Izvor: Politika, 10.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić raspisao izbore za 21. januar
Ustavni odbor načelno podržao tekst zakona, protiv glasao samo G17 plus
BEOGRAD – Predsednik Srbije Boris Tadić raspisao je jutros parlamentarne izbore, potvrđeno je "Tanjugu" u kabinetu predsednika, za 21. januar 2007. godine, kako je odlučeno posle jučerašnjih konsultacija parlamentarnih stranaka. Sinoćnim usvajanjem Zakona za sprovođenje ustava u Skupštini Srbije stekli su se uslovi da predsednik Republike raspiše izbore. Predsednički, pokrajinski i lokalni izbori >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trebalo bi da budu raspisani do 31. decembra 2007. godine, odnosno nakasnije 60 dana od stupanja na snagu sistemskih zakona.
Narodna skupština Srbije proglasila je kasno sinoć Zakon za sprovođenje ustava. Zakon je usvojen dvotrećinskom većinom, dva sata posle ponoći, nakon sedmočasovne rasprave poslanika Skupštine Srbije u nastavku Druge posebne sednice. Za Ustavni zakon od 235 poslanika glasalo je 210, protiv je bilo 22.
Tadić je, javno potpisujući odluku o raspisivanju izbora, rekao da rokovi za vršenje izbornih radnji počinju da teku od danas, kada odluka i stupa na snagu.
On je najavio da će lično učestvovati u izbornoj kampanji "još jače i snažnije", nego da su bili raspisani i predsednički izbori, jer neće da dozvoli "onim političkim snagama i predstavncima onih ideja koje Srbiju vuku u prošlost" da pobede na ovim izborima.
"Ovde se ne radi o meni, ovde se radi o budućnosti zemlje", rekao je predsednik Srbije objašnjavajući da je to i razlog zbog kojeg je tražio da budu odmah održani i predsednički izbori, ali da takva odluka nije zavisila od njega, nego od većine u parlamentu.
Prema njegovoj oceni, sednica Skupštine u noći između četvrtka i petka pokazala da je Srbiji potreban jedan sasvim drugačiji parlament, u kojem mora da se uspostavi potpuno drugačija odgovornost.
Na pitanje da li će raspisivanje izbora uticati na odluku Kontakt grupe o rešenju za status Kosmeta, on je odgovorio da misli da je takva odluka već doneta i da ovo neće imati nekog posebnog uticaja. Tadić je izrazio nadu da će Kontakt grupa nastaviti sa politikom pregovora, jer bi bez njih bila izazvana nestabilnost regiona.
(Tanjug - Fonet - Politika online)
--------------------------------------------------------------------------
Sedmi izbori
Građani Srbije su od prvih višestranačkih izbora 1990. godine u šest navrata birali predstavnike za parlament Republike.
Prvi višestranački parlamentarni izbori u Srbiji, posle raspada SFRJ, održani su 9. decembra 1990. godine, kada je za 250 poslaničkih mesta konkurisalo 1.707 kandidata koje su predložile 44 stranke, odnosno udruženja građana.
Do 2003. godine, kada su poslednji put održani parlamentarni izbori, Socijalistička partija Srbije je u više navrata imala većinu u Skupštini Srbije - 1990, 1992, 1993 i 1997. godine.
Najviše mandata - 194, pripalo je SPS, Srpski pokret obnove (SPO) dobio je 19 poslaničkih mesta, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) osam, Demokratska stranka (DS) sedam, Savez reformskih snaga Jugoslavije za Vojvodinu i Stranka saveza seljaka Srbije po dva poslanika, Grupa građana samostalaca osam, dok je sedam stranaka osvojilo po jedan poslanički mandat.
Naredni prevremeni izbori za parlament Srbije bili su održani 20. ecembra 1992. godine, u kojima je učestvovalo 205 podnosilaca izbornih lista, sa 4.623 kandidata za 250 poslaničkih mesta.
Socijalisti su osvojili 101 mandat, Srpska radikalna stranka (SRS) 73, Demokratski pokret Srbije (DEPOS sačinjen od 14 stranaka i od jednog broja nestranačkih ličnosti iz kulturnog i javnog života) osvojio je 50 poslaničkih mesta. DZVM je pripalo devet mandata, a DS šest, dok su ostalih 11mandata podelile četiri stranke, odnosno koalicije.
Naredni izbori usledili su već za godinu dana, pošto je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević raspustio republički parlament, uz obrazloženje da su pojedine stranke i njihovi predstavnici svojim ponašanjem blokirali mehanizam za odlučivanje u skupštini.
Na izborima, održanim 19. decembra 1993. godine učestvovale su 84 stranke, koalicije i udruženja građana sa 216 izbornih lista u devet izbornih jedinica, sa ukupno 5.094 kandidata. Najuspešnija je bila SPS koja je osvojila 123 poslanička mesta, 45 mandata osvojio je DEPOS, dok su radikali osvojili 39 poslaničkih mesta.
Najveći napredak na izborima 1993. godine napravila je DS, koja je za godinu dana sa šest skočila na 29 poslaničkih mesta. Na tim izborima DSS je izašla iz DEPOS-a i samostalno učešće završila sa sedam mandata. Pet mesta pripalo je DZVM, a Partiji za demokratsko delovanje i Demokratskoj partija Albanaca pripala su dva poslanička mandata.
Na sledećim parlamentarnim izborima, odžanim 21. septembra 1997. godine, na kojim je liste podnelo 89 stranaka i koalicija, SPS je u izbornu trku ušla u koaliciji s novoformiranom Jugoslovenskom levicom (JUL) i Novom demokratijom (ND), koja je tokom sledeće godine napustila koaliciju. Zajedno su uspeli da osvoje 110 mandata.
SRS se vratila na drugu poziciju sa 82 mandata, dok je SPO osvojio 45 mandata. Preostalih 13 poslaničkih mesta podelilo je pet manjih stranaka i koalicija.
Na izborima nisu učestvovali DS, DSS i Građanski savez Srbije, nezadovoljni neravnopravnim uslovima u predizbornoj kampanji.
Sledeći peti višestranački izbori u Srbiji usledili su 23. decembra 2000. godine, posle pobede koalicije Demokratska opozicija Srbije (DOS) na septembarskim lokalnim i saveznim izborima, koja je okupila 18 najznačajnijih opozicionih stranaka.
U izbornoj trci je učestvovalo osam partija i koalicija od 210, koliko je tada bilo registrovano u Srbiji - 176 mandata od 250 u parlamentu Srbije dobila je DOS.
Socijalistima je pripalo 37 poslaničkih mesta, radikalima 23, a SSJ 14. SPO je ostala bez ijednog mandata, kao i JUL.
Šesti višestranački parlamentarni izbori održani su 28. decembra 2003. godine, kada su birači mogli da biraju između 19 izbornih lista. Tada su najviše mandata osvojili radikali 82, DSS - 53, DS - 37, G17 Plus 34, SPO i NS 22, dok je SPS pripalo 22 mandata.
--------------------------------------------------------------------------
Juče se posle dugih pregovora postignut dogovor, parlamentarni izbori će biti 21. januara. Sa ovim saglasjem poslanici su stigli i na sednicu Ustavnog odbora, da bi se odmah na početku ispostavilo da dogovor, u stvari, ne postoji oko svih tačaka. Ipak, tekst ustavnog zakona usvojen je načelno, protiv su glasali samo poslanici G17 plus, a nakon toga je data pauza, koju je tražio Dušan Petrović (DS), radi dodatnih konsultacija.
Do ovakvog raspleta došlo se posle celodnevnih dramatičnih pregovora, na koje se, inače, stiglo sa ubeđenjem da su tokom protekle noći svi postigli sporazum. Oko 15 časova pred novinarima su se pojavili, odvojeno, Zoran Anđelković (SPS) i Tomislav Nikolić (SRS), a obojica su istakla da je, praktično, jedino sporno bilo to da li će se ustavnim zakonom precizirati datum predsedničkih izbora, kako su tražili radikali, ili, kako je napisano u Predlogu ustavnog zakona, da predsednički izbori budu raspisani do kraja 2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg iz niza zakona kojima se uređuje položaj i izbori za predsednika republike, s čim su se slagali i predstavnici DS-a. Radikali su prihvatili da ostane rešenje iz predloga zakona, s tim što je, kako je rekao Tomislav Nikolić, data garancija da će predsednički izbori biti održani do 31. maja. Jedini koji su na ovim konsultacijama najavili da će glasati protiv zakona bili su predstavnici G17 plus. Oni su insistirali na tome da se minimalni rok za raspisivanje parlamentarnih izbora skrati sa 45 na 30 dana. Međutim, nisu imali ničiju podršku, pa je prihvaćen amandman SPS-a da se najkraći rok za održavanje izbora od usvajanja ustavnog zakona poveća sa 45 na 60 dana.
Kako je rekao Zoran Anđelković, generalni sekretar SPS-a, na pomeranju roka insistiralo se baš zato da ne bi bila ostavljena nikakva mogućnost da se izbori održe u decembru ove godine. Nije prihvaćen ni vladin amandman koji je predviđao da ustavni zakon stupi na snagu u redovnom roku od osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", a ne odmah sutradan po usvajanju. Kako je rekao Anđelković, "svaka pravno-tehnička redakcija bila bi menjanje teksta ustava, a za to treba dvotrećinska većina". Predstavnici DS-a nisu se juče tokom dana uopšte oglašavali, kao ni predstavnici DSS-a.
Ove konsultacije su više puta "odlagale" sednicu Ustavnog odbora, pa samim tim i sednicu Narodne skupštine. Kad su se konačno stekli uslovi za početak sednice Ustavnog odbora, zbog kašnjenja Predraga Markovića, predsednika odbora, radikali su demonstrativno napustili sednicu, a samo minut kasnije pojavio se Marković sa objašnjenjem da je trebalo obraditi prispele amandmane. Data je još jedna pauza, da se "svi upoznaju sa razlozima kašnjenja", pa je tek nešto posle 17 časova konačno počela sednica Ustavnog odbora, na kojoj su se pojavili i predstavnici DS-a.
Zoran Lončar, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dao je kratko obrazloženje teksta ustavnog zakona, navodeći da je korigovan uz konsenzus, da je svako od nečega odustao. Lončar je kazao da konsenzus podrazumeva da svi politički subjekti moraju biti pomalo nezadovoljni, kako bi na kraju svi bili zadovoljni. U ime vlade Lončar je pozvao sve koji su podneli amandmane, a znaju da za njih ne postoji dvotrećinska većina, jer nisu usaglašeni, da povuku amandmane. Lončar je kazao da je to neophodno kako bi zakon bio usvojen odmah i što pre raspisani izbori.
Aleksandar Vučić se složio da se takvi amandmani povuku, ali je zatražio izjašnjavanje onih "koji su posle svih dogovora podneli nove amandmane, dakle DS, koji je dostavio amandmane kojima se traži skraćenje najkraćeg roka za održavanje izbora sa 45 na 30 dana". Dušan Petrović (DS) kazao je da je u jednom trenutku došlo do prekida konsultacija, jer nije bilo saglasnosti i dodao da ne vidi razlog da se poslanici ne izjasne o svakom amandmanu. Petrović je tražio pauzu za novo usaglašavanje, ali se Vučić založio za nastavak sednice, što je podržao i DSS. Miloš Aligrudić (DSS) kazao je da su se SRS i DS usaglasili da najkraći rok bude 60 dana, a na Vučićevo pitanje: "Da li to znači da sam ja u pravu", odgovorio je: "Da". I Petrović se složio da nema spora da će biti usvojen ustavni zakon, ali je ipak insistirao na pauzi – "Da se razjasnimo". Nakon toga je data petominutna pauza.
Sednica Odbora za ustavna pitanja Narodne skupštine Srbije nastavljena je nešto kasnije i na njoj je usvojen Predlog ustavnog zakona, pošto su i Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka odustale od svojih amandmana. Sednica parlamenta počela je sinoć oko 19 sati i do zaključenja ovog izdanja nije završena.
M. Čekerevac
[objavljeno: 10.11.2006.]
.jpg)
