Izvor: Blic, 06.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tijanić: Konfuzija i provizija
Tijanić: Konfuzija i provizija
BEOGRAD - Socijalni sadizam, osećaj grandioznosti, pravna i medijska nedodirljivost, Srbija kao privatno vlasništvo grupe - koja na bazi napredne reformističko-oralne orijentacije, polaže veća prava na naš novac, zakone, parlament, DOS, medije, privredu, zemlju i Srbiju od ostalih Srba, taj koeficijent skrivene moći Zorana Đinđića, koji je danas veći od koeficijenta moći Miloševića na vrhuncu vlasti, očitava se u bahatom saopštenju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << DS, odgovor je Aleksandra Tijanića, novinara povodom saopštenja DS.
'U zemlji gde nijedan serijski ubica nije uhvaćen, u zemlji koja nije razrešila nijedno ritualno i političko ubistvo, u društvu koje se namerno iznutra i sa vrha rastače, u sistemu kojem caruju korupcija i mafija, u državi koja još ne zna da li to jeste - kompletan vrh DS napregao se, do granice hernije (srpski: kile), da dokaže moje nepostojeće krivično delo. Ako je Alija Delimustafić to što vi tvrdite da jeste - sudite mu! Vratite ceo postupak na početak. Činite šta vam drago. Smenite vojnog i civilnog tužioca. Ali, ni njegovo streljanje neće od našeg slučajnog petominutnog susreta, pred pedeset svedoka, napraviti moje krivično delo'. Tijanič ističe da, 'ako, međutim, DS, pored policije i tajne policije, već ima formirane i sudove, koji Srbima presuđuju u slučajevima kad zvanično pravosuđe ne pokazuju dovoljno dresiranosti, budnosti i revnosti', onda 'ima prava na poslednju želju'.
'Hoću da pre vešanja, u moju ćeliju, bez telohranitelja, dođu momčine Đinđić, Beba, Čeda, Kiza i Vesa. Da popričamo kao Srbin i Srpkinje. Ipak, bojim se da ništa ne može spasiti demokratskog i reformatskog lidera Đinđića od suđenja. Ukoliko već nije iznad zakona, procedura je poznata: postoji Drugi opštinski sud, postoji okrivljeni, postoje dokazi ili, ako dokaza nema, postoji kazna za teške klevete, obmanjivanje čitave Srbije, zloupotreba Saveta za državnu bezbednost, silovanje medija (pogotovu onog ružičastog sa Pinka), televizijsko izdavanje naređenja policiji i tajnoj policiji, mešanje sudske, izvršne i zakonodavne vlasti'.
Tijanić smatra da će tako, 'okrivljeni Đinđić naučiti da osnovni sastav političkog integriteta čini poštenje'.
'Koja od ove dve reči - integritet i poštenje - kod predsednika srpske vlade, izaziva epilepsiju? Da završim sa ovom nedostojnom debatom u vremenima gladi i bede običnih građana. Neću da igram po srpskom groblju, čekam suđenje! Ne krijem da moja biografija ima i svetlih trenutaka i perioda na koje nisam ponosan. no, ako sam bio tako loš, kako to da sam godinama bio kućni prijatelj premijera? Kako to, da pretprošlo leto nisam u Pržnom mogao od Vesića da popijem kafu? Dođe i od sabajle me moli da neke političke analize i predloge koje sam radio za jednog drugog lidera pošaljem i Đinđiću. Dao sam mu. Izgledao je zahvalan kao tibetansko štene koje ima kožu tri broja veću. Zašto sam, na kraju, ja toliko loš kad sam Slobu, posle Dejtona, jednom u životu video u četiri oka; a ministar savezne policije, usred televizijske emisije u Nišu, priznaje da se njegov šef Zoran Đinđić od 1992. do 1997. više od desetine puta nasamo video sa Slobom?! Niko ne zna nijednu reč o čemu su pričali. Da li je Sloba danas u Hagu da pred našim sudom ne ispriča detalje razgovora?
Nisam iznenađen kafkijanskim procesom koji mi se dešava. Svi će Srbi, ranije ili docnije, doći pod udar sistema koji je izumljen da dresira naciju. Ništa drugo se ne može očekivati od politike koju čini pedeset procenata parola, 30 odsto konfuzije i 20 procenata provizije!
