Izvor: S media, 03.Okt.2009, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić u Berlinu
Predsednik Srbije Boris Tadić prisustvuje u Berlinu dodeli nagrade "Kvadriga" koja se tradicionalno, na dan ujedinjenja Nemačke, uručuje istaknutim ličnostima iz političkog, kulturnog i društvenog života.
Kao prošlogodišnji laureat, predsednik Srbije Boris Tadić prisustvuje u Berlinu dodeli nagrade ''Kvadriga'', koja se tradicionalno na dan ujedinjenja Nemačke uručuje istaknutim ličnostima iz političkog, kulturnog i društvenog života.
Tadić će održati >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << najavni govor za Mihaila Gorbačova, jednog od dobitnika nagrade, saopštila je Pres-služba predsednika Srbije.
Nagradu "Kvavdriga" dodeljuje ugledna nevladina organizacija ''Radionica Nemačka'', a Tadiću je prošle godine uručio šef austrijske države Hajnc Fišer.
Tadić je, kako je tada obrazloženo, nagradu dobio za hrabru nepokolebljivost, evropsku orijentisanost i konsekventno sprovođenje politike modernizacije i demokratizacije u Srbiji.
Tom nagradom, kako je Fišer rekao, Tadiću je ukazano poštovanje kao evropskom političaru "koji se u veoma teškom i istorijom opterećenom okruženju hrabro i mudro zalaže za svoju zemlju", kojoj je, kako je istakao, mesto u evropskoj porodici naroda.
"Predsednik Tadić je ubeđen da Srbija treba da postane član velike evropske porodice i mi delimo to njegovo ubeđenje", istakao je tada Fišer.
Nagrada "Kvadriga" dobila je ime po bronzanoj skulpturi sa vrha Brandenburške kapije u Berlinu, koja prikazuje boginju pobede u kolima sa četvorostrukom konjskom zapregom. Za vreme Hladnog rata, taj spomenik je podsećao na ideološku podeljenost sveta, a danas simbolizuje borbu za jedinstvo i slogu.
Ove godine će, pored Gorbačova, nagradu ''Kvadriga'' dobiti predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, Vaclav Havel, pisac i bivši predsednik Češke, iranska grupa žena "Promene za jedinstvo", Marius Miler, umetnik iz Hamburga i Berbel Bolej, borac za građanska prava i inicijatorka ''Novog foruma''.
"Kvadrigu" je prethodnih godina dobio niz istaknutih svetskih ličnosti, među kojima su raniji nemački kancelari Helmut Kol i Gerhard Šreder, premijeri Luksemburga i Turske Žan Klod Junker i Tajip Erdogan, predsednici Izraela, Ukrajine i Avganistana Šimon Peres, Viktor Juščenko i Hamid Karzai, švedska kraljica Silvija, slavni britanski arhitekta Ser Norman Foster i drugi.
