kojoj su potčinjeni. Koje biste negativne posledice globalizacije izdvojili kao najveće ili najočiglednije?
- Svako društvo danas ima svoju mafiju. Danas imamo svetsku mafiju na delu, naročito kada je reč o drogi, od Kolumbije do Rusije. Atentat 11. septembra pokazuje da postoji potreba za svetskom politikom, a ne samo za svetskom policijom. Zato možemo da kažemo da u svetu postoji infrastruktura svetskog društva, ali ne postoji suprastruktura, nemamo institucije, nemamo svest o nekoj instituciji koja bi kontrolisala globalne probleme jer su, kao što je očigledno, Ujedinjene nacije apsolutno nedovoljne. Moramo istražiti koje su mogućnosti stvaranja svetske konferedacije jer ne možemo živeti u senci imperije najveće svetske sile, SAD, jer ona zaista vlada svetom. Od nas zavisi da li ćemo koristiti blagodeti tehnološkog napretka ili ćemo i dalje živeti u senci opasnosti od totalnog uništenja. Zemlja je jedan bespilotni brod koji pokreću četiri vrlo jaka motora - nauka, tehnika, industrija i profit - i koji luta svemirom strahovitom brzinom. Moramo hitno naći pilota. Postoji li razlog da se u takvom svetu pitamo o moralnim vrednostima?
- Jedan od velikih problema našeg vremena jeste nauka koja ranije, da bi se razvijala, nije morala da vodi računa o moralu. Nije obraćala pažnju ni na politiku ni na religiju. Bila je nezavisna od društva. Danas je situacija obrnuta. Nauci je potrebna etička kontrola. Ali, da bi ona postojala, potrebno je uskladiti nauku, politiku i etiku. Civilizacija razvijenih zemalja je danas u krizi i mora se shvatiti da je pred nama drugi početak.
Koje je to polje lične slobode koje je po vašem mišljenju moguće ostvariti danas u svetu kakvim ga opisujete?
- Ljudi su jedno vreme živeli u iluziji da su veliki problemi rešeni. Na Istoku, u Sovjestkom Savezu, govorili su o svetloj budućnosti, Zapad je mislio da je sve probleme rešio i svi su počeli govoriti o kraju istorije. Danas uviđamo da su rođeni mnogo veći problemi i da je budućnost potpuno neizvesna. Na primer, Evropa je tek u 19. veku usvojila mišljenje da je mučenje ljudi neprimereno i njegovo ukidanje je predstavljalo veliki napredak. Ali, već u 20. ono se ponovo primenjuje u Nemačkoj, u SSSR-u, Francuzi su ga primenili u Alžiru i još mnogi drugi na mnogim mestima. Nama preostaje da napustimo mišljenje po kome istorija stalno ide ka boljem i boljem, i da uzmemo svoju sudbinu u svoje ruke. Šta bi tebalo preduzeti tokom reformisanja zapadnog društva da ne bi, kao i u ranijim prilikama, stradali oni okolo?
- Ne treba uzeti za primer zapadno društvo, ja mislim da je ideja o nerazvijenosti loša zato što pretpostavlja da oni koji su nerazvijeni nemaju ništa. Da žive od praznoverja, na primer. Međutim, u svakoj kulturi, čak i tamo gde je tradicija usmena, postoji mnogo kvaliteta i mudrosti življenja. To je ta linija koja omogućava uspostavljanje velikog dijaloga a ne onog između Evrope i onih okolo. Ono što je primarno u načinu funkcionisanja zapadnih zemalja jeste imperativ kvanitieta. Bilo bi vrlo važno ako bi taj kvantitativni imperativ koji se zasniva na računu, na slepoj ekonomskoj računici, zamenili kvalitativnim. Evropska unija se zasniva na računici iz Brisela koja je dovela do pojave ludih krava. U Francuskoj su hranili svinje nečim tako groznim da je došlo do zagađenja podzemnih voda. Prema tome, politika kvaliteta će nadvladati i postoji mnogo pravaca kojima bi to moglo da se učini. Počev od razvoja i povratka selu na primer. Upravo bi tebalo da se sretnete sa predsednikom Koštunicom; šta očekujete od tog susreta?
- Najpre, ja mislim da će mi taj susret omogućiti da bolje razumem probleme sa kojima se vaš predsednik sreće. Očekujem da, ako ne mogu da budem vesnik, a ono bar neko ko u Francusku donosi jednu stimulaciju kako bi se popravili odnosi koji su jako poljuljani poslednjim događajima. Na kraju, ljubopitljiv sam da sretnem čoveka koji je odigrao istorijsku ulogu u političkoj obnovi vaše zemlje i da saznam koje su njegove perspektive. Volim srpsku kuhinju
Imajući u vidu događaje o kojima je reč, sa kakvim ste utiskom ili predosećanjem došli u Beograd?
- Ovo nije moj prvi susret sa nepoznatom zemljom. U Jugoslaviji sam bio u vreme kada je ona bila eksomunicirana od kominustičkog sveta, dolazio sam ‘92, pratio sam čitavu noviju istoriju vaše zemlje. Ali najviše sam bio uzbuđen čitajući srpske pisce kao što su Crnjanski, Andrić, Dobrica Ćosić, čija sam sva dela pročitao. Jednu zemlju bolje možete upoznati kroz romane nego sakupljajući gole podatke. Bio sam zainteresovan za Jugoslaviju i naročito za Srbiju u vreme ratova kroz koje ste prošli i sve vreme sam pisao tekstove koje sam kasnije skupio u knjigu koja se zove 'Bratoubilaštvo'. Znači nisam došao u neku daleku zemlju koju bi trebalo upoznati; uostalom, veoma volim srpsku kuhinju i njene specijalitete. Željko Jovanović
