Izvor: Blic, 12.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Talas nesreća
Talas nesreća
U vojsku su se do 90-ih godina svi kleli, sve ankete su pokazivale da narod vojsci najviše veruje. Ratovi u bivšoj Jugoslaviji, afere koje su potom drmale političko-vojni vrh novonastale SCG, od prisluškivanja do generalskog odbijanja da zarad države i naroda prinesu žrtvu Hagu, okrunili su to poverenje.
Talas nesreća, kako je ministar odbrane Prvoslav Davinić krstio najnovija samoubistva i pogibije vojnika, čini se, poslednja je opomena. Roditelji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nastradalih sumnjaju u zvaničnu istragu, a pojedini vojni zvaničnici stidljivo priznaju da služba koja se bavi procenom sposobnosti regruta više vodi računa o njihovoj fizičkoj spremi nego o duševnom zdravlju. Bolest društva kakva je narkomanija razara i tkivo vojske, a regruti, često nedovoljno zreli, nisu u stanju da u uniformi pobegnu od civilnih problema koji ih stignu na stražarskom mestu sa metkom u cevi. Ni obuka, kažu upućeni, nije kakva je nekad bila. Vojna uniforma se para, čini se, po svim šavovima.
Upiranje prstom u najčuvenijeg haškog optuženika je gubljenje vremena jer, ma koliko bio kriv za loš temelj vojne građevine, on više ne stanuje ovde. Vojska, policija i pravosuđe su sistemi koji moraju da se izgrađuju ponovo, i to odmah, da nas talas nesreća ne bi preplavio.
