Izvor: Politika, 20.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna sednica parlamenta?
Zato što je opozicija tražila da Vlada Srbije upozna skupštinu sa Akcionim planom o Kosovu, koji je državna tajna, zasedanje bi moglo da bude zatvoreno za javnost, a poslanici i da krivično odgovaraju ako saopšte detalje sa te sednice
Kad će biti održana sednica Narodne skupštine Srbije na kojoj bi vlada poslanicima trebalo da predstavi mere koje će preduzeti povodom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, još se ne zna, a u većini poslaničkih klubova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << očekuju da to bude tokom ove nedelje, možda već sutra. Predsednik parlamenta Oliver Dulić izjavio je da očekuje zahtev za zakazivanje vanrednog zasedanja nakon današnje sednice vlade. Međutim, niko zvanično neće da kaže hoće li sednica biti zatvorena za javnost, kako se nezvanično može čuti, a jedino radikali ističu da su protiv toga.
Ministri su na sednici parlamenta u decembru, posvećenoj Kosmetu, obavestili poslanike da je svako ministarstvo pripremilo mere za slučaj jednostranog proglašenja nezavisnosti, ali da su one tajna, jer „nijedna država ne otkriva šta će preduzeti u takvoj situaciji”. Na sednici održanoj u ponedeljak, na kojoj je parlament potvrdio vladinu Odluku o poništavanju svih akata o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosmeta, radikali i socijalisti su insistirali da se poslanicima kaže šta sadrži Akcioni plan vlade. Najavljeno je i da će to biti učinjeno, a posle toga se samo nezvanično moglo čuti da će ta sednica biti zatvorena za javnost.
Prema Poslovniku o radu, sednice Narodne skupštine i njenih odbora mogu biti zatvorene za javnost u slučajevima određenim zakonom, ako to predloži vlada, odbori ili najmanje 20 narodnih poslanika. U Poslovniku se navodi i da predlog mora biti obrazložen, a o njemu se glasa, bez pretresa. To je sve što Poslovnik propisuje. Poslovnik, na primer, ne predviđa da poslanici potpišu bilo kakav „papir”, kojim će se obavezati da neće iznositi u javnost to što saznaju na zatvorenoj sednici. Ukoliko bi vlada tražila da sednica bude zatvorena za javnost i to, na primer, obrazložila time da su podaci iz Akcionog plana državna tajna, poslanici bi, ukoliko bi javno govorili o tome što su saznali, mogli, eventualno, da odgovaraju po Krivičnom zakoniku, koji kaže: „Ko neovlašćeno nepozvanom licu saopšti, preda ili učini dostupnim podatke ili dokumente koji su mu povereni ili do kojih je na drugi način došao, a koji predstavljaju državnu tajnu, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.” Krivični zakonik pod državnom tajnom smatra „podatke ili dokumenta koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenim na osnovu zakona proglašeni državnom tajnom i čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za bezbednost, odbranu, ili za političke, vojne ili ekonomske interese Srbije”.
Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, koji je donet prošlog decembra, međutim, predviđa da članovi Odbora za odbranu i bezbednost, koji kontrolišu rad službi bezbednosti, potpisuju „izjavu o obavezi čuvanja tajne posle izbora u odbor, a lica koja učestvuju u radu odbora – pre početka angažovanja u odboru”. Ovaj zakon, takođe, obavezuje sve pomenute da „štite i čuvaju poverljive informacije do kojih dođu u radu odbora i posle prestanka članstva, odnosno rada u njemu”.
Ivica Dačić, predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, kaže da članovi ovog tela još nisu potpisali ovu izjavu, „Zakon je tek donet, ali u toku je potpisivanje”. Što se tiče predstojeće sednice parlamenta, Dačić kaže da su socijalisti, u principu, za otvorenost, ali će u zavisnosti od toga šta vlada predloži odlučiti hoće li biti za to da se sednica zatvori za javnost.
Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SRS-a, kaže za „Politiku” da bi „vlada morala da ima strašno važne razloge da zatraži zatvaranje sednice da bi radikali to podržali, ali ne vidim koji bi to razlozi mogli biti”. On ostaje pri ranijem stavu da ova sednica ne treba da bude zatvorena za javnost.
U ovom sazivu nije bilo zatvorenih sednica parlamenta, a u prethodnom je samo Odbor za odbranu i bezbednost u vreme pogroma nad Srbima na Kosmetu, 17. marta 2004. godine, bio u stalnom zasedanju 15 dana, a sve sednice su bile zatvorene za javnost s tim što je predsednik odbora posle svake saopštavao novinarima podatke s kojima je javnost mogla da bude upoznata. Slično je bilo i u prvom postpetooktobarskom sazivu, a povod zatvorenih sednica odbora bila su zbivanja na jugu Srbije. Ni u prethodnim sazivima nije se često pribegavalo zatvorenim sednicama, a bilo ih je i, uglavnom, bile su posvećene ili Kosmetu ili jugu Srbije. Na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu, kao dokazni materijal, Haško tužilaštvo je priložilo „Zbirku dokumenata sa zatvorenih sednica Skupštine Srbije održanih 26. i 27. septembra 1991, 17. i 24. oktobra 1991, 6. i 27. novembra 1991, 19. decembra 1991. godine i 6. maja 1992. godine”.
M. Čekerevac
[objavljeno: 21.02.2008.]
