Izvor: Blic, 20.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tekst ustavne povelje već postoji
Tekst ustavne povelje već postoji
Naša odluka o predlogu SAD da sklopimo sporazum po kom ne bismo izručivali njihove građane Međunarodnom krivičnom sudu, nije doneta i ne može se govoriti o tome da li smo bliži tome da odgovorimo na taj predlog potvrdno ili negativno. Prvi korak bi bio da Savezno ministarstvo inostranih poslova pošalje informaciju Saveznoj vladi, koja sadrži predlog kako da se na njega odgovori. To nije stvar koja će se desiti za 10 ili 15 dana. Jugoslavija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne treba da žuri s tim odgovorom - kaže za 'Blic' savezni ministar inostranih poslova i predsednik GSS Goran Svilanović.
Šta sve gubimo ukoliko odbijemo taj zahtev i da li možemo da nađemo kompromis kojim bismo sačuvali dobre odnose i sa SAD i sa EU?
- Nije pitanje da li mi možemo da nađemo kompromis jer je to mnogo veća tema i nismo mi u njoj sami. U tome učestvuje čitava EU i mnogo se ovih dana u Evropi govori i piše o odnosu Amerike i EU. Reč je o novoj definiciji spoljne politike SAD i mislim da je jedan od mogućih odgovora na nju mnogo ambicioznija spoljna politika EU, koja bi mogla da se realizuje kroz nekoliko tačaka. Prvo je jačanje saradnje između EU i Rusije, s obzirom na to da je Rusija napravila značajan ukupan napredak i posebno napredak u svojim odnosima sa NATO i SAD. Drugo, mislim da bi Evropa trebalo više da se zainteresuje za veće prisustvo na Kavkazu. Treće, Evropa treba da bude odlučnija u evropskoj integraciji Turske, jer je reč o zemlji koja je vrlo važan partner u NATO i zato bi bilo dobro da ima čvršće veze sa EU nego danas. Uz ova tri pravca Evropa bi veoma proširila svoje granice i iznova bi postala odlučujući partner SAD u nastojanju da se suzbiju terorističke aktivnosti, ali i njihovi stvarni koreni. Ali, partner koji može blagotvorno da utiče na trenutnu američku spoljnu politiku čiji je samo jedan detalj odnos prema Međunarodnom krivičnom sudu. Moja sugestija bila bi ambiciozniji pristup EU kojim bi se izgradilo novo razumevanje između SAD i Evrope, a ono bi omogućilo veći stvarni uticaj EU na SAD, zasnovan na novom međusobnom partnerstvu i razumevanju. Naravno, ova nova spoljna politika EU blagotvorno bi se odrazila i na ostale balkanske države, pa i na našu zemlju, jer ima veliki integrativni potencijal. Ali, ostavimo ova razmišljanja našim partnerima u EU, jer oni danas donose odluke koje će obeležiti narednu deceniju. Najveći pritisak se očekuje na SRJ, BiH i još neke zemlje u regionu. Kako se odbraniti?
- Jasno je da će najveći pritisak biti na zemlje u kojima se sada nalaze američke trupe ili u kojima bi one mogle da se nalaze. Sasvim je razumljivo da su oni zainteresovaniji da taj dogovor naprave sa zemljama u kojima su trenutno njihovi vojnici, kao što je Makedonija, BiH ili SRJ. U ovom trenutku uopšte nema pritiska ni SAD ni EU kada je u pitanju stav Jugoslavije u vezi s Međunarodnim krivičnim sudom. Naravno da će razgovora tek biti. Očekujem punu saradnju i EU i SAD u rešavanju ovih pitanja, jer i SAD u suštini žele partnerstvo sa ovim zemljama, a ne loše odnose. Problem u izradi ustavne povelje usporava prijem SRJ u Savet Evrope.
- Sada sam mnogo veći optimista nego što sam bio pre desetak dana. Razgovarao sam u međuvremenu sa ključnim političkim ličnostima u zemlji, jer sam video da postoji odlučnost da se taj posao završi. Pozicija EU je vrlo jasna - sada je na nama u zemlji da ono što smo započeli završimo. Očekujem napredak u tom radu tokom ove nedelje, a onda bi početkom septembra bio moguć Solanin dolazak u Beograd, kada već bude završen najveći deo posla. Koliko je meni poznato, već postoji rukopis ustavne povelje, samo je pitanje koliko je on prihvatljiv za sve. Još nisam video rukopis, ali sam čuo da je vrlo dobar. U narednih nekoliko dana videćemo da li je moguće da taj dokument zadovolji ključne političke faktore kao što su DOS, DSS, DPS i Koalicija 'Zajedno za Jugoslaviju'. Važno je da se ono što su uradile vlade Srbije i Crne Gore na ekonomskom planu spoji sa onim što je radila ustavna komisija i da to bude jedinstven proces i jedinstven dokument usvojen od ustavne komisije.
Članovi ustavne komisije takođe imaju tekst, ali sa alternativnim rešenjima ključnih pitanja o kojima ne mogu da se dogovore.
- Tekst o kome govorim ne sadrži u sebi alternativna rešenja, već pokušava da prevaziđe probleme koji su nastali i verujem da će uskoro biti poznat javnosti. Samo je pitanje koliko će široko taj tekst biti prihvaćen. Ne treba biti optimista kada je u pitanju skori prijem u SE ukoliko ne završimo rad na ustavnoj povelji. Ne mora da bude formalno završena procedura u sva tri parlamenta, ali mora da postoji tekst i jasna saglasnost svih aktera. Dogovor dve vlade naišao je na vrlo negativan stav DSS i nekih saveznih funkcionera.
- Treba praviti razliku između nezadovoljstva zbog zaobilaženja kanala za razgovore koji je uspostavljen, a to je ustavna komisija, koje razumem, i nezadovoljstva samim sadržajem sporazuma. Nisam čuo mnogo kritika na sam sadržaj dogovora, jer on rešava konkretna ekonomska pitanja. Očekujem da dogovor bude postignut u nekoliko narednih dana i mislim da je to najvažnije. Da li je na Predsedništvu DOS predsednički kandidat Miroljub Labus, tek prilikom drugog glasanja, dobio dvotrećinsku podršku?
- Stranke koalicije DAN ostale su uzdržane, kao i predstavnik DHSS, koji je rekao da mora da konsultuje organe stranke, predsednik SPOT Moma Trajković i predstavnik Reformista Vojvodine. On je rekao da je to mandat koji ima za ovaj sastanak. Kada je na sastanku rečeno da hoćemo da danas imamo odluku koja će biti pozitivna ili negativna, te da nećemo da je odlažemo za nekoliko dana, onda su i reformisti podržali Labusa. Koliko činjenica da bi moglo biti više kandidata iz DOS šteti odnosima u koaliciji?
- Na sastanku je bilo reči o tome koga ćemo podržati kao predsedničkog kandidata, dok bi razgovori o budućnosti naših koalicionih odnosa trebalo da budu odvojeni. Mislim da ne bi trebalo uvlačiti predsedničke kandidate u naše odnose. Stekao sam utisak da su oni koji su u ovom trenutku bili uzdržani, u stvari, želeli razgovor o našim budućim odnosima. Moje čitanje ove odluke je da je i ovo glasanje manifestovalo odnos određenih stranaka prema Vladi Srbije. Da li to znači da Vlada Srbije gubi podršku unutar DOS?
- Ne, jer podrška Vladi Srbije jeste ono što ta vlada dobije u parlamentu. Ukoliko neke stranke imaju dilemu o pitanju te podrške, onda to treba da pokažu u parlamentu. U parlamentu Srbije neprestano izbijaju problemi. Trenutno se, na primer, ne zna ni koliko ima poslanika.
- Zaista ne želim da ulazim u ta prebrajanja mandata, jer mislim da je to pokušaj da se delegitimiše parlament koji ima legitimitet i to nijednog trenutka nije bilo u pitanju. Nama se dešava ono što se dešavalo mnogima - da izvršna vlast ima noseću ulogu u procesu reforme i da parlament doživljava kao nekoga ko to usporava. Kako predstavnici Evrope i međunarodnih organizacija reaguju na te krize?
- Svi ključni međunarodni faktori prate šta se dešava u našoj zemlji i mnogi ambasadori su razgovarali sa mnom o svemu što se događa u parlamentu. Oni s pažnjom očekuju da se to pitanje razreši jer je uslov bilo kog našeg novog koraka ka Evropi politička stabilnost u zemlji. Zato je GSS izašao sa vrlo jasnim stavom koji bi olakšao raspodelu moći na našoj političkoj sceni. Naš koncept mogao bi da doprinese stabilizaciji i Vlade Srbije i zajedničke države. Mi smo spremni da podržimo predsednika Koštunicu da završi posao koji je započeo na saveznom nivou na stvaranju nove zajednice Srbije i Crne Gore. Procena je da se Koštunica kandiduje za predsednika Srbije baš zbog toga što je na republičkom nivou ostao bez uticaja i što njegova stranka ne sudeluje u vlasti.
- To je odluka na koju ne mogu i ne želim da utičem. Treba imati u vidu i ovlašćenja predsednika Srbije i ovlašćenja predsednika nove zajednice Srbije i Crne Gore, kao i stvarne poluge moći koje postoje i na jednom i na drugom mestu.
Razlog podrške GSS Labusu je upravo ono što je on uradio kao potpredsednik Savezne vlade. Formalni okvir u kome predsednik Srbije može da utiče na sprovođenje reformi u Srbiji nije veliki i za to je potrebna podrška drugih političkih faktora u Srbiji. U ovom trenutku postoji koncentracija moći u Vladi Srbije koja je bazirana na nadležnostima Srbije u oblastima ekonomije i bezbednosti. Nadležnosti predsednika Srbije po ovom pitanju nisu velike. Sa mesta predsednika Srbije se može upravljati reformama samo ukoliko postoji dobra komunikacija s Vladom Srbije. Ukoliko nema te komunikacije, ne možete da imate odlučujući uticaj na reforme u Srbiji.
Nadležnosti predsednika SRJ su mnogo manje u odnosu na ono što će biti nadležnosti predsednika nove zajednice Srbije i Crne Gore. Čini mi se da nisu svi pročitali da će budući predsednik zajednice Srbije i Crne Gore predsedavati vladi te zajednice i imati uticaja na vojsku i na spoljnu politiku. Argument da će predsednik nove države biti slab, jer neće biti izabran na neposrednim izborima već u parlamentu, stoji, ali odmah moram da kažem da će u konačnom tekstu najverovatnije stajati da je za smenu tog predsednika potrebno 'konstruktivno poverenje', što znači da nije samo dovoljno izglasati nepoverenje sadašnjem predsedniku, već u isto vreme izglasati i novog predsednika. Ta funkcija je dvoglava hidra, jer se u isto vreme pojavljuje kao predsednik koji predsedava vladom, ali i kao predsednik koga je izabrao parlament. Hipotetički, vlada može da padne, ali on i dalje ostaje predsednik. EU je u velikoj meri založila svoj ugled pomažući stvaranju te nove države i sigurno je da će nastojati da pomognu i tom novom predsedniku. Znači, rešenje problema je da Vojislav Koštunica bude predsednik zajedničke države Srbije i Crne Gore?
- Ideja GSS je da se napravi preraspodela moći. Predsednik zajednice Srbije i Crne Gore bio bi Koštunica, naravno uz saglasnost Crne Gore, predsednik Srbije bio bi Labus, a Đinđić bi ostao premijer Srbije. Jelena Bulajić
