Izvor: Politika, 11.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trampa Kosova za drugi mandat genseka
Londonski „Tajms” juče digao uzbunu da je Ban Ki Mun u Moskvi činio prevelike ustupke Rusima u zamenu za fotelju u UN
U želji da osigura rusku podršku za svoj drugi mandat na položaju generalnog sekretara UN Ban Ki Mun je prilikom posete Moskvi imao previše razumevanja za tvrdi ruski stav protiv nezavisnosti Kosova. Toga se barem pribojavaju zapadne diplomate, koje, kako juče piše londonski „Tajms”,strahuju da je Kremlj izvršio pritisak na Ban Ki Muna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da „ignoriše ili, u najmanju ruku, prolongira rok od 120 dana” za prenošenje nadležnosti sa misije UN na kosovske institucije. Rezultat toga bi, kako piše „Tajms”, mogao bi da bude novi „prelazni period” bez „određenog statusa” u kome bi se našlo Kosovo uprkos proglašenju nezavisnosti 17. februara.
Takođe, navodi se da bi Rusija mogla da ubedi generalnog sekretarada imenuje pregovarača koji bi pokušao da obnovi razgovore između Beograda i kosovskih Albanaca. Kako spekulišu diplomate, to bi mogao da bude zvaničnik UN za mirovne operacije Francuz Žan Mari Gejno, koji odlazi. Tanjug je juče objavio da bi Gejno uskoro trebalo da doputuje u Beograd. Tačan datum njegovog dolaska još nije utanačen, a sama najava posete usledila je, kako je rečeno Tanjugu u sedištu UN na Ist Riveru, nakon razgovora šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića i Ban Ki Muna i čvrstog obećanja prvog čoveka svetske organizacije da će UN pokrenuti istragu o događajima u Mitrovici od 17. marta.
List komentariše da generalni sekretar ne može da izbegne sukob velikih sila oko Kosov, jer je zapadni plan da misiju UN na Kosovu nasledi misija EU.
Zabrinutost zapadnih zvaničnika za sudbinu nezavisnog Kosova osetila se pre nekoliko dana u izjavi bivšeg Ahtisarijevog zamenika Alberta Roana koji je konstatovao da misija UN na Kosovu „ne dobija nikakve instrukcije iz Njujorka o predaji ovlašćenja”.
Da status Kosova nije rešen jednostranim proglašenjem nezavisnosti, zapadne zemlje su se već uverile. Tome je doprinela izuzetno aktivna spoljnopolitička bitka državnog vrha Srbije i ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, koji je kao osnovni cilj politike Beograda do zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru naveo da nezavisnost prizna što manji broj država.
Iako je kosovska skupština usvojila ustav kojim se garantuje suverenost na celoj teritoriji Kosova, on je za sada samo mrtvo slovo na papiru. Srbi ne priznaju institucije kosovskih Albanaca i odlučni su da se institucionalno odvoje od vlade u Prištini, kao i da ne prihvate Misiju EU, koja je u pokrajinu poslata mimo odluke Saveta bezbednosti UN. U tome imaju konstantnu podršku Rusije, koja još od okončanja neuspelih pregovora o statusu insistira na novim pregovorima između Beograda i Prištine, poštovanju Rezolucije 1244 i nelegitimnosti misije EU koja bi, na osnovu političke odluke zemalja članica EU, 15. juna trebalo da preuzme nadležnosti od Unmika. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u prošli petak u državnoj Dumi nagovestio da će do „razgovora o nadležnostima morati da dođe i da će se oni ticati prava Srba i nealbanaca na samopredeljenje na teritoriji Kosova”.
Britanski analitičar Tim Džuda juče je cenio da je „trenutno najvažnije pitanje ko kontroliše situaciju na Kosovu, objasnivši da još od 17. februara traje borba za prevlast i kontrolu ne samo nad srpskim delovima već i nad albanskim.
Govoreći o odluci Beograda da uz parlamentarne izbore na Kosovu i Metohiji sprovede i lokalne, Džuda je u intervjuu za Bi-Bi-Si rekao da je to „još jedan korak u pravcu daljeg učvršćivanja podela koje na Kosovu postoje od 1999. godine, a onda i onih koje su se pojavile 17. februara, kada je Priština proglasila nezavisnost”.
Ban Ki Munje uoči odlaska u Moskvu u intervjuu ruskoj agenciji RIA Novostio mogućnosti podele ovlašćenja između administracije UN i Misije EU rekao je da „u okviru mandata punoća vlasti na celoj teritoriji Kosova ostaje na misiji UN”. Dodao je da će se u vezi sa tim „veoma tesno koordinisati napori i sprovoditi konsultacije sa svim zainteresovanim stranama: EU, vladom Rusije, Vladom Srbije i kosovskim vlastima”.
Generalni sekretar je u Moskvi primljen na najvišem državnom nivou, a iz brojnih izveštaja o razgovorima vrlo se malo moglo saznati o njihovoj suštini. Jedino što se sasvim sigurno zna jeste da je visoki gost od svih domaćina morao da sluša o nepravdi nanetoj Srbiji nezakonitim otcepljenjem Kosova, ulozi UN koja se ne tumači onako kako Rezolucija 1244 predviđa. Ni u jednoj izjavi posle razgovora nije rečeno kako je generalni sekretar na to reagovao.
Novinari su najviše očekivali od sastanka s ministrom inostranih poslova Rusije, ali ni sa tih razgovora, osim kurtoaznih izjava, nije „procurelo” gotovo ništa. Ipak, Lavrov je saopštio da su se sagovornici složili da se Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN mora poštovati.
Ruska štampa ocenila je juče da je Kosovo bila jedna od „najbolnijih” tema za Ban Ki Muna, koji je više puta izjavljivao da ne može da daje ocenu o legalnosti jednostranog proglašenja secesije i da je to stvar država-članica. „Po mišljenju mnogih eksperata, međutim, odbijanjem da zauzme jasnu poziciju o Kosovu u uslovima odsustva konsenzusa u SB UN, Ban Ki Mun je podesio ponašanje prema zapadnim zemljama, koje su lobirale za stvaranje nove države na teritoriji Srbije bez saglasnosti Beograda”, ocenila je „Nezavisimaja gazeta”. „Novije izvestija” istakle su povodom posete Ban Ki Muna da je za rusko rukovodstvo predstavljala udarac njegova „prećutna saglasnost sa davanjem nezavisnosti Kosovu mimo UN”. „Nemirna srpska pokrajina već je drugo principijelno pitanje za poslednjih pet godina, gde je stav UN (uključujući Savet bezbednosti) bio ignorisan”, piše taj dnevnik, dodajući da je „s tim u vezi reputacija Ban Ki Muna kao neangažovanog političara svetskih razmera nedvosmisleno stavljena pod sumnju”.
-----------------------------------------------------------
I NATO podbacio
Nepuna dva meseca po jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i nakon što je samo 36 država priznalo takvu državu (umesto barem osamdeset, kako se očekivalo), nezadovoljstvo zapadnih diplomata, tempom priznavanja kosovske državnosti potvrdio je preksinoć i vrhovni komandant NATO-a za Evropu Benc Kredok. On je izrazio zabrinutost zbog toga što je „suviše malo zemalja članica Alijanse priznalo Kosovo kao nezavisnu državu”.
-----------------------------------------------------------
Galuči važniji od Rikera
„Tajms” ističe da je uloga Ban Ki Muna u kosovskom problemu od ranije vrlo kontroverzna, jer je generalni sekretar „nedavno doveo do podela u samoj misiji UN na Kosovu, usprotivivši se Joahimu Rikeru, šefu misije UN.
Ban Ki Mun je, navodi „Tajms”, odbio da na Rikerov zahtev razreši dužnosti Džerarda Galučija, američkog generala zaduženog za trupe UN u severnom delu Kosovske Mitrovice, nakon što je Galuči oštro kritikovao svoje pretpostavljene zbog toga što su odobrili akciju snaga Kfora i kosovske policije, koja je potom sredinom prošlog meseca dovela do sukoba oko zgrade suda u Kosovskoj Mitrovici, u kojima je bilo povređenih i poginulih.
Biljana Mitrinović
-----------------------------------------------------------
Varma demantuje „Tajms”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 11. aprila – Brendon Varma, portparol generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, izjavio je za „Politiku” da je tekst objavljen u londonskom „Tajmsu” – „potpuno netačan”. I da, zapravo, Ban Ki Mun „ne planira da imenuje svog izaslanika koji bi pomogao ili posredovao da se održe pregovori Beograda i Prištine”.
Francuz Žan Mari Geno, pomenut u „Tajmsovom” izveštaju, mogao bi „uskoro da putuje u region ali samo u svojstvu njegove sadašnje funkcije šefa odeljenja za mirovne operacije UN”, dodao je Varma.
M. P.
[objavljeno: 12/04/2008]
