Izvor: Politika, 28.Sep.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teme razgovora Beograda i Prištine do kraja nedelje
Izvor iz vlade kaže da će pre početka razgovora o tehničkim pitanjima morati da se ustanovi politički okvir za njihovo rešavanje
Kako „Politika” saznaje u vladi, osim opšteg stava da će razgovori između Beograda i Prištine krenuti od tema lakših za rešavanje, još uvek nije poznato o kojim će se konkretnim problemima razgovarati.
„Svakako će to biti pitanja tehničkog karaktera, poput rešavanja problema sa strujom i telefonijom, ali je sada još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uvek rano da izađemo sa konkretnim temama”, kaže ovaj izvor iz vlade, koji najavljuje da će neke pouzdanije informacije moći možda da se saopšte tek krajem nedelje, „pošto proces usaglašavanja uveliko traje”.
Ovaj izvor kaže da će eksperti učestvovati u razgovorima, ali ne veruje da bi i direktori javnih preduzeća, kako se spominje u nekim medijima, mogli da se nađu za stolom sa kosovskim Albancima. Na pitanje da li će pre početka razgovora o tehničkim pitanjima morati da se ustanovi i politički okvir za njihovo rešavanje, izvor iz vlade najavljuje da će to svakako morati da se učini, „jer svako pitanje ima politički okvir”.
Međutim, bivši potpredsednik vlade i učesnik razgovora sa kosovskim Albancima iz 2003. godine Nebojša Čović, smatra da pitanja poput struje ili telefonije mogu da se rešavaju bez političkog okvira. „To su tehnička pitanja. Na primer, na teritoriji Srbije imamo elektrodistribuciju Beograda, Leskovca i mnoge druge. Po tom ključu teritorijalne organizovanosti, a mislim da je tako organizovana i telefonija, delimično i saobraćaj, treba postaviti stvari za početak”, predlaže Čović.
Potpisnik sporazuma sa šefom Unmika Hansom Hakerupom iz 2001. godine, koji je Srbiji obezbedio institucionalno prisustvo na KiM, kaže za „Politiku” da je sasvim normalno da, kada su dve strane na toliko udaljenim polovima, a žele da pokrenu dijalog, on počne sa „prostijim stvarima koje u sebi imaju što manje politike”.
U ta pitanja Čović uključuje sve tehničke probleme poput: elektroprivrede, telefonije, vodosnabdevanja, privrede, industrije, ekonomije, poreskog prometa, zaustavljanja šverca i kriminala. „I sve do toga da se najzad vidi ko su odgovorni ljudi za počinjene zločine na KiM, što je malo teže pitanje, ali je takođe važno”, zaključuje Čović.
Politički analitičari iz Prištine Nedžmedin Spahiju za „Politiku” kaže da će najavljeni pregovori Beograda i Prištine zavisiti od mnogih faktora. Prvenstveno od Vašingtona, Brisela, ali i Prištine i Beograda, a poznato je „šta su težnje” Beograda a šta Prištine.
„Vlasti u Prištini težiće da dijalogom reše životna svakodnevna pitanja ljudi. A to su pitanje slobode kretanja, ali i nesmetan protok robe, rada carinskih službi, a akcenat će staviti na rešavanje problema u vezi sa kriminalom”, kaže Spahiju. On pretpostavlja da će se beogradske vlasti fokusirati na razgovore o ustavnom uređenju Kosova, odnosno na što bolji položaj Srba koji će biti garantovan Ustavom i zakonima.
Druga tema kojom se mediji već uveliko bave su nagađanja ko će biti učesnici budućih razgovora. Sagovornici „Politike” tvrde da se još ništa pouzdano ne zna u vezi s tim.
Urednik „Nove srpske političke misli” Đorđe Vukadinović smatra da je pitanje ko će učestvovati u razgovorima manje važno od postavljanja okvira unutar koga će se raditi i tema o kojima će se razgovarati. „Kada kažem okvir, mislim na to da se još uvek ne zna da li će se razgovori voditi pod pokroviteljstvom EU, što bi hteli Brisel i Vašington, ili će biti uključene i UN ili i još neke članice Saveta bezbednosti UN”, kaže Vukadinović i dodaje da ako status nije prva tema razgovora, onda je i logično da nivo učesnika bude niži i da razgovaraju tehnička lica, odnosno eksperti.
Čović podseća da je Srbija već primenjivala ovaj model i da nije loše da razgovori počnu na nivou eksperata, „jer onda dijalog kroz konkretno rešavanje problema poprimi nivo međusobnog poverenja, a onda postepeno treba podizati i nivo učesnika”.
B. Mitrinović
B. Radomirović
-----------------------------------------------------------
Čović: Hrabrost sesti sa Tačijem
Jedna od otežavajućih okolnosti jeste i pitanje ko će sedeti s druge, albanske, strane stola. Mi možemo, opravdano, da budemo gadljivi prema Hašimu Tačiju. Ali se sada postavlja pitanje ko sa srpske strane ima hrabrosti da sedne sa Tačijem, jer taj ko sedne izgubiće na unutrašnjopolitičkom planu, pošto opozicija jedva čeka da ga napadne. To jeste nezahvalan posao, ali je to državnički posao. Ja ne kažem da sa Tačijem treba sesti ili ne, ali možda pre toga treba isterati na čistinu sve one optužnice koje su vezane za Tačija, a u međuvremenu je protiv njega i Sejdijua podignuta i optužnica za rušenje ustavnog poretka.
objavljeno: 29.09.2010.
