Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Nov.2016, 12:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba li nam "ustavni stampedo"?
Jasno je da dinamika promene Ustava neće biti onakva kakva je zacrtana Akcionim planom za poglavlje 23, i bolje da se "probiju" rokovi za izmenu najvišeg pravnog akta, nego da se donese nešto poput oktroisanog ustava, izjavio je danas predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Goran Ilić.
Na konferenciji "Implementacija aktivnosti predviđenih Akcionim planom za poglavlje 23", Ilić je rekao da nije bitno samo promeniti Ustav već i u kom smeru ga menjamo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << te da bi promena Ustava samo radi poštovanja rokova predstavljala "ustavni stampedo".
On smatra da do promene Ustava možemo da uradimo mnogo na polju nezavisnosti pravosuđa.
Ilić kaže da su pojedini pravosudni organi, kao što je Specijalni sud za organizovani kriminal, morali da budu mnogo nezavisniji, te da se stiče utisak da su oni sada glavni kanal za politički uticaj umesto da tome budu glavna barijera.
Ne moramo, kaže, da promenio Ustav da bismo to promenili.
Na to je šefica pregovračkog tima Tanja Miščević rekla da je saglasna da "ustavni stampedo" nikako ne smemo da dopustimo.
Miščević kaže da će Akcioni plan za poglavlje 23 u nekom momentu verovatno biti menjan, ali da sad ne može da se predvidi kada će taj trenutak doći.
Do kraja godine još tri poglavlja
Miščević je dodala da je Srbija jako zainteresovana da do kraja godine otvori još tri poglavlja u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji, navodeći da će ključni izazov za to biti sprovođenje obaveza iz poglavlja 23 koje se odnosi na vladavinu oprava.
Ona je rekla da se u ovom momentu u Savetu EU nalaze tri poglavlja, a to su poglavlje 5, koje se odnosi na javne nabavke, kao i poglavlja 25 i 26, koja se tiču nauke, istraživanja, obrazovanja i kulture.
"Jako smo zainteresovani da ta poglavlja otvorimo do kraja godine", rekla je Miščević.
Ona je dodala da se 9. novembra očekuje izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, navodeći da tog izveštaja sledeće godine neće biti, već da će naredni izveštaj uslediti 2018. godine.
Govoreći o ključnim izazovima u sprovođenju obaveza iz poglavlja 23, Miščević je navela da će izveštavanje o sprovođenju akcionog plana za to poglavlje biti krajem januara, te da će Srbija dva puta godišnje o preduzetim aktivnostima na sprovođenju akcionog plana za poglavlje 23 izveštavati Evropsku komisiju.
Prema njenim rečima, to izveštavanje Evropske komisije, kao i unutrašnji mehanizmi za praćenje sprovođenja obaveza iz akcionog plana jeste toliko često da se neće desiti da neke od stvari ne budu primećene u slučaju kašnjenja u ispunjavanju obaveza, kao i konstatovanje napretka.
Miščević je istakla da su ključni izazovi praćenje rokova za ispunjenje obaveza.
"Nama je važno da mere koje smo preduzeli ispunjavamo u rokovima. Upozorenje civilnog društva da se negde kasni je važno i to ćemo poslušati", rekla je Miščević navodeći da je bitno da državni organi zajednički rade sa civilnim društvom na kvalitetu dokumenata koji se odnose na sprovođenje aktivnosti iz akcionog plana.
"Prava uloga civilnog društva je da nadzire i sprovođenje mera iz akcionog plana", rekla je Miščević navodeći da je na putu ka EU saradnja izvršne i zakonodavne vlasti sa civilnim društvom standard.
Kako je navela, državni organi su transparentni i otvoreni u davanju mišljenja na argumentaciju civilnog društva, te da to mora biti obostrani proces.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
