Izvor: Blic, 08.Mar.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško do podele Kosova
Srbija je prokockala šansu za podelu Kosova. Poslovično loša diplomatska veština srpskih zvaničnika ponovo je zakazala i sada je izvesnije da ćemo ostati bez ičega nego da ćemo uspeti da legalizujemo podelu po etničkoj liniji koja postoji na terenu od 1999. - složni su u oceni sagovornici „Blica nedelje".
- Izgleda da ovde niko nije sposoban na delimičan poraz, već isključivo na kompletan, koji će posle u domaćoj javnosti braniti istorijskom nepravdom. Zato >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je realnija gubitnička varijanta, posebno u momentu kada našu i onako lošu poziciju dodatno otežavaju političari koji otvoreno pozivaju na sukobe i time pritiskaju drugu stranu da učini isto - smatra Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose i ekspert za Kosovo.
U prilog tome govore i dešavanja sa terena. Dok se Srbi otvoreno sukobljavaju s međunarodnom zajednicom, albanska strana ojačava svoju poziciju. Kada velike sile jednom priznaju Kosovo u tim granicama, teško će menjati odluke.
- Moramo da shvatimo da se Deklaracija o nezavisnosti Kosova poziva na Ahtisarijev plan prema kome se administrativne granice pretvaraju u državne. Iako taj plan nije prošao u Savetu bezbednosti, realnost je da se uveliko sprovodi. Zato je ravno nemogućem da se sve usvojene odluke promene samo zato što se nisu ispunila očekivanja naših zvaničnika da će očuvati celo Kosovo - objašnjava Dušan Lazić, bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose.
Nadzor EU
U podelu Kosova ne veruju preterano ni evropski eksperti i poznavaoci istorije regiona.
- Najverovatniji scenario na duže staze je faktička podela Kosova, koja verovatno nikada neće moći da bude legalizovana. To zapravo znači da bi Kosovo zadržalo svoju nezavisnost pod nadzorom EU, ali bi delovi u kojima je srpsko stanovništvo većinsko, posebno sever, imali visok nivo autonomije i njima bi se vladalo iz Beograda. To bi zapravo bila neformalna podela koju bi spoljni svet prihvatao sve dok to ne ugrozi pretpostavku o jedinstvenoj legalnoj suverenoj državi - objašnjava Spiros Ekonomides, profesor međunarodnog prava na Londonskom ekonomskom fakultetu.
U razloge zašto Kosovo nikada neće biti legano podeljeno ubraja se i činjenica da bi se time otvorilo pitanje promena mnogih drugih granica na teritoriji Balkana. Sa tim se slaže i bivši američki ambasador Vilijam Montgomeri.
- Čak ni u pregovorima koje je nadzirala „trojka", podela nije bila ozbiljna opcija, jer kada su SAD jasno rekle da celo Kosovo treba da dobije nezavisnost, nije postojao razlog da se kosovski Albanci zadovolje manjim. Podela je jedino mogla da se izvede pre nekoliko godina i tada bi SAD morale jasno da kažu Albancima da će dobiti samo deo teritorije, ali bi i to bilo teško zbog isključivih stavova obe zavađene strane - tvrdi Montgomeri.
On i po pitanju faktičke podele upozorava na probleme. Pre svega, pitanje je koliko će slobode Euleks, Unmik, Kfor i kosovska vlada dati srpskim enklavama na severu, ali i koliko će one biti ekonomski i socijalno održive.
- Najveći problem je koliko će Srbi pod diktatom pojedinaca u Beogradu forsirati konfrontaciju koja bi mogla da izazove snažnu reakciju mirovnih misija - kaže Montgomeri.
Španski presedan
Nešto drugačije razmišlja Tim Džuda, britanski stručnjak za Balkan, koji tvrdi da je legalna podela Kosova moguća s dolaskom budućih, manje ostrašćenih generacija.
- Ne mislim da srpske vlasti veruju da podela može da bude legalizovana u bliskoj budućnosti, ali sam siguran da očekuju da će u sledećim godinama to biti moguće, i to ne samo za sever. Mislim da u novonastaloj situaciju srpske vlasti samo ispituju koliko daleko mogu da odu u učvršćivanju svoje pozicije, posebno u enklavama - kaže Džuda.
Kako kaže, to bi bilo moguće kroz analogiju sa španskom enklavom Ljivija, gradom okruženim francuskim teritorijama.
- Ljivija je enklava još od 1659. Jednoga dana, siguran sam, čuće se među srpskim akademicima da, ukoliko Španija može da ima grad okružen francuskim teritorijama, Srbija treba i može da ima isto za Gračanicu. Ja ne govorim da je to realno ili čak i poželjno, već da pošto svi volimo da pričamo o presedanima za Kosovo, postoji čak i presedan za enklave - slikovit je Džuda.
Raseliti enklave
Sada, međutim, ne postoje uslovi za tako nešto. Zato, Milan Nikolić iz Centra za proučavanje alternativa upozorava da je jedino, mada malo verovatno, rešenje upravo u faktičkom zadržavanju severa i premeštanju ljudi iz enklava južno od Ibra.
- Da bismo premestili te ljude, moramo da krenemo u pregovore s albanskim vlastima. Ali, s obzirom na neracionalnost naših zvaničnika, ne verujem u sposobnost da to i uradimo. Ostaćemo bez Kosova, a što je najgore, i bez evropske perspektive. To će nam doneti naša politička elita, nekompetentna i nesposobna, čiji patrotizam zapravo pokriva korupciju i malverzacije - kaže Nikolić.
On podseća i da se čak 30 odsto građana Srbije u istraživanju javnog mnjenja opredelilo za podelu Kosova, ali da su naši političari to zanemarili i prokockali realnu šansu za kompenzaciju, na osnovu pravne jurisdikcije na Kosovu koju je garantovala i rezolucija 1244.
Šta sa Srbima južno od Ibra?
Srpsko stanovništvo je brojnije južno od Ibra nego na samom severu Kosova, kaže Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose i ekspert za Kosovo.
- Problem je što su se sve ideje o podeli koje su stigle iz Beograda odnosile na severni deo. Ali, mi sada već imamo suštinsku podeljenost po etničkoj liniji, što može da traje decenijama. Nažalost, legalizacija toga je ogroman zadatak koji zahteva državu jaču i stabilniju od naše - kaže Janjić.
Istorija će suditi
Dušan Lazić tvrdi da je zvanična srpska politika prema Kosovu inspirisana isključivo stranačkim interesima, za koje će i Srbija i kosovski Srbi biti bezobzirno žrtvovani.
- Istorija će to žestoko oceniti. Pre svega premijera, koji će, izvesno, biti ocenjen kao najcrnja figura. Jasno je da je, busajući se patriotistički u grudi, žrtvovao budućnost svoje zemlje i izgubio sve - kaže Milan Nikolić.
