Izvor: S media, 15.Mar.2010, 22:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadićev stav relaksira odnose sa Sarajevom
Ministarstvo pravde nije dobilo zvaničan zahtev iz BiH za ispitivanje predmeta za krivično gonjenje Ejupa Ganića, koga srpski pravosudni organi terete za ratni zločin nad pripadnicima JNA u Sarajevu 1992. godine. Dobili smo samo pismo iz Ministarstva pravde BiH da su zainteresovani za ceo slučaj. Ukoliko nam stigne zvanični zahtev za preuzimanje, prosledićemo ga Veću za ratne zločine koje će doneti konačnu odluku - kaže za Danas Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Ministarstvo pravde nije dobilo zvaničan zahtev iz BiH za ispitivanje predmeta za krivično gonjenje Ejupa Ganića, koga srpski pravosudni organi terete za ratni zločin nad pripadnicima JNA u Sarajevu 1992. godine. Dobili smo samo pismo iz Ministarstva pravde BiH da su zainteresovani za ceo slučaj. Ukoliko nam stigne zvanični zahtev za preuzimanje, prosledićemo ga Veću za ratne zločine koje će doneti konačnu odluku - kaže za Danas Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde.
On ističe da je stav Ministarstva pravde da nije važno gde će se suditi Ganiću, već da je bitno da nijedan optuženi za ratne zločine, ukoliko sud utvrdi da je kriv, ne izbegne odgovornost.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da se Srbija ne protivi da član ratnog predsedništva Bosne i Hercegovine Ejup Ganić bude izručen sudskim organima BIH. On je istakao da za Srbiju uopšte nije centralno pitanje njegovo izručenje Srbiji, već je najvažnije da se dogodi sudski proces. Tadić je rekao da je manje važno pitanje koji sud, da li Haški tribunal, sud Hrvatske ili BiH, odlučuje o nečijoj krivici za zločine, a da je važno da „svi sudovi rade fer i pošteno“ i da „svi za koje se dokaže da su krivi budu osuđeni na takve kazne zatvora da više nikada nikome ne padne na pamet da na prostoru na kome zajednički živimo učestvuje u takvim zločinima“.
- Odluka o izručenju Ejupa Ganića nije pravne već političke prirode, i biće bazirana, između ostalog, na odnosima Srbije i Engleske. Zavisiće i od ocene o spremnosti Srbije da se suočava sa prošlošću, odnosno sa ratnim zločinima koji su počinjeni u njeno ime tokom devedesetih – kaže za Danas Vladimir Todorić, urednik Srpske pravne revije.
Prema njegovim rečima, izjava predsednika Tadića je „dobra jer relaksira odnose Srbije i BiH“.
- Ne verujem da je Tadićeva izjava data pod pritiscima Evropske unije i Amerike, već mi se čini da je pre reč o tome da postoji svest o nužnosti poverenja i napora za poboljšanje odnosa dve zemlje – zaključuje Todorić.
Esad Hećimović, politički analitičar iz BiH, kaže za Danas da nema dileme da je ovaj slučaj važniji za BiH nego za Srbiju.
- Srbija će i nama u BiH i samoj sebi najbolje pomoći progonom ratnih zločinaca koji žive ili se skrivaju na njenoj teritoriji. To je pravi poticaj za političare u BiH da se prestanu skrivati iza uloge žrtve vlastite nacije i suoče sa zločincima na svojoj strani rata. Za Srbiju je to deo nasleđa iz države koja više ne postoji, a za BiH je to i dalje “živa prošlost”. Ja želim da se rasprava o tome vodi u Sarajevu, kako bi se javnost ovog podeljenog grada i podeljene države suočila sa teškim pitanjima od presudnog značaja. Moje dileme potiču iz nesigurnosti da država BiH može da pruži osjećanje pravičnosti pripadnicima sve tri nacionalne zajednice u BiH, jer unutar BiH nema konsenzusa o načinu progona ratnih zločina – ocenjuje Hećimović.
Naš sagovornik naglašava da je predsednik Srbije „već prihvatanjem najmanje dve turske posredničke inicijative za poboljšavanje odnosa BiH i Srbije pokazao svoju političku nameru“.
- Međunarodno posredovanje između BiH i Srbije, ka procesuiranju ratnih zločina na osnovu mesta prebivališta osumnjičene osobe, pokrenuli su još pre godinu dana OHR u Sarajevu i ambasada Amerike u Beogradu. Sada postoji sporazum između BiH i Srbije o tome – kaže Esad Hećimović.
Upitan o krajnjem ishodu celog slučaja, Hećimović kaže da bi trebalo sačekati sudske odluke u Britaniji i tužilačke odluke u BiH.
- Istragu protiv neke osobe u BiH u potpunosti vodi postupajući tužilac u nadležnom tužilaštvu koji donosi tužilačku odluku o tome da li ima dovoljno dokaza ili ne za nečije procesuiranje. U najmanje dve simbolički veoma važne istrage, u slučaju Tuzlanske kolone i u slučaju Bradine, međunarodni tužilac se kao šef Odeljenja za ratne zločine saglasio da nema dovoljno dokaza da se za ratni zločin osumnjiče prijavljene osobe. U oba slučaja je potvrđeno da je zločin počinjen, ali je obustavljena istraga protiv prijavljenih osoba. To je bio jedan od motiva za Vladu RS da zatraži održavanje referenduma o ostanku stranih tužilaca i sudija. MUP RS se žalio glavnom državnom tužiocu. Svaka tužilačka odluka i u “slučaju Dobrovoljačka” imaće teške posledice. Većina Bošnjaka i većina Srba vidi ovaj slučaj na potpuno različit način, nakon gotovo dve decenije medijskih i političkih manipulacija. Ishod ovog slučaja u Sarajevu može da bude i njihovom približavanju i kao i njihovo sukobljavanje, ali će to onda biti rezultat unutrašnjeg raspleta a ne intervencije Srbije – zaključuje Esad Hećimović.
