Izvor: Politika, 12.Dec.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadićevo zauzdavanje DS-a
Nema protivrečnosti u činjenici da na jednoj strani treba da decentralizujete vlast, a na drugoj strani da centralizujete stranku, smatra Dragoljub Mićunović
Ideja da se centralizuje Demokratska stranka ne znači da se gubi demokratski duh unutar nje. Ne znam kako će ko razumeti ovu ideju, ali mislim da ona u suštini jeste duboko demokratska. U svakom slučaju, Politički savet DS-a će razmatrati ovu ideju, kaže za „Politiku” predsednik tog saveta Dragoljub >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Mićunović.
Za poslednjih sedam dana Boris Tadić je nekoliko puta ponovio poruku sa sednice Glavnog odbora DS-a – da se stranka mora centralizovati. U petak je rekao da će DS, ukoliko ne izvrši reformu, doživeti sudbinu ugašenih stranaka i da veruje da samo centralizovana Demokratska stranka može proces decentralizacije izvesti tako da integritet Srbije bude sačuvan. Da li to lider najveće stranke u vlasti i predsednik države najavljuje „veliko spremanje” u DS-u, ili možda pokušava da disciplinuje neke izrazite individualce u svom timu?
Komentarišući ideju o centralizaciji stranke, Mićunović kaže da je Tadić to rekao na poslednjoj sednici Glavnogodbora, mada se o tome ponekad razgovaralo i ranije. „Postoji jedno nerazumevanje – da stranke treba da bude kopija vlasti. Međutim, u demokratskim oblicima državnog uređenja postoje, naravno, vlasti koje su zadužene da se nađu pri ruci građanima, da rešavaju pitanje građana, da brinu o opštem dobru, rasporedu prihoda, i ta vlast treba da bude što bliža narodu – i zato je potrebna decentralizacija, odnosno regionalizacija. Što se stranaka tiče, one su konkurenti unutar vlasti, dakle unutar parlamenta pre svega, i one moraju da imaju vrlo striktnu i jasno prepoznatljivu politiku. Zato nema protivrečnosti u činjenici da na jednoj strani treba da decentralizujete vlast, a na drugoj strani da centralizujete stranku, da ona u jednom kraju zemlje ne znači levo, a u drugom desno, jer to vodi rastakanju stranke i zbunjuje birače”, ističe Mićunović.
Iako bi zbog gužve oko Statuta Vojvodine pokrajinski funkcioneri DS-a možda mogli poneti etiketu glavnih „krivaca” za predsednikove namere, u tamošnjem odboru nije bilo previše raspoloženih za priču. Samo je Bojan Pajtić, predsednik pokrajinskog Izvršnog veća, u jednom intervjuu pre dva dana naveo, pored ostalog, da se u pokrajinskom odboru nisu prepoznali u Tadićevoj priči, i da u potpunosti podržavaju koncept centralizacije stranke.
Ističući da proces centralizacije znači jačanje centralnih organa partije (ili bilo koje druge organizacije) u donošenju i sprovođenju politike naspram drugih nivoa organizacije, Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, ocenjuje da je u slučaju DS-a zahtevu za centralizaciju verovatno prethodila ocena da je uloga centralnih organa u kreiranju i kontroli politike nedovoljna. Ocenjujući da DS ima razvijen sistem unutrašnje demokratije, odnosno internih izbora, Goati ukazuje da je „jedan stepen centralizacije nužan za svaku organizaciju – jer ne može jedan deo da ide na jednu, a drugi na drugu stranu”. Na pitanje da li je to primetio u slučaju DS-a, on kaže da su unutrašnji odnosi skrivena strana partija i da ih je teško proceniti ako niste unutra ili nemate insajdere, i da onda preostaju samo glasine. I do njega su, naravno, doprle one koje se odnose na Statut Vojvodine – da je stranka, u vezi s tim pitanjem, prilično oklevala (i to ne samo zbog koalicionih partnera) i da je vrlo sporo ostvarivan konsenzus u stranci.
„Morate imati centralnu odluku, samo je pitanje da li ćete je donositi na demokratski ili nedemokratski način, i da li ćete je sprovoditi ili ne. Partija koja ne može da donese i sprovede centralnu odluku, biva eliminisana sa političke scene. To je realnost života”, ističe Goati.
Situacija u vezi sa vojvođanskim statutom je po mišljenju Đorđa Vukadinovića, urednika časopisa „Nova srpska politička misao”, neposredan povod za Tadićevu najavu centralizacije stranke. „Ako ostavimo po strani činjenicu da se približava izborna skupština DS-a, čini mi se da je pravi motiv, gotovo neka vrsta alarma za ovakve Tadićeve izjave, bila situacija stvorena povodom Statuta Vojvodine, kada je pokrajinska filijala DS-a učestvovala u tako važnoj stvari, a da centrala praktično nije bila obaveštena”, ističe Vukadinović.
On ukazuje i na priče o tome kako beogradski odbor DS-a funkcioniše kao neka vrsta države u državi te da se i inače „DS, ne bez osnova, percipira kao neka vrsta konfederacije interesa ili akcionarsko društvo, u kojem predsednik, uključujući i ranije Zorana Đinđića, nema onu vrstu kontrolu i moći kakvu imaju praktično svi lideri u svim drugim strankama”.
„Takvo stanje s jedne strane može da se tumači kao vrlina i znak demokratičnosti DS-a, ali kada se dogode ovakve stvari kao što su se desile oko Statuta Vojvodine, onda je potpuno jasno da je vrag odneo šalu”, kaže Vukadinović ocenjujući da će Tadić pokušati da promeni takvo stanje.
B. Baković
-----------------------------------------------------------
Vukadinović: Tadić ima veću vlast u državi nego u partiji
Boris Tadić će pokušati da eliminiše „jednu anomaliju, koja je i u širim razmerama od ovih naših srpskih i balkanskih, dosta neobična – da kao predsednik države i faktički predsednik vlade, ima mnogo veću vlast, veći uticaj u državi, što formalni, što neformalni, nego u sopstvenoj stranci. On inicijativom o centralizaciji pokušava da na neki način to promeni, pogotovo što verovatno računa da nikada neće biti jači nego što je sada”, kaže Đorđe Vukadinović ocenjujući da to ne mora da znači veliki obračun u stranci.
[objavljeno: 13/12/2009]
.jpg)
