Izvor: Politika, 28.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna arbitraža o „aferi satelit”
U Londonu se na zahtev izraelske kompanije „Imidžset internešenel” vodi arbitražni postupak koji bi Srbiju, ako izgubi, mogao da košta nekoliko desetina miliona dolara, zbog toga što odbija da prizna validnost ugovora koji je potpisao bivši ministar odbrane Prvoslav Davinić
Odlukom krivičnog vanpretresnog veća Okružnog suda u Beogradu da odbije zahtev tužilaštva da se protiv nekadašnjeg ministra odbrane SCG Prvoslava Davinića pokrene istraga zbog sumnje da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zloupotrebio službeni položaj u vezi sa zakupom špijunskog satelita za nadgledanje administrativne granice sa Kosovom i Metohijom, stavljena je, bar u prvom stepenu, tačka na jedan deo afere „Satelit”.
U drugom delu, međutim, ta afera još nije u potpunosti okončana, s obzirom na to da je u Londonu upravo u toku arbitraža između izraelske firme „Imidžset internešenel” i države Srbije, pokrenuta na zahtev kompanije iz Izraela, a koja bi Srbiju, u najgorem slučaju, mogla da košta nekoliko desetina miliona dolara. O celom slučaju je, međutim, bilo gotovo nemoguće dobiti zvanične informacije, budući da se, kako tvrdi jedan od sagovornika „Politike” upoznatih sa situacijom, koji je želeo da ostane anoniman, proces arbitraže u Vladi Srbije tretira kao tajna.
U dosadašnjem procesu arbitraže, inače, prema saznanjima „Politike”, saslušani su svedoci koje su predložile obe strane. U korist države Srbije svedočili su, kako kaže naš izvor, direktor firme „Jugoimport SDPR” Stevan Nikčević, nekadašnji generalni sekretar Saveta ministara SCG Igor Jovičić, jedan pukovnik iz Uprave za nabavke Ministarstva odbrane i beogradski advokat Vladimir Đerić, koji je govorio o pravnom aspektu cele priče. Šef tima koji brani interese Beograda je, inače, republički javni pravobranilac Milan Marković.
On nam je, međutim, juče, kada smo ga pozvali samo kratko rekao da je na suđenju u Londonu i da ne može da govori o tom slučaju.
Istovremeno, „Imidžset internešenel” pozvao je kao direktora marketinga ove kompanije Noam Zafrir, ali i profesora beogradskog Pravnog fakulteta Stevana Lilića. Lilić, međutim, juče nije odgovarao na naše telefonske pozive i poruke.
Da podsetimo, kompanija iz Tel Aviva pokrenula je arbitražu nakon što je Srbija odbila da plati i jedan jedini cent od 45 miliona dolara, koliko bi, prema papiru koji je Prvoslav Davinić, kao ministar odbrane Srbije i Crne Gore, potpisao sa Izraelcima u Parizu 4. juna 2005. godine, koštao zakup satelita. Vlasti u Beogradu, naime, ocenile su da Davinić nije imao ovlašćenja Saveta ministara SCG da takav ugovor sklopi, te da samim tim on nije validan. Zbog toga je, inače, pod sumnjom da je zloupotrebio službeni položaj, i zatražena istraga protiv Davinića, ali je prošle srede u Okružnom sudu utvrđeno da ne postoji sumnja da je on izvršio delo za koje se tereti i da nema mesta za sprovođenje istrage.
Kako za „Politiku” kaže sagovornik upućen u dosadašnji proces arbitraže, koji je želeo da ostane anoniman, jedan od argumenata koji je Beograd izneo u Londonu je i taj da Savet ministara SCG nikada nije odlučio da se uđe u posao ne samo sa pomenutom izraelskom kompanijom već ni sa jednom drugom firmom u vezi sa nabavkom satelita.
– Savet ministara doneo je načelnu odluku strateškog karaktera da se uđe u postupak procene da li je satelit uopšte neophodan. Taj postupak, koji je trebalo da sprovede nadležno ministarstvo, morao bi da poštuje sve propise i procene u vezi sa tehničkim karakteristikama, procesom nabavke, ali i situaciju u okruženju. U ovom slučaju, to je bilo Ministarstvo odbrane, a postupak bi, u krajnjem slučaju, mogao da dovede i do zaključka da se, zapravo, i ne ide na zakup satelita – objašnjava naš sagovornik.
Koliko bi mogao da traje samo proces arbitraže nije moguće proceniti, kao što je nemoguće predvideti i njen ishod.
Sigurno je samo da bi u slučaju da Srbija izgubi spor, država bila dužna da „Imidžset internešenelu” isplati tih 45 miliona dolara, uvećano za kamate, koja se dnevno uvećava, kako je „Politika” još pre dve godine pisala, za oko 7.500 evra.
Naime, advokati britanske firme „SJ Bervin”, koja zastupa izraelsku kompaniju, još 20. februara 2006. godine uputili su pismo Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore u kojem su ukazali na činjenicu da se, prema odredbama ugovora, na prvu ratu od 4,6 miliona evra, za koju smatraju da je trebalo da bude plaćena još 4. novembra 2005 godine, obračunava zatezna kamata koja na godišnjem nivou iznosi 5,7 procenata, što iznosi 732 evra dnevno. U tom pismu se, takođe, navodi i da od 18. februara 2006. godine teče kamata i na preostali iznos od 40,2 miliona evra. Kamatna stopa na godišnjem nivou iznosi 6,08 odsto, što u prevodu znači 6.718 evra dnevno.
A kako bi Izraelci sasvim sigurno tražili i nadoknadu štete, cela suma mogla bi da bude mnogo veća. Krajem 2006. godine Mlađan Dinkić, tadašnji ministar finansija, ocenio je za „Politiku” da bi taj iznos mogao da bude i dupliran.
Pitanje je, takođe, i kako će odluka krivičnog vanraspravnog veća Okružnog suda u Beogradu da protiv Davinića ne bude pokrenuta istraga uticati na dalji tok arbitraže, odnosno da li bi to moglo da se protumači kao da je i u srpskom pravosuđu ocenjeno da je bivši ministar odbrane imao ovlašćenje da potpisuje takav ugovor.
Ceo slučaj izašao je u javnost u drugoj polovini 2005. godine, nakon što je predsedniku Srbije Borisu Tadiću, tokom njegove posete Izraelu, predočeno postojanje spornog ugovora koji je potpisao Davinić, kao i zahtev da se kompaniji iz Tel Aviva isplati ugovorena suma. Najoštrije je tadašnjeg ministra odbrane, međutim, napadao tadašnji ministar finansija, ali i Davinićev partijski šef u G17 plus Mlađan Dinkić.
Davinić je, međutim, početkom septembra 2005. godine, neposredno pre nego što je podneo ostavku na mesto ministra, optužio Dinkića da je jedan od razloga hajke na njega to što se usprotivio Dinkićevom pokušaju da u Ministarstvo odbrane dovede svog čoveka koji je trebalo da kontroliše finansije, budžet i imovinu vojske. Davinićev zamenik Vukašin Maraš rekao je tada da je Dinkićev čovek trebalo da bude Aleksandar Radović, nekadašnji direktor Poreske uprave.
I sam lider G17 plus, doduše, petnaestak dana pre toga izjavio je da nije tajna da nije zadovoljan radom ministra Davinića, „da mnoge finansijske stvari u vojsci i dalje određuju Crnogorci” i da će ojačati ministarstvo sa petnaestak ljudi, među kojima će biti i Aleksandar Radović, kao Davinićev zamenik, zadužen za finansijsko poslovanje.
Marko R. Petrović
--------------------------------------------------------------------------
Nerešen skor
Od četiri postupka koja su pokrenuta protiv Prvoslava Davinića, dva su završena „u njegovu korist”. Bivši ministar odbrane najpre je 1. februara prošle godine oslobođen optužbi da je osobama iz svog obezbeđenja u naselju Cerak i Bežanijska kosa dodelio stanove veće kvadrature od onih na koje su zakonom imali pravo i time oštetio budžet državne zajednice Srbije i Crne Gore. Posle razmotrene žalbe koju je podnelo tužilaštvo, Vrhovni sud Srbije je potvrdio oslobađajuću presudu.
Krivično vanraspravno veće Okružnog suda u Beogradu odbilo je ove nedelje zahtev tužilaštva da se protiv Davinića pokrene istraga (zatražena 1. decembra 2006. godine) zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj u vezi sa zakupom satelita za nadgledanje administrativne granice sa Kosovom i Metohijom.Odlučujući povodom neslaganja istražnog sudije Vojnog odeljenja Okružnog suda i tužilaštva, veće je donelo odluku da nema mesta sprovođenju istrage protiv Davinića s obzirom na to da je utvrdilo da nema osnovane sumnje da je izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret.
Bivšem ministru predstoji da tvrdnje tužilaštva opovrgne i u vezi sa „aferom pancir” i zloupotrebom službenog položaja. Oba postupka su u fazi glavnog pretresa. Napomenimo da je istraga povodom „afere pancir” zatražena krajem 2005. godine pošto je Budžetska inspekcija Ministarstva finansija podnela krivičnu prijavu protiv Davinića. Istraga povodom zloupotrebe službenog položaja, odnosno optužbi da je ponovo dodelio stanove mimo propisa, zatražena je 22. avgusta ove godine.
M. D.
[objavljeno: 29/11/2008]
