Izvor: Politika, 27.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tranzicioni profiteri
U čemu je tajna radikalskog uspeha – u porastu broja okorelih nacionalista ili je više onih koji su iz socijalno-ekonomskih pobuda zaokruživali broj četiri na glasačkom listiću
Činjenica da su ponovo dobili najviše glasova na parlamentarnim izborima, ali da, po svemu sudeći, opet nisu osvojili i vlast, kao da nije previše zabrinula radikale. Možda i zbog toga što su, u odnosu na izbore 2003. godine, dobili nekih stotinak hiljada glasova više.
Ipak, činjenica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da su stranke takozvanog demokratskog bloka osvojile više glasova nego SRS. Taj podatak sasvim relativizuje uspeh radikala. A još više ga dovodi u pitanje predviđanje da oni ne mogu da sastave novu vladu. Najgore je za jednu stranku da dobije najviše glasova na izborima, a da ne može da bude u vlasti. Još je gore što se radikalima to dogodilo i 2003. godine.
Ipak, prvo mesto radikala na izborima ponovo je izazvalo rasprave o tajni njihovog uspeha, odnosno dilemu da li je to rezultat porasta okorelih nacionalista u Srbiji ili je značajniji udeo radikalskih glasača koji su iz socijalno-ekonomskih pobuda zaokruživali broj četiri na glasačkom listiću.
Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, kaže da pobeda radikala nije nikakvo čudo posle prvog mesta na decembarskim izborima 2003. godine: "Oni su od tada stabilno na prvom mestu, ali razlog tome nije što oni sabiraju glasove ekstremnih nacionalista. U biračkom telu radikala ekstremni nacionalisti čine 15 odsto". Ipak, iako izgleda da je nacionalna retorika radikala najubedljivija, na ovim izborima na Kosovu je više glasova od njih dobila koalicija DSS-NS, što ide u prilog tezi da nacionalizam vlasti ima veću prođu od nacionalizma opozicije.
Stojiljković smatra da radikali veći deo svog uspeha zasnivaju na žrtvama tranzicije. Ljudi koji su ostali bez posla, istrošili rezerve novca, ne vide perspektivu za sebe, mladi koji traže prvi posao i pedesetogodišnjaci od kojih su svi digli ruke, najvećeg zaštitnika nalaze baš u radikalima. U njihovom spotu mladić rumenih obraza traži najobičnije stvari da završi školu, da se zaposli... Ako se sećate rekao je "stalni posao". Naravno, svi znaju da nema stalnog posla u kapitalizmu, ali "stalni posao" je komunistički poklon koji su kao večni san roditelji preneli svojoj deci. Ta namerna greška u govoru najbolje pokazuje umeće radikala da kažu narodu ono što on želi da čuje i voli da čuje i što razume.
U Srbiji je i dalje skoro milion nezaposlenih, a oko 800.000 ljudi živi na granici egzistencije. To je i po Stojiljkoviću ključni rezervoar glasova radikala. "Proizvodnja jeste krenula, ali mnogi građani to još ne osećaju kao veći rast njihovog standarda, a sa druge strane i neizvesnost oko posla veća je nego ikada", kaže Stojiljković.
Pravilo koje se pokazalo kao tačno u zemljama koje su u tranziciju krenule po padu Berlinskog zida jeste da su ekstremne stranke dobijale više glasova u vreme velike nezaposlenosti. U drugim tranzicionim zemljama pojava gubitnika i nezaposlenih je uzrokovala da se u trećoj, četvrtoj i petoj godini tranzicije na vlasti pojave ekstremne nacionalne ili stare komunističke vlasti. U Srbiji se to nije dogodilo.
I Dragan Đilas, koji je upravo zbog činjenice da su radikali u Beogradu osvojili najviše glasova, podneo ostavku na mesto šefa gradskog odbora Demokratske stranke, konstatuje za "Politiku" da "više novca u džepovima birača znači manje glasova za SRS".
Upravo su demokrate, koje sa DSS-om i G17 plus vladaju Beogradom, isticale da je kvalitet života u prestonici znatno bolji nego ranije. Zato se logično nameće i pitanje kako je onda, uprkos činjenici da je prosečna plata u Beogradu veća od proseka u Srbiji, moguće da su radikali najjača stranka i u glavnom gradu, te da su u odnosu na prošle parlamentarne izbore dobili novih 60.000 glasača.
Đilas kratko podseća na činjenicu da je, kada se govori o tih 60.000 ljudi, reč uglavnom o izbeglicama koje žive u prestonici, a u međuvremenu su stekli državljanstvo i pravo glasa. On će podsetiti na činjenicu da je Vojislav Šešelj delio kuće izbeglicama u naselju Busija u Zemunu, ali da im je gradska vlast, u kojoj su i DS i DSS i G17 plus, dovela i struju i puteve i trotoare i autobus. "I DS je tamo dobio 28 glasova, a SRS 736", kaže Đilas.
Po njegovom mišljenju, drugi razlog što izbeglice ne samo u Beogradu nego i širom Srbije glasaju za radikale jeste što "veruju u priču da će kada radikali dođu na vlast ponovo nastati Republika Srpska krajina, da će se vratiti tamo gde su živeli".
Po Đilasu postoji i treći izvor glasova radikala u Beogradu: "Broj glasača SPS-a u Beogradu se smanjio za nekoliko procenata. To su glasači koji su, kada je umro Slobodan Milošević, novog Miloševića videli u Šešelju. A nema više ni Bogoljuba Karića koji je radikalima uzimao deo biračkog tela", kaže Đilas.
Stojiljković kaže da od 2000. godine za takozvanu demokratsku opciju glasa dva i po miliona ljudi, a za stranke bivšeg režima (SRS, SPS) oko 1,4 miliona. "Za uspon i stabilnost SRS bitno je što je ona stožer, kičma stranaka bivšeg režima. U demokratskom bloku ne postoji takav lider kome bi po navici odlazili glasovi", kaže Stojiljković. Zato demokratski blok razmenjuje glasove tako da to izgleda kao presipanje iz šupljeg u prazno.
To je razlog da Đilas kaže: "Još je rano da se o tome govori, ali zašto se na narednim izborima u Beogradu ne bi demokratska opcija pojavila zajedno, zašto bi se rasipala na tri strane".
Stojiljković konstatuje i da su radikali uspeli da se nametnu kao borci protiv korupcije. "Demokratski blok se prozivao međusobno u mnogim aferama i to je jedan razlog što se za njega vezuju korupcije. Drugi je što su radikali relativno dugo van vlasti. Na njoj ih nema od 2000. godine. A korupcija se vezuje za vlast", kaže Stojiljković. Niko ne zna šta se dogodilo sa tužbama koje je Božidar Đelić podneo zbog radikalskih zloupotreba republičkog budžeta. S druge strane, očigledno je da priča o stanovima Tomislava Nikolića nije bila dovoljna da se on pretvori u očima glasača u korumpiranog političara. Ni sasvim suprotne izjave Nikolića i Vučića o susretima sa jednim od najbogatijih Srba nisu poslužile kao povod za opštu sumnju da radikali imaju veze sa tajkunima kao i lideri drugih stranaka.
U jednoj rečenici, analiza tajne uspeha radikala, koju izvodi Zoran Stojiljković glasi: više za uspeh duguju svojim protivnicima i vremenu tranzicije nego sebi. Ali i ako im se protivnici ne opamete, vreme ne radi za njih. Međutim, naivan je svako ko misli da će za dve godine radikali izgledati kao sada. Oni su pokazali da umeju da se menjaju, da se prilagođavaju. Uostalom, zar Nikolić nije osvojio više glasova od Vojislava Šešelja.
Ivana Anojčić
-----------------------------------------------------------
Presudni obrazovanje i starost
Uspeh Srpske radikalne stranke u gradskim sredinama statističar dr Miladin Kovačević objašnjava dobrom kampanjom koju je ova partija vodila i zahvaljujući kojoj je uspela da u svoj birački tabor pridobije i glasače nekih drugih partija, pre svega Socijalističke partije Srbije.
- Radikali su osvojili stotinak hiljada glasova više u odnosu na rezultat koji su imali na izborima 2003. godine. To nije neka drastična promena, jer su već iza sebe imali milion birača. Ti novi glasači su proporcionalno raspoređeni u svim sredinama. Potpuno je pogrešno uverenje da je socijalni momenat presudan za opredeljenje birača. Otuda iznenađenje što su radikali dobili više glasova u gradskim sredinama gde se bolji živi. Istraživanja, međutim, pokazuju da su obrazovanje i starosna dob dva odlučujuća faktora koja utiču na opredeljenje glasača - kaže Kovačević.
Prema njegovim rečima, uspeh SRS-a u Beogradu ne bi trebalo za bude nikakvo iznenađenje. "Setite se da je na izborima za gradonačelnika glavnog grada kandidat DS-a Nenad Bogdanović za dlaku pobedio kandidata radikala Aleksandra Vučića".
On ističe da se jedino može govoriti o tome da nešto više simpatija za radikale imaju manje obrazovani birači. Ali i to je relativno, jer radikalski nastrojenih birača ima među svim slojevima stanovništva i to se nije menjalo još od 1992. godine. Oni, takođe, tradicionalno mnogo glasova dobijaju u vojvođanskim gradovima, a to se samo potvrdilo i na ovim izborima.
J. C.
-----------------------------------------------------------
Ješić: Izbeglice glasale za SRS
Novi Sad - U osam vojvođanskih opština (Stara Pazova, Sremska Mitrovica, Titel, Srbobran, Pećinci, Inđija, Žabalj i Bačka Palanka) Srpska radikalna stranka je na proteklim izborima osvojila više glasova nego sve ostale stranke koje su prešle cenzus zajedno. U Žablju je za SRS glasalo bezmalo 50 odsto (49,51), Titelu 45,90 odsto, a u Inđiji, gde građani tradicionalno od 2000. godine glasaju za demokratske stranke, radikali su osvojili 43,15 odsto glasova.
Predsednik opštine Inđija Goran Ješić (DS), od 2000. godine kada je kao najmlađi predsednik opštine u onoj Jugoslaviji ubedljivo dobijao sve izbore, kaže da ovi rezultati ne predstavljaju nikakvo iznenađenje. "Jer za SRS su glasale izbeglice, koje su sticanjem državljanstva dobile pravo glasa. Od prošlih do ovih izbora oko dve hiljade izbeglica je u našoj opštini steklo pravo glasa", kaže Ješić i dodaje da je i "DS utrostručila broj glasova u odnosu na 2003. godinu. Tada je za DS u Inđiji glasalo 1.800 glasača, a na ovim izborima dobili smo 6.000 glasova".
Inđija je, prema zvaničnim biračkim spiskovima 2003. imala 37.100, a na ovim izborima 39.700 birača.
Od 45 vojvođanskih opština, uključujući grad Novi Sad, G 17 plus jedino u seoskoj opštini Mali Iđoš nije prešla cenzus. U ovoj opštini gde je mađarsko stanovništvo većinsko, prvi je SRS sa 20,03 odsto, a sledi DS sa 15,18 odsto. Jedino ove dve partije su u Malom Iđošu dobile više od pet odsto glasova.
M. L.
[objavljeno: 27.01.2007.]
