Izvor: Blic, 30.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tesna trka za predsednika
Predsednički izbori 20. januara biće apsolutno najmanje izvesni izbori do sada u Srbiji. Biće to rezultatski vrlo tesno i neizvesno, kaže u razgovoru za "Blic nedelje" Marko Blagojević, programski direktor Cesida.
- U ovom trenutku je potpuno neizvesno ko će kako da prođe na predsedničkim izborima. Postoji velika izvesnost da će biti drugog kruga 3. februara, ali grdno se vara svako onaj ko misli da su ovi izbori gotovi i da se zna pobednik.
Koliko bi Tadiću >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << značila podrška DSS u drugom krugu?
Sigurno bi značila u smislu da bi mogao da bude malo opušteniji nego što je danas u toj trci. Podsetiću da je na predsedničkim izborima 2004. godine u drugom krugu Tadić formalno dobio podršku DSS, ali analize su ipak pokazale da ta podrška nije bila presudna. U drugom krugu je izašlo pet odsto više birača, a presudilo je to što su tada glasali birači DS koji nisu izašli u prvom krugu. Sada, kada može da presudi jako mali broj glasova, svaka podrška je jako važna. I to ne samo podrška DSS, već i birača mađarskog kandidata, LDP i drugih partija.
Može li Tadić da pobedi i bez te podrške?
Ključ uspeha DS je pre svega da motiviše sopstvene birače da izađu na izbore, jer iskustvo pokazuje da su demokratski orijentisani birači skloniji neizlasku zbog kišice, slave i drugih često trivijalnih stvari. Ono što je važno jeste da stranke iskoriste maksimum svojih potencijala, koji su uvek viši od realizovanog rezultata. Radikali realizuju 90 odsto svojih potencijala, DS najviše 80 odsto. Uoči ovih predsedničkih izbora potencijali Tadića i Nikolića su izjednačeni - obojica mogu da računaju na po 1,1 milion glasova, i to u prvom krugu. Ako DS opet realizuje 80 odsto svojih potencijala u prvom krugu, opet ostaje još oko 200.000 ljudi koji mogu da glasaju u drugom krugu. Dakle, Tadić mora da vodi računa o prioritetima svog biračkog tela jer ono prvo može da ga odvede u pobedu. Ti prioriteti su za DS, pre svega, put ka Evropi, dok je za Nikolića oslonac Kosovo. Dakle, imamo proevropsko naspram nacionalnog. Između dva kruga Tadić mora da se obrati i biračima drugih partija, a to su pre svega birači G17 plus, LDP i dobro parče birača DSS-NS. Narodnjački blok ima oko 650.000 glasova, a istraživanja pokazuju da su njihovi birači podeljeni, bez obzira kome Koštunica pruži formalnu podršku. Naša istraživanja pokazuju da 50 odsto birača DSS-NS smatra bliskom DS, 25 odsto radikale, a 25 je neopredeljeno. Dakle, odnos je 2:1 za DS. Zadatak DS je da se između dva kruga obrati i tom delu biračkog tela, i to da odmeri kako, jer se ne može svima obraćati na isti način.
Koliko dobra kampanja i dobre poruke mogu da utiču na rezultat?
One ovog puta mogu biti presudne. Dobra kampanja može za par procentnih poena da podigne rezultat, a to će sada biti presudno.
Razlika između Tadića i Nikolića 2004. nije bila veća od nekoliko procenata. Sada će biti još manja. Sada je više nego ikada svaki glas presudan.
Kako ocenjujete sadašnje kampanje?
Kampanja radikala je odlična, Mrkonjićeva kampanja takođe nije loša. Mislim da će kampanja demokrata tek postati jako dobra. Ona sada nije vrednosno uokvirena, jer je kreirana u trenutku kada se nije znalo šta i kako, ni čiju podršku imaju, ni koliko je kandidata.
Kakva izlaznost se očekuje na predsedničkim, a kakva na lokalnim izborima?
Najveća izlaznost je na parlamentarnim izborima i poslednji put ona je bila oko 60 odsto. Očekujem da će odziv na predsedničkim izborima 20. januara biti manji nego na poslednjim parlamentarnim izborima. Ako bih morao da prognoziram, rekao bih da će odziv biti između 40 i 45 odsto. Na lokalu je uvek najmanja izlaznost, pa bude i ispod 40 odsto. Ipak, sada su opštine dobile daleko veća ovlašćenja, pa preuzimaju staranje o školama, domovima zdravlja i to može biti motiv da građani izađu na ove izbore u većem broju.
Gradonačelnike će ubuduće birati gradski odbornici, a ne građani direktno? Koliko to ostavlja mesta za manipulacije i dogovore stranaka?
To je vraćanje na staro rešenje od pre 2004. Takvo rešenje imalo bi smisla samo u slučaju smanjena nadležnosti gradonačelnika. Ako bi njegova funkcija bila simbolična, onda je besmisleno da ga građani biraju neposredno. Ovako, uz široka ovlašćenja gradonačelnika, koji upravlja budžetom i ima velike nadležnosti, daleko bolje rešenje je da ga građani biraju. Izbor gradonačelnika od strane odbornika ostavlja prostor za partijske kalkulacije i proračune, i njegov izbor sveo bi se na procenu interesa partija.
Cenzus od sedam odsto neprihvatljiv
Lokalni izbori najavljeni su za 11. maj po proporcionalnom sistemu. Uz cenzus od pet odsto pojavio se i predlog da on bude sedam odsto za liste koalicija. Kako to objašnjavate?
-Cenzus od sedam odsto je preko svake mere visok. On se do sada uopšte nije pominjao. Čuo sam obrazloženje predlagača iz DS, koje zvuči sasvim neubedljivo. Ostaje pitanje šta su pravi motivi ovog predloga, a oni sigurno postoje. Nešto se krije iza toga. Uvoditi ovako ozbiljne izmene na mala vrata, noć uoči izglasavanja zakona, nisu stvari koje se dešavaju u demokratskim zemljama. Ako je cilj da se spreči neka koalicija koja je u najavi, onda je to potpuno neprihvatljivo. Cesid je inače predlagao da cenzus bude tri odsto, jer je i pet odsto mnogo na lokalnom nivou. Visokim cenzusom se eliminišu grupe građana, manje stranke. Time se bitno menja volja građana, pogotovo na lokalu. Cesid je predložio drugačiji izborni sistem jer smatramo da odgovornost u lokalnoj vlasti mora da ima ime i prezime, tj., da bude personalizovana. Naš predlog je takođe predviđao proporcionalni izborni sistem, dakle, čitava opština je jedna izborna jedinica, ali sa prednostima većinskog sistema. Po našem predlogu, birači bi glasali za ljude, a ne za partije, a onda bi svi glasovi otišli partiji u zajedničku opštinsku korpu. Onda se primeni cenzus, utvrdi broj mandata, a stranka je dužna da mandate da onim poslanicima koji su osvojili najveći broj glasova. Naš predlog nije prošao, iako smatram da bi birači trebalo da znaju tačno za kog kandidata glasaju i da tačno znaju ko ih u skupštini predstavlja.
