Izvor: Blic, 28.Jun.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba nam jak advokat na putu ka EU
Umesto da se bavimo proricanjem kada ćemo ući u EU, bolje bi bilo da se pozabavimo listom suštinskih uslova koje moramo da preduzmemo. Sadašnji nivo integracija je jako nizak. Srbiji je potreban jak advokat koji će je voditi ka Evropi, kao što je to Nemačka radila za Poljsku, a Austrija i Nemačka za Hrvatsku. Suština je u ekonomskim interesima. Nas upravo i podržavaju Italija, Austrija i Slovenija, koje zapravo štite svoj kapital uložen u Srbiju. Ali potreban nam je i neko iz te velike >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dvojke – Francuska ili Nemačka, a poznato je da su njihove vlade nezadovoljne tretmanom svojih investitora u Srbiji – kaže mr Vladimir Todorić, direktor Pravnog foruma i stručnjak za evropske integracije.
Mislite li da će Francuska, uz novi razvoj odnosa, biti taj advokat?
– Mislim da još nije došlo do nekakvog posebnog savezništva između Srbije i Francuske jer situacija nije ni nalik onoj posle Prvog svetskog rata, kada je Francuska podržavala tadašnju Jugoslaviju u kontekstu antinemačke politike. Jednostavno, ne postoji toliki nivo zainteresovanosti Francuske za Srbiju, i to upravo zbog malo direktnih investicija iz Francuske. Osim jedne velike banke i Lafarža, Francuzi su skoro neprimetni, uprkos njihovim pokušajima da više prodru na naše tržište. Svi ti pokušaji su blokirani. Ili time da nisu hteli da učestvuju u zakulisnim igrama s našim funkcionerima ili su jednostavno bili istisnuti zbog insistiranja domaćih tajkuna i finansijera stranaka kao u slučajevima „Danon" i „Knjaz Miloš".
Koliko je realno da od 2010. godine putujemo bez viza u EU, budući da i naši (što do sada nije bio slučaj) i strani političari oprezno govore o rokovima?
- Srbija ima istorijsku šansu da se sruše šengenski zidovi, ukoliko se nađe rešenje za bezbedno izdavanje pasoša svima onima koji bi po sadašnjem Ustavu mogli da ga traže. To predstavlja problem jer se naša zvanična politika nalazi između deklarativnog tretiranja kosovskih Albanaca kao građana Srbije (bez obzira na to što oni ne glasaju na našim izborima niti plaćaju porez ovoj državi) i stvarne želje da se što pre svi mi kao građani integrišemo u normalne evropske tokove. Bojim se da zemlje EU koje su priznale Kosovo neće tako olako prihvatiti da Srbija, čak ni samo deklarativno, izdaje pasoše Albancima iz više razloga, kako suštinskih, tako i praktičnih. Primetno je da trenutno postoje dve struje u našoj vladi – jedna se zalaže za potpuno izdavanje pasoša svim kosovskim Albancima bez obzira na tehničke probleme, i to zarad političkog načela i poštovanja Ustava, a druga shvata realnost situacije i ne želi da od ovoga pravi problem za većinu građana Srbije i moguću kompromitaciju politike pridruživanja EU.
Kada je pravo vreme za podnošenje kandidature?
– Rok je, ako smem da se citiram prethodnog premijera, bio juče. Trenutno smo jedina zemlja u regionu koja nije podnela zahtev za kandidaturu. Pravo vreme za podnošenje kandidature bi bilo čim se odmrzne Privremeni sporazum, odnosno promeni stav Holandije. Utoliko više jer proces odobravanja statusa kandidata može da potraje prilično dugo, ponekad i do dve godine.
Iako su stavovi Holandije sada nešto labaviji i njihov ministar spoljnih poslova nam dolazi u posetu, činjenica je da su oni i dalje najveća prepreka?
– Dobro je što se polako radi na uspostavljanju intenzivnijeg dijaloga s holandskom vladom i njihovim parlamentom, ali je to trebalo mnogo ranije da se uradi. Možda je bilo bolje da smo umesto konferencija po islamskim i afričkim zemljama ili Latinskoj Americi putovali u Holandiju i radili pre svega na promeni njihovog javnog mnenja, a kasnije i zvaničnog stava. Mislim da ovde nije toliko u pitanju suština zahteva koji Holandija ispostavlja, već je to, nažalost, postao jedan iracionalan stav Holandije koji treba da bude simbol kredibiliteta i integriteta njihove politike kako na evropskom nivou, tako i prema nama. Jednom rečju, od suštine zahteva prešlo se na tvrdoglavost i upornost branjenja sopstvenog stava i od toga se napravilo mnogo veće pitanje nego što ono suštinski jeste.
Ostaje li hapšenje Ratka Mladića uslov svih uslova?
- Dok god on ne bude uhapšen, nad Srbijom će visiti pretnja pritiska i sumnja da li smo zreli kao društvo za Evropu. Ovaj uslov je više simbol suštinske promene politike Srbije prema zaostavštini iz devedesetih i zemljama regiona, a prvenstveno BiH. Hapšenje Mladića samo po sebi neće dovesti do unutrašnje promene odnosa prema prošlosti, kao što se to nije odmah desilo posle hapšenja Miloševića, naprotiv. Treba imati na umu i da daleko veće zemlje koje su odavno članice EU poput Grčke, Španije i Portugala i koje su imale sličnu istoriju i danas imaju ambivalentne stavove prema pitanjima iz svoje prošlosti. Još puno vremena i distanca potrebno je da bi se u celini sagledale počinjene greške.
Iako se zvaničnici ograđuju od toga, mislite li da je priznanje nezavisnog Kosova skriveni uslov za prijem Srbije u EU?
– EU neće moći zvanično da zahteva da Srbija prizna nezavisnost Kosova sve dok u Uniji ima zemalja koje ga nisu priznale. Međutim, treba imati u vidi da će Kosovo ove jeseni dobiti svoju Studiju izvodljivosti i da će polako biti integrisano u Proces stabilizacije i pridruživanja. Takođe, EU sigurno neće oduzeti evropsku perspektivu građanima Kosova, jer od toga zavisi stabilnost političkog sistema na Kosovu, pa i čitavog regiona. Zato je neodrživa politika da će Srbija ulaskom u EU moći kasnije da izmeni status Kosova jer se upravo ulaskom u EU zaokružuju državnost i status jedne zemlje. Priznanje kao takvo možda se neće postaviti kao uslov, ali finalizacija odnosa će sigurno biti neophodna pre ulaska Srbije u EU.
U poslednje vreme se dosta govori o podeli Kosova na srpski i albanski deo. Mislite li da je to moguće rešenje?
– Srbija je, nažalost, tokom pregovora o statusu Kosova imala autističnu političku opciju na vlasti koja nije htela da otvoreno traži ono što je bila suštinska politika Srbije. Svi znamo da podela nije nova ideja. To je jedino moguće rešenje koje na neki način i sada postoji i koje će postojati sve dok postoji prisustvo srpske manjine u značajnijem broju. Međutim, ne treba smetnuti s uma da protok vremena nije u našem interesu jer albanska pozicija sa svakim novim priznanjem sve više jača, dok je život za srpsku manjinu koja nije integrisana ni u srpski ni u kosovski sistem sve teži. Uz to, broj Srba na Kosovu permanentno opada, pa zato ovakva politika Beograda koja igra na paralelne institucije neće moći još dugo da potraje. Mislim da će Beograd tragati za tim da neko drugi saopšti ideju podele Kosova. Naročito posle odluke Međunarodnog suda pravde, koja ipak, bojim se, neće biti tako jasna i koncizna kao što se naši političari nadaju. Pre će biti takve prirode da će svako moći da je tumači na odgovarajući način jer će predstavljati balans između prava na samoopredeljenje i garancije suverenosti i integriteta Srbije.
Možemo li onda očekivati da međunarodna zajednica inicira podelu?
– Nažalost, mislim da je nešto tako nemoguće bez značajnijeg povratka spoljne politike SAD na Balkan. Politika članica EU nije dovoljno jasna i konkretna, već je previše bojažljiva zbog mogućih implikacija podele na Makedoniju i Bosnu. Zato je od suštinske važnosti za eventualnu podelu u budućnosti značajniji upliv SAD, ali je to zaista na dugom štapu i bojim se da su šanse za to svakim danom sve manje.
Naši političari se deklarativno zalažu za EU, a s druge strane je korupcija prevelika, krije se finansiranje stranaka, a veza kriminala, privrede i politike opstaje u svim sistemima. Može li Srbija, ovakva kakva je, u evropsku porodicu?
– Ukoliko se pogleda lista suštinskih koraka koje Srbija mora da preduzme na putu ka EU, vidi se da se trenutno jako malo radi na tome. Takođe, sadašnji politički sistem je okovan lancima proporcionalnog sistema i sadašnjeg modela finansiranja stranaka. Svi pokušaji reforme sistema postaju marginalni u odnosu na modus opstajanja na vlasti i stabilnosti koalicije. Zbog toga je neophodna politika uslovljavanja i stalan pritisak evropskih institucija na Srbiju da bi se reforme izvršile. Srpski političari vrlo dobro znaju šta treba da urade, ali su to ponekad veoma nepopularni potezi za koje imaju strah da će doprineti padu njihovog rejtinga. Sadašnji sistem zahteva stalne kompromise i trgovanje unutar koalicija koje onemogućuju rešavanje konkretnih problema. Takođe, sadašnji nivo integracija je jako nizak. Kada se vidi koje sve uslove Brisela treba ispuniti, jasno je da je premalo urađeno, tako da osim haškog pitanja mi ne možemo ni da razgovaramo o ostalim uslovima koje će Brisel tek tražiti od nas.
Deset suštinskih koraka
Hapšenje Ratka Mladića ili popravljanje odnosa sa Holandijom
Prekid sporova sa susedima (Crna Gora, Hrvatska, BiH) i puna regionalna politička i ekonomska saradnja
Promena makroekonomskog modela i kraj privatizacije (problemi budžetskog i trgovinskog deficita)
Reforma sudstva uz reizbor sudija, bez obzira na moguće primedbe međunarodne zajednice
Borba protiv korupcije na centralnom, a ne samo lokalnom nivou uz departizaciju državne uprave
Liberalizacija javnog sektora (nafta, gas, struja")
Borba protiv tržišnih monopola i kartela sa većom zaštitom potrošača
Regionalizacija zemlje i suštinska decentralizacija
Restitucija oduzete imovine
Transparentni sistem trošenja sredstva IPA fondova, naročito u poljoprivredi
