Izvor: Politika, 18.Dec.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tanasković: BALPA je neoosmanistički projekat
Naš region se u očima neoosmanista i dalje doživljava kao Rumelija, a na delu je pokušaj stvaranja „nove Rumelije”, tvrdi bivši ambasador Srbije u Turskoj
Inicijativa o osnivanju Balkanskog parlamenta (BALPA), koju je navodno samoinicijativno pokrenuo poslanik Velike narodne skupštine Turske Rifat Sait, deo je strategijskog neoosmanističkog projekta, smatra profesor Darko Tanasković. Reč je o tome da se u savremenim uslovima i modernim političkim, ekonomskim i kulturnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sredstvima obnovi dominantni turski uticaj u oblastima koje su nekada bile u sastavu Osmanskog carstva, a konkretno Balkana, rekao je Tanasković u intervjuu za Tanjug. Tanasković tvrdi da se Balkan u očima neoosmanista i dalje doživljava kao Rumelija (turski naziv za Istočno rimsko ili Vizantijsko carstvo), te je na delu objektivno pokušaj stvaranja „nove Rumelije”.
Poslanik Rifat Sait je povodom osnivanja BALPA izjavio da Turska želi da „poveže celi Balkan ili jugoistočnu Evropu kako bi zajedno prevazišli razlike i ostvarili interese”, kao i da za to ima podršku turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana i Evropske unije. Rifat Sait, inače član Erdoganove AK partije, tvrdi da je već u toku proces uspostavljanja saradnje među svim parlamentima Balkana i najavio skore razgovore o ovoj temi i u Beogradu. „Očekujemo da Beograd bude domaćin nastavka procesa zakazivanjem sastanka predstavnika svih skupština zemalja jugoistočne Evrope”, naveo je Rifat Sait, dodavši da bi sedište BALPA bilo u Izmiru, a prvi članovi –poslanici, akademici, pisci, novinari, javne ličnosti. Ovu inicijativu podržao je narodni poslanik i funkcioner koalicije Bošnjačka lista za evropski Sandžak Esad Džudžević, u razgovoru s predsednikom Turske Abdulahom Gulom, tokom svog nedavnog boravka u Turskoj.
Džudžević je tom prilikom izrazio nadu da će u narednoj godini, kada se obeležava sto godina od prestanka osmanske uprave u balkanskim državama, biti prilika za učvršćivanje veza Turske sa balkanskim narodima koji Tursku osećaju kao svoju zemlju zaštitnicu u međunarodnoj zajednici.
Tanasković, inače dugogodišnji ambasador Srbije u Turskoj i Vatikanu pitazašto bi uopšte Turska povezivala Balkan i jugoistočnu Evropu kad balkanske države koje nisu članice EU, kao i Turska, teže da se priključe EU. „Zar nije Pakt stabilnosti za jugoistočnu Evropu pružao najbolje izglede za funkcionalnu integraciju šire shvaćenog Balkana, pa se, ipak, neosetno ugasio”, podsetio je on.
Tanasković smatra i da su kriza unutar EU i zamor u daljem proširivanju, kao i podrška SAD da Turska treba da preuzme lidersku ulogu na Bliskom istoku i na Balkanu, koju je nedavno turskim zvaničnicima ponovio američki potpredsednik Džozef Bajden, očigledno ohrabrili Ankaru da intenzivira i ubrza svoj nastup prema i na Balkanu, pa i da pokuša taktikom „posrednog prilaženja” da krene u proces postepenog postavljanja institucionalne osnove za svoju vodeću ulogu u regionu.
Ne zaboravimo, ukazao je on, da je iz Turske nedavno došla i inicijativa za pomirenje i objedinjavanje Islamske zajednice na teritoriji Srbije, s potencijalnom perspektivom nekog vida muslimanskog predstavljanja na regionalnom nivou. „S obzirom na to da bi u BALPA trebalo da budu delegirani parlamentarci i ugledni pojedinci iz BiH, Srbije, Bugarske, Kosova, Makedonije i Grčke, jasno je da je, s obzirom na tretman Kosova kao nezavisne i suverene države, za Srbiju takvo udruživanje neprihvatljivo”, naveo je Tanasković. Slično bi, kaže on, trebalo da važi i za Grčku, zbog Makedonije.
Profesor je ukazao da je sam Rifat Sait, inače poreklom s Kosova, poznat kao usrdni lobista za ostvarivanje punog državnog suvereniteta južne srpske pokrajine. „Rado pominje i „agresiju na BiH”... Pošto je logično očekivati da pokrenuta inicijativa na najveće rezerve i otpor naiđe u Srbiji, ona se primenom tipičnih metoda iz arsenala oprobane, ali u ovom slučaju i prilično providne turske diplomatske veštine, nastoji privući nuđenjem značajne uloge u projektu, pa se Beograd pominje kao mogući domaćin prvog zasedanja balkanskih parlamentaraca”, naveo je Tanasković.
objavljeno: 19.12.2011.
